Људи који иду из једне незадовољавајуће везе у другу требало би да престану да чекају идеалну особу, да утврде логику својих избора и да најзад схвате да заслужују да буду вољени и да воле друге
Често људи који имају веома лепу представу о љубавној вези или браку ка којима теже у стварности бирају партнере с којима је немогуће остварити ову представу. Њихова љубавна веза или брак се претвара у борбу како би партнера по сваку цену „уклопили” у своју представу. Када схвате да то није могуће, раскидају везу. Ако задрже наду, настављају да се доживотно боре у узалудном покушају да натерају партнера да се промени.
С друге стране, када пронађу таквог партнера који би се с лакоћом уклопио у њихов концепт везе зато што показује љубав, пажљив је, нуди сигурности и слично, они осећају да у таквој вези нема „хемије” и страсти, да се осећају празно или се досађују. Како нису у стању да доживе чврсту емоционалну повезаност с таквим партнером, они напуштају такве везе с коментаром: „Добар је, али...”