Претражи Живе Речи Утехе

ИЗВОР: Radio Srpski Sion15.09.2021. Студент Игор Јовановић, кога је номиновао вероучитељ Архијерејског намесништва пећиначког (Милош Јефтић) је ушао у топ 50 најбољих студената на свету и бори се за победу у конкуренцији свих светских средњошколаца, студената, мастер и доктораната – преко 3.500 номинованих из 94 државе“ (по подацима организатора конкурса Варки фондација, УК). Игор је једини из региона, и један од 6 најбољих студената Европе! Осим г. Јовановића, на такмичењу „Глобал студент“ вероучитељ Милош је био ментор („head teacher“) још два номинована студента из Републике Србије (из Пећиначког намесништва) од којих је, у шири избор, ушла и госпођица Емилија Бастајић, па је од два студента, којима је Јефтић био ментор, изабран г. Игор Јовановић. Игор је награђивани иноватор, уметник и спортиста; члан мисије ОЕБС, учесник на преко 120 пројеката у Европи и свету, који се 2018. године прикључио секцији с веронауке вероучитеља Милоша, која је постала вероватно најбољи неформални светски образовни центар. „Дружина змај у зелеленим чарапама“ је основана по благослову Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, пре тачно једне деценије. За време свог мукотрпног рада, упркос бројним опструкцијама и без икакве помоћи (све је вероучитељ финансирано од своје плате – „минималца“), Дружина је освојила више стотина награда на 80 врста такмичења из преко 40 научних области! Несвакидашња занимљивост је и та, што од свега тога, никад ништа није споменуто у школама, у којима је радио вероучитељ Милош – чак ни највише Државно признање „Светосавска награда“ 2021. Министрства просвете, која је ове године, први пут додељена неком предавачу из црквене просвете. Вероучитељ Милош није имао коментар на све то, а Игор, наш најбољи студент, вели: „Ово је највећи успех српске просвете, који је забележила наша Дружина змај у зеленим чарапама. Част ми је што је је, од више вансеријских талената номинованих испред Дружине, жири Варки фондације изабрао баш мене! Захваљујем се свом ментору, вероучитељу Јефтићу и Његовом Преосвештенству, Господину Василију! Позивам све заинтересоване да помогну рад наше Дружине – исплатиће се им се! Достављам и ексклузивну фотографију из Оренбурга, са Министром просвете Републике Црне Горе Весном Братић (са форума „Евроазија глобал 2021.“ који се одржава под покровитељством Председника Путина), на коме сам био представник Републике Србије! И другу, са доделе највишег просветног признања, Светосавске награде 2021, коју сам по жељи свог вероучитеља, преузео у Влади Србије.” View full Странице

петак, 19. април 2019. године Д Е М А Н Т И Желећи да оповргнем необјективан начин „извештавања“ са Годишње скупштине епархије новограчаничко-средњезападноамеричке, одржане 12. и 13. априла у манастиру Нова Грачаница, крај Чикага, а како је то злонамерно приказано на сајту „Борба за веру“, у тексту анонимног аутора од 15. априла, дужан сам и пред Богом и пред људима да кажем следеће: 1. Годишња скупштина Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке нити је имала на дневном реду свога заседања, нити се пак, током рада Годишње скупштине говорило о стању у Епархији западноамеричкој, нити је једном једином речју било поменуто име Архијереја те епархије- Преосвећеног епископа Максима. Сва предавања, извештаји и дискусије били су у вези са духовним животом, али и свакодневним изазовима наше Епархије новограчаничко-средњезападноамеричке. 2. Одлучно се, и као човек и као свештеник Српске православне цркве, противим сваком блаћењу било кога у Цркви, а посебно наших епископа и свештеника. Непримерено и злонамерно приказивање лика двојице наших Архијереја са америчког континента- новограчаничко-средњезападноамеричког г. Лонгина и западноамеричког г. Максима, особито у овим светим данима пред Страсну седмицу, јесте веома тендециозно изазивање немира међу свима онима којима је стало до благочешћа, до милосрђа, до опраштања и до састрадалне љубави у Христу. Вређање, ниподаштавање и блаћење ма кога не би требало да имају места у душама оних који се заиста осећају чедима Српске Православне Светосавске Цркве. 3. Све злурадо изнете клевете против епископа Лонгина и епископа Максима, као и против неколицине, у том сензационалистички интонираном чланку, поменутих свештеника, само ће растужити Цркви одане вернике, како овде у расејању тако и у отачаству, а „обрадовати“ једино оне који оваквим деструктивним чињењем само доказују да им ни сада, пред Пасху, није стало до мира и слоге у Цркви. 4. Био сам не мало изненађен, а усталасаном неверицом и шокиран, када сам на страници „Борбе за веру“ у уторак 16. априла, видео да су злоупотребљени и моје име и мој чин, будући да су веома перфидно стављени испод текста тзв. „Петиције“, тј. „Апела Светом Архијерејском Синоду..“, стварајући тиме утисак да сам ја аутор поменутог „Апела“. Бог ми је сведок, као и моја савест, да НИСАМ аутор горе наведеног „Апела“. у Ленсингу, уочи Лазареве суботе, 2019. протојереј-ставрофор Милош М. Весин парох јужночикашки и ленсиншки View full Странице

На дан Светог свештеномученика Григорија и Светог Михајла Кијевског, 13. 10. 2017. године, у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву глумац Милош Станковић је одиграо монодраму „Христос у руским тамницама“ по истоименој књизи архимандрита Спиридона Кисљакова. Ова представа је иначе дипломска представа Милоша Станковића на Академији уметности Алфа БК Универзитета у Београду, у класи професора Андреја Шепетовског. Књига архимандрита Спиридона је страшни суд над савешћу сваког православног хришћанина. Она у најоштријој форми поставља питање о достојанству Хришћанства и недостојности хришћана. Када човек чита беседу будистичког ламе који, знајући величину хришћанске вере, ипак одбија да је прими због оних који су конфесионално православни, а живе горе од животиња; када чита речи муслимана, Алија и Персијанаца, који такође указују на дубину палости и пропалости православних верника; када га стреља болни поглед Бурјата који су формално крштени, а ненаучени православној вери - остаје му само да се сети громких речи Светог Јована Златоуста: "Кад би ми били хришћани као што треба, не би било ниједног незнабошца. Незнабошци суде о догмату не по догмату, но по делима и животу." Милош Станковић је кроз четири лика осуђеника и кроз лик архимандрита Спиридона описао најупечатљивије исповести ових сибирских осуђеника и њихов поглед и доживљај хришћанске вере. Осуђени у ваљевском КПЗу за малолетнике су показали велико интересовање и велику пажњу према овој монодрами и овој култној књизи архимандрита Спиридона Кисљакова. јереј Дејан Трипковић View full Странице

Два записа о религиозности кнеза Милоша уторак, 05. сеп 2017 Извор: РТС Аутор: Драган Коларевић Кнез Милош Обреновић је јунак многих анегдота. Његов карактер изражен у њима можда више говори о ауторима него о самом господару, без обзира на то да ли је приказан у позитивном или негативном смислу. Доњи дом енглеског парламента је 29. маја 1863. расправљао о српско-турским односима поводом турског бомбардовања Београда у јуну 1862. г. Резултат те расправе је дошао касније када је Србија без рата добила „кључеве градова" које су напустиле турске трупе. Наравно, и Београд. У тој расправи главни заступник туркофилске политике био је господин Лејард, државни секретар Министарства иностраних послова. Он је критиковао Србе. Није поштедео ни кнеза Милоша: Кнез Милош Обреновић „И Милош постаде кнезом. То је тиранин човек, необразован; владао је деспотски све док се није осетила потреба новог хатишерифа. (...) Милош је био владалац деспотичан, покварен, грамзив." (Навод је из књиге Милана (Филипа) Христића - „Србија и Енглеска пре пола века: мисија Филипа Христића у Лондону 1863. годинеˮ - Београд, књижар издавач Геца Кон, 1910. страна 200.) Лоша слика о „честитом кнезу" далеко је прешла границе Балкана. Али литература бележи и сасвим супротне примере. Ауторка обимне књиге „До 'коначног решења' - Јевреји у Београду 1521-1942ˮ (друго издање 2016, Чигоја, Београд) Жени Лебл објавила је низ драгоцених чињеница које су значајне не само за њене сународнике већ и за историју Београда уопште. Писала је и о кнезу Милошу. За ову прилику издвајамо запис са стране 77: „Кнез Милош, који је често посећивао јеврејску четврт, нарочито је волео да у синагоги слуша хазана и хор. Једном приликом даровао је храму леп велики лустер са угравираном посветом, у вредности од 800 сребрних франака." На истој стани пише: „Милош је подарио Јеврејима сва грађанска права која су уживали и остали становници Србије. Јевреји су то веома ценили и трудили се да својим поштењем, радом и везама допринесу економском процвату Србије." Ови кратки записи као да мењају слику о свемогућем, осионом, суровом, поквареном, припростом кнезу, како је претежно приказан у српској литератури. Чињеница да је „често посећивао јеврејску четврт" и нарочито волео да „у синагоги слуша хазана и хор" не говори само о мудром политичком потезу већ и о духовној потреби и верској толеранцији која и данас може бити пример за углед. Да је кнез Милош био искрено и дубоко религиозан, да је то био саставни део његовог живота говоре и примери из „Успомена" Филипа Христића (1819‒1905), који је одрастао на двору Милошевом са његовим синовима Миланом и Михаилом (Филип Христић „Успоменеˮ, приредила др Јелена Пауновић Штерменски, Београд, Службени гласник, 2015, стр. 87): „За време мог бављења у конаку, ја сам увек чита молитве кад је кнез седао за ручак и вечеру, и кад је устајао са трпезе." Следећи пример још убедљивије говори о значају цркве у животу тог господара: „Кнез Милош ишао је у цркву сваке недеље и празника. Пре поласка у цркву сви чланови великог суда и велики број виших чиновника, нарочито из унутрашњости (а њих је свакад по неколико у Крагујевцу било), скупили су се у конаку и на доњем спрату чекали на кнеза. Кад је звоно у цркви зазвонило, кнез је из горњег спрата силазио и назвав свима добро јутро, упутио се цркви. Два три корака ишао је кнез сам пред гомилом, а сав друг свет за њим. Црква је била палисадом ограђена. Од ограде црквене па до ћуприје лепеничке стајали су солдати упарађени, с музиком на челу. Чим је кнез на ћуприју ступио, звона су зазвонила, а прешав ћуприју војска је презентирала, банда свирала. Кад је кнез у цркву ушао, онда је тек свештеник запојао 'Благословено царство'..." (стр. 88‒89) Овај ритуал је јасна порука свима, од највиших државних службеника до „обичног" народа, да је извор духовности коме су сви окренути и коме сви служе са моћним кнезом на челу. Као да је хтео да поручи да је извор његове снаге у чврстој вери.

Будите хумани, помозите Милошу! Он и његова породица се већ десет година боре са опаком болешћу, али и са великом немаштином. Породица Стојановић из Прокупља већ се десет година боре за Милошево здравље и могућност да живе као сав нормалан свет. Милош је имао прву операцију 13. октобра 2004. године на Клиници за максилофацијалну хирургију на ВМА у Београду, када му је одстрањен тумор са једне стране вилице. У марту 2013. му је дијагностикован тумор и на другој страни вилице. Због тога је имао и другу операцију, а има и проблеме с коштано-зглобним системом због чега је имао и операцију колена. Данас тешко хода, и константно трпи јаке болове који му онемогућавају нормално функционисање. Како трпи болове због болести, Милош трпи и глад. Његови родитељи немају новца како би му обезбедили нормалан живот, али ни довољно хране. – Нас троје једе пола хлеба и то је све што можемо да купимо. Новца више немамо – испричао је Милошев отац Горан Стојановић који, како каже, „гребе рукама и ногама“ да обезбеди и основне потребе. Милош је био одличан ђак и завршио је Техничку школу у Прокупљу и то смер за компјутерско конструисање. Како би му се макар мало смањили болови неопходно му је бањско лечење, али његови родитељи тренутно о томе могу само да сањају. – Мој син је гладан и болестан. Нас троје живимо од 15.000 динара, ми не знамо коме више да се обратимо, али знамо да је њему потребна помоћ. Сада је сам и трпи велике болове, не може да изађе из куће и због тога је изгубио и другове – рекао је отац. Ако сте у могућности, Стојановићима би значило било каква материјална помоћ! Жиро-рачун за помоћ Милошу Стојановићу: Agricole banka 330-4700100324934-62 Za uplate iz inostranstva Instructions for customer transfers EUR correspodent is: AGRIFPP-Credit Agricole Paris Acc. With Institution: 57A MEBARS22 CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi Sad Beneficiary: 59: IBAN RS35330473020129756036 Milos Stojanović Donja Konjuša BB Serbia Извор: Информер