Претражи Живе Речи Утехе

Туга је у принципу стални сапутник човека. Ко није тужан, није спасен. Да ли је могуће да се душа одвојена од Бога не препусти тузи? После пада Адама и Еве човек је протеран из раја, одсечен од Бога греховима. И од тада, с муком тражи свог Створитеља и тугује, тугује, изгубивши то блажено стање које је Бог дао првим људима. Дешава се, као да је са човеком све у реду, али он је тужан, није му лако. Туга је знак душе која тражи. И свако треба своју меру туге попити до дна. Туга је бескрајна чежња душе за Богом, она прочишћава и смирује. И само Бог може задовољити ову светлу тугу. Ниједно земаљско благо неће дати души одмор и мир. Туга и радост су два спасоносна пола човека. Без туге неће бити радости. Стога, не треба да се бојимо да будемо тужни (не бисмо требали само да се наслађујемо тугом и падамо у малодушност), већ не можемо а да не жудимо за Богом. Благословен и леп период од Васкрса до Вазнесења подсећа људе на изгубљени рај. Природа миомирише и тријумфуjе, воде одражавају небо, земља упија сунце и даје топлину. Свуда — победа живота, светлости и лепоте. Господ је с нама. Није изненађујуће што после Вазнесења постоји осећај одређеног напуштања и, стога, туге. Господ се уздиже на Небо, остављајући нас на земљи. После свог славног Васкрсења, Христос је боравио међу људима, носећи наду и пружајући љубав, грејући Својом светлошћу. Уживали смо у Његовим Божанским зракама. И сада смо поново сами... И истовремено више нисмо сами. Спознали смо укус вечности и запамтили смо га. Благодаћу Божијом преживели смо до овог Васкрса и сусрећемо се са Вазнесењем Господњим. Замолимо Бога за велику милост — да поживимо до следећег Васкрса. Сачекајмо Васкрсење Христово, као небеску ману, као најжељенији и најочекиванији сусрет. Данас ћемо се за то припремити: туговати, радовати се, веровати, надати се, мирити се, волети. И чекати. Сачекајмо тај невероватни тренутак када ће сва жива бића на земљи са радосном спремношћу одговорити на позив: Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе! https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-o-tuzi-posle-vaznesenja