Претражи Живе Речи Утехе

Све је добро и благословено када не постане догма и не ставља Христа на крај. Украси, јелка, божићне песме, честитке, меломакарони (врста колачића), поклони, укусна јела са пријатељима и рођацима, итд. су добра и благословена ствар када се уклапају у оквире радости коју осећамо што је Бог постао човек. Имајмо разборитости да се радујемо и прихватимо све, а да, међутим, не изгубимо Христа. Ако останемо у оброцима и украсима, жељама и социјалној помоћи ових дана, а да се уопште не удубимо у велики догађај Оваплоћења Бога Речи, онда заиста постајемо непромишљени. Поента је да су све ове ствари спојене и да имају Христа као извор, основу и циљ. Рождество Христово прослављамо правилно када имамо Христа у свом животу. А то се не може учинити апстрактно, већ на конкретан начин. Путем Цркве. Са исповешћу и учешћем у свим (ако можемо) литургијским сабрањима парохије, уз учешће у Телу и Крви Господњој на дан Рождества Христовог, ако имамо благослов од нашег духовног оца (и не зато што смо тек постили неколико дана), читањем новозаветних текстова који говоре о Рођењу Христовом, уз молитву. Након што смо све ово урадили, долазе и друге ствари и облаче ово наше евхаристијско искуство , чији је извор снисхођење Бога који је постао Човек. Тада већ прослављамо Рождество Христово, имајући исправне приоритете и пре свега духовну радост, која се такође изражава на светски начин. Ово није лоше. Лоше је имати светску радост што се поистовећујемо са Рођењем Христовим, сводећи Рођење Богочовека на светску фешту, са које нас, у најбољем случају, покреће начин на који је рођен мали Исус и ништа више. Оно што упада у очи није начин на који је Исус рођен, иако нас и ово учи (о понизности, једноставности, љубави). Сам догађај Рођења је упечатљив. Невероватно је то што је Бог прихватио наше тело, обукао се у наше тело, нашу крв и даје нам могућност да постанемо богови по благодати. То би требало да гане наше срце, да нам сузе очи, да закује наш ум, да разоткрије нашу непопустљивост, да изазове покајање у нашим животима, да сломи наш его. Бог је постао Човек. Зато се радујемо, зато славимо. Али они који не верују да је Исус Христос Богочовек и њихов Спаситељ, чему се радују? Зашто размењују жеље? Зашто имају празничне трпезе? Не, овај период није нејасно празничан. Знамо зашто славимо. Зато што је малишан у Витлејему сам Бог, јер Рождество Христово значи Богочовек, јер Рождество Христово значи Нада, Мир, Љубав. . . Спасење вечно. . . односно Христос. Опрости свима, опрости онима који су мало сагрешили, опрости онима који су много сагрешили. Тешко је када заборавимо да је овај живот привремен. Ако свој ум усмеримо на вечност, онда све изгледа мало и бесмислено. Стога не тражимо хитно оправдање у овом животу. Опраштање је особина понизних људи који траже прилике да отворе своја срца, а не да казне друге који су им нанели неправду. Опрости свима. То не значи да ћемо са свима бити у истом друштву. Можда се нешто десило па смо се удаљили једни од других. И вероватно је паметније да се држите подаље једни од других. Али то је једно, друго је гајити злобу и лоше памћење. Ако се клонимо другог, то не би требало да буде зато што гајимо злобу, већ зато што је наша патња постала лекција и сада се држимо на дистанци да се не би поново створио проблем. Нека будемо у стању да опростимо тако дубоко да нам није проблем поново бити са особом која нам је нанела неправду. Али ми се барем не љутимо - и то је нешто. Ако не опростимо, чак и тако, све што успевамо је да задржимо своја срца у немиру и збрци. Нека нас Рождество Христово нађе са миром, слогом и љубављу у нашим срцима. *** Долази Божић, различит од било којег другог. Рођење у тишини ноћи - без бола, без агоније. Долази рођење Понизности, Једноставности, Кротости. Долази Не-злоба, љубав. Долази нечујно, без реторике, без овоземаљских фешта. Долази, изазивајући свет да се пробуди из ноћне море пропадања. Он долази да да наду слабима, напаћенима, грешнима. Долази Рођење Исуса из Назарета у Витлејемској пећини. Долази Исус, који је Христос и својим рођењем чини све ново и заувек. Божић стиже. Долази Онај који је рођен од човека, али као Богочовек. Долази да остане у свету који ће Га издати и наставити да Га издаје до краја. Али Христос не одлази, не оставља нас. Јасле су му довољне, довољан му је крст Његов. То Га не омета, Он се не љути, Не пита "Зашто?" Љубав. Ево одговора усред равнодушности света, усред греха стварања. Љубав. Зато је дошао, зато остаје, зато нас спасава. Величина Божија није у томе што се родио у студеној ноћи, у малој варошици, у неким јаслама. Величина Божија је у томе што одлучује да дође на земљу, да постане Човек, ма колико Га то коштало, да спасе човека, да се поклони Његовој творевини. Срећан Божић! архим. Павел Пападопоулос https://pavelpapadopulos.wordpress.com