Претражи Живе Речи Утехе

Студија рађена на Универзитету Јејл је закључила да оболели од рака који прибегавају алтернативним терапијама за лечење своје болести имају двоструко веће шансе да умру од оних који користе традиционалне лекове. Без обзира на ове резултате, мало је вероватно да ће индустрија алтернативне медицине имати мање посла. Пацијенти који користе алтернативне третмане имају два пута веће шансе да умру Студија рађена на Универзитету Јејл је закључила да оболели од рака који прибегавају алтернативним терапијама за лечење своје болести имају двоструко веће шансе да умру од оних који користе традиционалне лекове. Без обзира на ове резултате, мало је вероватно да ће индустрија алтернативне медицине имати мање посла. Истраживачи су анализирали податке америчке Националне базе података о раку и открили да је пацијентима далеко вероватније ће се излечити користећи конвенционалне лекове, упркос непровереним доказима од којих су неки указивали да је рак био излечен преласком на природне или алтернативне лекове. Пратили су 280 особа којима су 2004. године дијагностиковане различите врсте рака, укључујући рак дојке, плућа, простате и колоректални, а одабрале су алтернативну медицину и 560 „контролних“ пацијената који су прошли конвенционалне методе лечења — хемотерапију, радиотерапију, операцију итд. После пет година, 78,3 одсто оних који су се определили за лечење званичним лековима били су живи, у поређењу са само 54,7 процената који су се определили за алтернативне терапије. Пацијенти са карциномом плућа имали су два пута већу вероватноћу да ће умрети након пет година, ако би се определили за алтернативне терапије, док су пацијенти са карциномом дојке који користе алтернативне терапије имали пет пута веће изгледе да ће се болест завршити фатално, а пацијенти са колоректалним карциномом су четири пута угроженији — само 33 посто пацијената на алтернативној терапији су преживели, насупрот 79 одсто оних који су се определили за конвенционалне третмане. Алтернативну медицину пропагирају људи ван и унутар медицинске струке за лечење карцинома, са терапијама као што су лечење кирпотрактиком, хомеопатијом, акупунктуром и исхрани заснованој на соковима — иако студија Јејла није специфично навела алтернативне лекове које су субјекти користили. Аутори сматрају да су алтернативни лекови могли бити и биље и енергетски кристали — они за које се верује да поседују лековите моћи. Друга ограничења студије су то што није измерен утицај других људи и предрасуда на избор методе лечења, што може утицати на преживљавање. Међутим, будући да су пацијенти који се лече алтернативном медицином највероватније млађи и богатији (америчко здравствено осигурање не покрива алтернативне третмане), истраживачи верују да то не би објаснило опажене разлике у вероватноћи преживљавања. У студији је такође утврђено да су пацијенти који су одабрали конвенционално лечење заједно са алтернативном медицином, имали мањи проценат преживљавања и затражили су бољу контролу коришћења алтернативне медицине за лечење карцинома. „Сада имамо доказе који указују на то да употреба алтернативних лекова уместо доказаних лекова против карцинома резултира лошим преживљавањем. Надамо се да ће ове информације бити од користи пацијентима и лекарима када се буде расправљало о утицају одлука о лечењу рака на преживљавање“, рекао је главни аутор студије др Скилер Џонсон. Британска добротворна организација „Канцер рисерч“ је приметила да постоји низ разлога због којих се пацијенти подвргавају алтернативном лечењу — укључујући и жељу за већом контролом. Понекад пацијенти сматрају да њихов доктор доноси све одлуке о њиховом лечењу, а сами имају малу или никакву контролу над оним што се њима догађа. Као резултат, алтернативна и/или допунска терапија нуди им шансу да преузму активнију улогу у њиховом лечењу и опоравку. С друге стране, коришћење алтернативних лекова може да постане важније за особе са узнапредовалим обликом у каснијој фази болести, ако њихов конвенционални третман више не помаже. Разумљиво је да осећају узнемиреност и очај и надају се да ће алтернативни лекови бити од помоћи. Само у Великој Британији, чак до 33 одсто пацијената са раком користе неку врсту алтернативних лекова у једном периоду током своје болести. Када су у питању неке врсте, као што је рак дојке, овај број се повећава на скоро пола. Упркос томе, званична медицинска наука је јасна — не постоје докази који указују на то да било који тип допунске терапије спречава или лечи рак.

Аутор: Архимандрит Рафаил Карелин Хомеопатија, као посебна грана медицине, појавила се релативно недавно, иако се трагови хомеопатије могу пронаћи у расправама о медицини из средњег века, и чак из античких времена .Метод лечења, који је открио Немац, доктор Ханеман и унео га у медицински систем, одмах је привукао пажњу захваљујући невероватним резултатима које су постигли овај оснивач класичне хомеопатије и његови ученици. И истовремено, ова метода, која је изгледа изазвала негативну реакцију међу докторима Ханемановим савременицима, је у супротности са уобичајеним методама класичне медицине. Они су оптужили Ханемана и његове ученике за обману и шарлатанство. Ово противљење хомеопатији претворило се у прогон, па је Ханеман био приморан да напусти Немачку и пресели се у Француску, где је завршио живот. Упркос непријатељском ставу медицинских ауторитета, хомеопатија је почела да се развија брзо, пробијајући зид неповерења, само захваљујући очигледном успеху у лечењу болести које је званична медицина сматрала неизлечивим. После неколико деценија однос према хомеопатији толико се променио да се међу присталицама хомеопатије могу наћи и познати научници из различитих грана науке и европски монарси .Међу онима који су радили на промовисању и популаризацији хомеопатије у руском царству, можемо поменути чувеног хирурга Пирогова и познатог филолога и академика Даља.