Претражи Живе Речи Утехе

У хришћанском животу подстиче се духовна комуникација, или такозвана духовна љубав. То се дешава између добрих хришћана а посебно између пастира и његове духовне деце. Како се ова духовна комуникација манифестује и шта је њено значење? У његовој основи треба да буде наша жеља за Господом, наша љубав према Исусу Христу. Господ Исус Христос нам је све: Он је наше благо, наше спасење, наша радост, наша нада, наш живот, наша сила и тврђава, наш Бог и Спаситељ! Морамо цео свој живот усмерити ка Њему, увек Га чувати у својим мислима и срцима, живети и дисати Њиме. Tакво наше духовно општење треба да буде. И ако је ово општење између обичних чланова Хришћанске Цркве спасоносно, онда је општење пастира са његовом духовном децом од немерљиво већег значаја. Она подстиче у нама висока, духовна стремљења, надахњује нас на добро, гура у страну лош, страшћу испуњен живот и побуђује нас на покајање и исправљање. Духовно јединство пастира са његовом духовном децом олакшава подношење земаљских туга, недаћа и страдања. Испричај све пастиру, па ће ти бити лакше на души. Ово духовно јединство доноси радост и срећу у наш често тежак овоземаљски живот. Веза између пастира и његове духовне деце често је дирљива. Чини се, нема никог на свету ни ближег ни дражег од духовног оца, а то је зато што добри пастир прима духовну децу у своје срце. У твојој породици те често нико не разуме, јер само ти живиш духовним животом, само за тебе је живот Христос, док је за остале чланове твоје породице Христос остављен по страни. Реци ми, нећеш ли се после овога зближити са пастиром, добрим слугом Христовим, и неће ли он бити најближи, најдражи човек твоме срцу? И што јачи и светлији Христос живи у уму и срцу пастира и његовог стада, то духовно јединство може бити веће, чистије и спасоносније. Али ово јединство такође може довести до невоља ако се много задржавамо, често и не слутећи, само на личности пастира; Његов лик је увек пред нама, наше срце је испуњено осећањима према њему као човеку, док Христос, наш Спаситељ, остаје по страни. Тада ће се међу стадом развити љубомора, завист, ривалство и зло. Тада су могуће следеће појаве. Наш вољени пастир је умро, а ми замишљамо да је све изгубљено, да немамо коме да се исповедимо и код кога да се причестимо. А где је Христос? Да ли је Он био са вама? - Нажалост не. Да је Он био, не би ти се десило такво разочарање. Да се заједно молимо, да заједно подносимо туге и страдања, да се заједно радујемо, да се заједно духовно изграђујемо, једном речју, да не изгубимо Христа, него да Га све више стичемо – томе треба да допринесе духовно јединство пастира са својим стадом. Епископ Арсеније (Жадановски) приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор