Претражи Живе Речи Утехе

Најприје ваља размотрити однос (савремене) науке и филозофије1 као и однос филозофије и теологије 2,може и детаљније да се истражи онтотеолошка природа метафизике и питање да ли је теологија уопште наука или прије умјетност3. Ако се држимо тога да је наука онда ипак испитати (метосдку) посебност те науке, свакако не у смислу регијоналне онтологије, него у смислу да она извире из живота вјерујећег човјека и заједнице и њима само и служи, те нема опште обавезујћи карактер. "дух припада небу, али душа земљи тежи - и то да знаш" Бранимир Штулић Када одредимо оно што раздваја ове три области или прије нивоа спознаје4 и свјести5, доћићемо до закључка да се теологија и наука односе искључиво кроз филозофију и феномен "евреке" као и да је тај однос хармоничан. Поред било које филозофске пројекције на биће у цјелини као теолошки комуникативно узимамо учење светог Максима о Логосу као извору и увору свих наука, и учење о човјеколикости логоса природе као посљедици оваплоћења6. Надаље ваља узети у обзир специфичности ТЕ која излази из научних оквира и постаје нека врста погледа на свијет, са филозофским претензијама те самим тим врши утицај на друге области живота, политику... па и теологију. Свједоци смо покушаја да се ТЕ хармонизује са учењима Цркве. За даље разматрање ваљало би получити шта је то у ТЕ ненаучно - дакле филозофско? Оно што прво пада у очи је својеврсан прогресизам, док у оквиру најновијих генетских доприноса биологије имамо предестинацију, Видимо да из само једне науке: биологије исходе двије различите филозофске концепције! " Науке су респале и на окупу држи још само зграда универизитета"6 Теологија не може доћи у сукоб са науком осим преко ових "филозофских" извода. Дакле, нпр. Црква може појмовно кориговати своје учење о предестинацији, али никако тако да се укине слобода (с њом у вези римско право) и судска димензија сабрања... Теолошки приговор ТЕ је методски немогућ осим у оним формама у којим ТЕ од свјетоназора постаје инославно веровање или врста (научног) атеизма, те га ваља третирати као и сваки атеизам, без обзира на "научну" аргументацију и апологију. Са филозофске стране се може замерити наиван прогресизам, који је био општа мода тога доба и шире онтолошка пројекција субјекат - објекат, која нити је једина нити изворна. Зато приговор Те упућујемо из једне за биологију темељне науке - физике и то сасвим лаички: подразумевани Декартов координатни систем - праволинијско вријеме-простор, све у једнаким континентима су основ развоја ТЕ, међутим тај простор је превазиђен, а са њиме и ТЕ. Сав тадашњи научни "апарат" лежи на тим нововјековним романтичним основама и набацује се на сирову стварност. Њутнова механика се таође заснива на Декартовом простору и времену и за разлику од ТЕ савршено функционише у сваком аспекту, па и у флуидима, без икаквих непознаница, рупа, недеречености, па ипак се ниси појавили неки значајнији филозофски аспекти механике? Да ли је то можда баш због тога што Њутнова механика нема "рупа" које би се филозофски морале попуњавати? Ипак Њутнова механика је оборена и може да се појављује само у једном уском дјелу стварности унутар тек једног референтног система8 Дакле када испод ТЕ извучемо њене филозофске основе и Декартов координатни систем шта остаје? Остају фактички налази који ће се морати тумачити у другом контексту-теорији. Како функционише ТЕ у свијету (референтном систему) са кружним моделом времена, какав је је био у Антици или са Ничеовим "вјечни враћањем истог"? Као смјена еволуција и револиција и никако. Анштајнова или Декартова премеравања и обухватања сировог φύσις-а нису ни прва ни посљедња9, најранија за сад позната су она у Лепенском виру у којем је свијет имао три стране, па су такве биле и куће, тако с су се сликала лица, таква је била и свијест- без обзира шта је шта узроковало. Историјск и сви уопште замисливи облици простора читају се најбољњ из обликовања простора - архитектуре 10 Временски модели.11 Древна и до данас непревазиђена мјерењеа времена везана су за циклична кретања небеских тијела, па су се јавили такви модели, било да је тај циклус беспочетан или да је вријеме покренуто како то свједочи библијски исказ и актуелна теоретска физика. Однос вечности и времена је различит, вријеме се некад "картезијански" протеже у вечност на обе стране, а некад је (библијски) вјечност је изван времена12, и онда се по том основу говори о паралелним свијетовима (Рај, Пакао). Актуелни временски просторни модели свакако нису у континентима13. Континуалан вријеме простор је Декартов простор и подразумијева да је један метар и секунда овде и било гдје у свемиру исти, што не важи него се вријеме и простор сажимају и шире по основу гравитације - масе, у микро свјету је то бозон али закон не важи, него важи други опет неконтигентан модел квантне механике који на мала врата уводи давно заборављеног посматрача. 14 Упроштен Хајдегеров модел времена би био да је оно однос међу бићима и да у свакој могућем моделу опстаје четветострука упретеност његове специфичне квинтесенције. Како је могуће да нам се φύσις показује у овако различитим формама? Са једне стране то је сигурно облик опажања кроз различите категоричке апарате15, односно облике свијести16, те се само мјења наше учитавање смисла, односно облик параноје, но да ли су могући стваралачки захвати у природи17? У повјести о стварању18 ми видимо еволуцију - развој врста од нижих ка вишим али истовремено видимо и процес од највишег који у дијалогу са највишим од створења "именује" дакле у неком смислу дизајнира ниже. Видимо касније да када се дијалог са Богом ослабљује Човјек мјења свјет ( није више у рају), када се тај дијалог интензивира ( покајање) Царство ( вјечност) се приближава19. Црква је у стању да комуницира са сваким временско просторним контекстом (референтним моделом, свијетом) али и да сваки екскомунира јер она има свој модел времена и простора: јединство времена и простора, сажимање свих времена и свог простора на једно мјесто у једно тијело20 и један јединствени свеобухватни догађај. Човјек за разлику од осталих бића има дистанцу у односу на φύσις , врста те дистанце је његов сатв који производи суд, а његово извршење је μοῖρα (суд-бина) - обавезан сљед испуњење догађаја, извршење времена. Зато предлажем @Avocado за краља, односно за ипостасног гаранта закона, да својим тјелом штити право и правду у нашој области, а @RYLAH за врховног судију , па ко хоће правду која и сами φύσις држи у опстојању да попире са њима ће имати посла, ако им ко побјегне Моири неће.. Мада боље признати право јачег који произилази из еволуције и превентивне егзекуције из генестке предестунације него пишат уз вјетар иначе промјењивог правца? 1. Хајдегер Мартин " Увод у Хајдегера" и "Шумски пут" Доба слике свујета 5 стр 2. Хајдегер Мартин "Крај филозофије и почетак мишљења" Филозофија и Теологија 63 стр 3. Жарко Видовић " И вјера је умјетност" 4. Владика Данило Крстић " У почетку Беше Смисао" 5 .Жарко Видовић "Огледи о духовном искуству" 6. Хаџи Владимир Петровић "Христос икона Оца" 7. Слободан Жуњић " Мартин Хајдегер и националсоцијализам" Ректорски говор из 33-еће 8. Алберт Анштајн "Општа и специјална теорија релативитета" 9.Проклова постеља: бико која мјериила да се набаце на φύσις , нешто се мора сјећи, а нешто натезати, 10. Предраг Ристић " Число" (манифест) 11 . Хокинг Стивен " Кратка повјест времена" 12. Осим у историјским догађајима када се те паралене стварност сјеку. 13.Хокинг Стивен " Кратка повјест времена 14.Артур Шопенхауер " Свјет као воља и представа" 15. Когитације, онтолошким криз фикозоски модус- 16. Психолошки и психопатолошки 17. Божанствено стваралаштво - са Богом сунергијско са-срварање. крајњега - есхатолошкога φύσις-а , лирургијски принос твари и њено ухристовљење. 18. Шестоднев, Црквена еволуција преставња пут од ништа до Бога по благодати, на тек промјену облика постојања и живота. 19. Кристетељев "просторни" крст 20.Христос као центатрални догађај, почетак и крај бремена и господар вјечности Хаџи Владимир Петровић