Претражи Живе Речи Утехе

Његош писао по образу свог народа Д. Матовић | 05. октобар 2017. На Коларцу обележено 170 година од штампања "Горског вијенца". Временом је дело постало Нови завет српског народа Међу гостима и Патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, Фото А. Стевановић Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност "Његош у нашем времену", поводом 170 година објављивања "Горског вијенца", окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога.... - Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано - беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. - Сведочанство тога је његов "Горски вијенац" и "Луча микрокозма". Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући "нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана", митрополит је навео: - Основна мисао "Горског вијенца" је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог. Академик Матија Бећковић је подсетио да је "Горски вијенац" објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: - Временом је "Горски вијенац" постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а "Горски вијенац" у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода. Догађај на Коларцу организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу. - У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа - рекао је Бећковић. - Ко год је имао образа на њему је имао исписан "Горски вијенац". А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан "Горски вијенац" као неку врсту невидљиве тетоваже. Догађај је организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске професор доктор Милимир Мучибабић. - Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори - рекао је Мучибабић. - У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. "Горски вијенац" у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори. ЛУЧА МИКРОКОЗМА У славу Петра Петровића Његоша и "Горског вијенца", глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову "Лучу микрокозму". У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.