Претражи Живе Речи Утехе

У четвртак 11. јанура 2018. године, на дан празновања светих 14.000 младенаца Витлејемских, у храму светог апостола и јеванђелисте Луке у Бегечу, служена је света заупокојена Литургија, а затим и опело новопрестављеном слузи божијем протопрезвитеру Љубомиру Станковићу, свештенику у пензији. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Заупокојену Литургију и опело је служио протопрезвитер-ставрофор Радослав Живанов, свештеник у пензији. На светој Литургији оцу Радославу су саслуживали петорица свештеника и један ђакон, а у чину опела више свештенослужитеља Епархије бачке и других Епархија наше Помесне Цркве. На светој Литургији, протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки, у својој беседи је казао да верујемо у Свемилостивог Господа, који по своме промислу изабира и призива Себи, да ће нашег брата и саслужитеља, оца Љубомира, примити у рајско насеље, настанити тамо где је живот вечни, тамо где царствује Светлост Његова, јер ту светлост и ту радост Неба, отац Љубомир је смело и у најтежим временима проповедао овде и тиме био лученосац светлосне Христове вере. Након одслуженог опела, протопрезвитер-ставрофор Мирко Шипка је истакао да је у духовној радости Рођења Христовог, Господ призвао оца Љубомира да пређе у живот вечни, тамо где нема бола и жалости. Протопрезвитер Љубомир Станковић се упокојио у Господу 9. јануара 2018. године у 75 години живота. Рођен је 2. новембра 1943. године у Великој Врбици, Општина Кладово, од оца Сретена и мајке Љубице. После завршене основне школе у Алексинцу, уписао се у Богословију Светих Кирила и Методија у Призрену. Године 1966. ступио је у брак са Донком Мирков из Силбаша, са којом је имао троје деце, кћер Јелену и синове Александра (сада свештеника) и Милана. У чин свештеника рукоположио га је 2. новембра 1966. године, блаженопочивши епископ нишки Јован. Службовао је најпре у Тешици (Епархија нишка), а од 1971.у Мартоношу, Бегечу и Сиригу, одакле је и пензионисан 1. децембра 2006. године. Земни остаци оца Љубомира, положени су на месном гробљу у Бегечу. Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног спомена, прото Љубомире! Извор: Епархија бачка View full Странице

На дан Светог свештеномученика Григорија и Светог Михајла Кијевског, 13. 10. 2017. године, у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву глумац Милош Станковић је одиграо монодраму „Христос у руским тамницама“ по истоименој књизи архимандрита Спиридона Кисљакова. Ова представа је иначе дипломска представа Милоша Станковића на Академији уметности Алфа БК Универзитета у Београду, у класи професора Андреја Шепетовског. Књига архимандрита Спиридона је страшни суд над савешћу сваког православног хришћанина. Она у најоштријој форми поставља питање о достојанству Хришћанства и недостојности хришћана. Када човек чита беседу будистичког ламе који, знајући величину хришћанске вере, ипак одбија да је прими због оних који су конфесионално православни, а живе горе од животиња; када чита речи муслимана, Алија и Персијанаца, који такође указују на дубину палости и пропалости православних верника; када га стреља болни поглед Бурјата који су формално крштени, а ненаучени православној вери - остаје му само да се сети громких речи Светог Јована Златоуста: "Кад би ми били хришћани као што треба, не би било ниједног незнабошца. Незнабошци суде о догмату не по догмату, но по делима и животу." Милош Станковић је кроз четири лика осуђеника и кроз лик архимандрита Спиридона описао најупечатљивије исповести ових сибирских осуђеника и њихов поглед и доживљај хришћанске вере. Осуђени у ваљевском КПЗу за малолетнике су показали велико интересовање и велику пажњу према овој монодрами и овој култној књизи архимандрита Спиридона Кисљакова. јереј Дејан Трипковић View full Странице