Претражи Живе Речи Утехе

ИСПОВЕСТ (СРПСКИХ) ФАРИСЕЈА Чули смо данас Христа који нас оптужује. И не желимо више без покајања да будемо под оптужбом. Ако смо убеђени да је код нас Истина, не смемо је чувати само за себе. Уздајући се само у себе саме прихватили смо да је довољно што је наша мученичка црква опстала. Наша црква има око 2500 свештеника и око 1000 монаха. Није немогуће направити ред у таквој институцији. Није немогуће поставити Христове заповести као беспоговорни критеријум за толики број свештенослужитеља и монаха. Није довољно што имамо и добрих свештеника ако је већини критеријум успешности службе финансијски успех и грађанска уклопљеност у свет који се изгубио на погрешно пројектованом путу. Поготово ако има довољно оних који су спремни да замене оне уморне. Није добро ако у монаштву коме је дато да поставља владике доминантни критеријум постану каријера, новац и моћ. Без обзира што имамо дивних монаха сведока Царства Небеског. Не смеју нам они постати алиби. Време тражи од нас више. Није добро да се владике изолују, да од света преузму менаџерску улогу, да на форми и финансијама уместо на вери граде ауторитет. Мада има и владика који се не предају таквој улози, али није нам то довољан алиби. Није добро да у цркву унесемо партијску логику наказног страначког система уместо да делом показујемо како се разлике у Христу надилазе. Није добро да у очима света постанемо корпорација коју ће свет ускоро, ако се овако настави, поредити са Кока-Колом. Није добро да верујуће људе свет види као уморне од живота а не као оне који пламте вером у Бога. Можда је заиста највећи успех наше мученичке цркве то што је у тешким околностима опстала, али њен циљ никада не сме да постане самоодржање. Млакост компромиса са силама и властима овог света није исто што и ношење крста. Не смемо постати обљутавела со, наша улога је да народ у коме служимо подсећамо на смисао живљења и вредност човека а не да бежимо од проблема и да се прилагођавамо бесмислу. Превише се заклањамо иза "црквеног језика" који је постао народу стран, а премало се трудимо да нас разумеју. Од данас, ми грешни живимо истину на увек једино новом путу, који је сам Христос - Пут, Истина и Живот. Наравно, нема оваквих фарисеја у нашој цркви. Ова исповест је чиста фикција, и свака сличност са стварним личностима је сасвим случајна. Ђакон Ненад Илић