Претражи Живе Речи Утехе

Преполовљење Педесетнице – означава половину, средину тј. средњи временски период између Васкрса и Духова (Тројице, Педесетнице) који се празнује 50. дан послије Васкрса и, такорећи, повезује их. Празнује се у сриједу 4. недјеље по Васкрсу (25 дана прије Духова, Педесетнице). Ово је древни хришћански празник, који помиње Св. Јован Златоусти. Нажалост, у народној побожности смисао овог празника је потпуно нестао, а људи се некако и не труде да дођу у цркву и да се удубе у богослужење овог празника, који је по свом садржају веома дубок, а по црквеном типику, веома важан. На данашњи дан се сјећамо једног догађаја из Спаситељевог живота, када "...већ у половини Празника дође Исус у храм и учаше" (Јн 7, 14- 36). Празник сјеница (шатора)- Сукот- један је од три велика јеврејска празника, уз Пасху и Педесетницу. Трајао је седам дана и завршавао се у осми дан, који се назива посебно светим и великим (Јн 7, 37). Празник је установљен у знак сјећања на 40-годишње лутање Јевреја по Арапској пустињи на путу из Египта у Обећану земљу, а посебно у знак сјећања на шатор који је Бог показао Мојсију на гори Скиније, на слици од којих је Мојсије поставио шатор. Народ је све вријеме овог празника излазио из својих кућа и живио у сјеницама или шаторима направљеним од зелених грана дрвећа, и ово вријеме проводио весело у сјеницама, забављајући се пред Господом (Лев 23, 39-43.). Током овог празника приношене су многе жртве. Свештеник би отишао на извор Силоам и сакупио воду у златну посуду. Вративши се у храм уз звуке труба, кимвала и возгласа, помијешао би воду са вином и излио је на западну страну олтара пјевајући ријечи пророка Исаије: „С радошћу ћете црпсти воду из извора овога спасења“ (Ис 12.3). Ово је подсјећало Јевреје на обиље воде у пустињи, када је Мојсије ударио штапом о стијену и из ње се отворио извор. Али главни значај ове Тајне био је у томе што је она наговијестила долазак у свијет Месије, односно Господа Исуса Христа. Силоамски извор, из којег се сакупљала вода, био је мали резервоар, напајан млазом воде који је текао испод храмског брда. Књига пророка Исаије помиње воде Силоама које тихо теку. Они симболизују царство Давидово, као и долазеће царство Христово, које, за разлику од бучних и бурних царстава земаљских, долази у свијет и пребива у њему тихо, ћутке и непримјетно. Осим тога, тихо текуће воде Силоама значе и Самог Христа – кротког, смиреног срца, који је дошао на свијет тихо и непримјетно од људи. Занимљиво је да сама ријеч „силоам“ значи „послат“, што се, наравно, директно односи на Месију, кога Отац шаље у свијет да спасе свијет. Чињеница да је вода из Силоама изливена испред олтара значила је да ће очекивани Месија принијети самога себе као жртву помирења. Осим тога, Силоамска вода је такође симболизовала надолазећу тајну хришћанског крштења, у којој човјек почиње да јасно види за Бога и за вјечни живот. Подсјетимо се јеванђељске епизоде када је Христос послао слијепца да се умије у Силоамској бањи, а он је, умивши се, одмах прогледао: "И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући". Може се рећи да је празник сјеница, био празник воде живе, која је Господа Христа некада спасила од смрти у пустињи. Али ова земаљска вода била је само праобраз воде небеске, воде вјечног живота, под којом се подразумијева благодатно учење Христово и благодатни дарови Духа Светога. „Ко је жедан нека дође к мени и пије!" (Јн. 7, 37), каже Христос посљедњег дана празника. Сви ми, као древни Израиљ, лутамо по пустињи овога свијета и, да не бисмо у њој пропали од духовне жеђи, потребан нам је спасоносни извор дарова Божијих, који се вјерујућој души дају кроз Христа. Вода коју нам Он даје је Благодат Духа Светога, која човјека сједињује са Богом и даје му живот вјечни и вјечне благослове. Ово је права небеска вода, која је једина способна да утоли жеђ људске душе, способна да јој пружи савршену, никад исцрпљену засићеност. А у стицању ове Благодати, у јединству са Богом, лежи управо највиши циљ и смисао хришћанског живота. https://www.vjeronauka.net/pravoslavne-novosti/prepolovljenje-pedesetnice

Преполовивши празник, ожеднелу моју душу напој водама побожности, као што си Спаситељу све позивао: Дођите сви који сте ожеднели к Мени и пијте! Изворе живота нашега, Христе Боже, слава Теби! (тропар Преполовљења Педесетнице) У среду четврте недеље по Пасхи прослављамо особити празник под називом Преполовљење Педесетнице. У овом празнику обједињено је празновање Васкрсења Господа нашег Исуса Христа и празника Свете Педесетнице, који нам предстоји. Црква је богомудро установила празник Преполовљења Педесетнице који собом обједињује Пасху и Педесетницу и стога се прославља тачно на пола пута, или на средини између Празника над празницима и Свете Педесетнице. У једној од стихира овог празника појемо: Пошто је дошла половина празника Васкрсења Твога Христе и божанског доласка Светога Духа Твога, сабравши се опевајмо тајне Твојих чудесâ. Смисао празника средине или Преполовљења Педесетнице, јесте истицање везе између Оца, Сина и Светог Духа. У среду четврте недеље по Пасхи (тачно између Празника над празницима и Свете Педесетнице), прослављамо Христа Посредника. Њега је послао Отац небески, а Он даје апостолима обећање о ниспослању Светога Духа. У еванђелској перикопи коју читамо на празник Преполовљења Педесетнице еванђелист Јован нас подсећа да је Спаситељ у половини празника шатора ушао у храм да поучава. Познато нам је да су празник шатора Јевреји прослављали као Сукот, али и да се он састојао од благосиљања плодова и благодарења Богу који их је избавио. Са друге стране, еванђелист нас подсећа да је у осми дан након празника Господ узвикнуо: Ко је жедан нека дође к мени и пије. Јер, као што Еванђелист Јован сведочи: Из утробе Његове потећи ће реке воде живе (Јован 7, 37-38). Ова Жива вода о којој Еванђелист говори, символизује знак Свете Педесетнице. Сада живимо у ишчекивању Светога Духа, а наша жеђ за Богом продубљује наша осећања и подстиче нас да примимо Божји дар. Можемо закључити да нас ово помињање воде живота уводи у недељу жене Самарјанке која је од Господа затражила воду живота вечнога, односно благодат Духа Светога. Након празника Преполовљења Педесетнице и након Спаситељевог обећања да ће свакоме који у Њега верује подарити воду живу од које неће ожеднети, Црква пред нас износи еванђелску перикопу о сусрету Христовом са женом Самарјанком крај кладенца (бунара) Јаковљевог, у граду званом Сихар. Велики отац и учитељ Цркве Свети Кирил Александријски подсећа да Водом живом Спаситељ овде назива благодат Светога Духа и ко се ње удостоји, имаће у себи постојани извор божанских учења. Ко пије од ове воде живе, тј. ко се напаја благодаћу Духа Светога никада неће духовно ожеднети. Овај моменат нас подсећа да поред телесне жеђи, постоји и духовна жеђ која је много тежа од телесне жеђи. Као што у биолошком смислу највећи део нашег организма чини вода, тако и у духовном смислу највећи део нашег битија (постојања) и највећи део наше душе чини благодат Светога Духа којом се напајамо на свакој Светој Литургији, на којој је утемељен и у којој врхуни Светотајински живот Цркве. Духа Светога свако од нас прима најпре у Светој Тајни Крштења и Миропомазања, а ту задобијену благодат Светога Духа у виду печата дара Духа Светога увек и изнова актуализује учешћем у Светој Евхаристији као централном догађају човековог постојања. Свети Јован Златоуст вели: Дух Свети се назива огњем – ради означења топлоте благодати коју Он изазива, и истребљења грехова; а водом – да се изрази чистота и обновљење које Он даје душама које Га са вером и љубављу примају. Наводећи Спаситељеве речи: Бог је Дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле, Свети Јован Златоуст поучава да је ту реч о Цркви: јер је њој својствено истинско и достојно поклоњење Богу. Жена Самарјанка примивши од Христа воду живота вечнога, испунила је себе истином, а врхунац њене вере и жртве била је њена мученичка кончина. Света мученица Фотина (жена Самарјанка из Еванђеља), која је на бунару први пут била обасјана светлошћу истине, бачена је у бунар, где је мученички пострадала и од Господа овенчана неувелим венцем мучеништва. У календару њен свештени спомен савршавамо 2/ 20. марта. Свако од нас је позван да дубље размисли о поуци коју Спаситељ износи пред нас, не само у овој еванђелској перикопи, већ и у целокупном богослужењу ове пете недеље по Пасхи, које се суштински ослања на еванђелско казивање. Када говоримо о богослужењу празника Преполовљења Педесетнице, архиепископ Аверкије (Таушев) вели: У песмама Преполовљења час је реч о Васкрсењу Христовом, час нас подсећају на приближавање празника Педесетнице, када је Васкрсли Господ послао Својим ученицима Духа Светога, обилно напајајући и утољавајући духовну жеђ оних који су поверовали у Христа као у Месију и Искупитеља света. Ове речи нам опитно потврђују оно што смо на почетку рекли, да празником Преполовљења Педесетнице бива обједињено празновање Пасхе и Свете Педесетнице. Иконографија овог празника ослања се на еванђелско казивање о Христовом поучавању у храму, стога на икони и видимо Спаситеља који седи на средини храма и поучава. На неким иконама Преполовљења Педесетнице можемо уочити ослањање на еванђелско казивање еванђелиста Луке који сведочи о Христовом поучавању у храму када је имао само 12 година, и стога на иконама видимо изображен Спаситељев лик у виду дванаестогодишњака. Богату химнографију празника Преполовљења Педесетнице саставили су: Анатолије (славу на хвалитне), Свети Андреј Критски (канон празника), Свети Јован Дамаскин (стихире на стиховње). Сви химнографи наглашавају моменат благодарности Васкрслом Господу и наводе Спаситељево обећање да ће послати Духа Утешитеља. Када је реч о древности празновања празника Преполовљења Педесетнице, јерусалимски канонар нам сведочи да је његово празновање у Цркви присутно још од седмог века. Сведочанства налазимо у типику Велике Цркве, Синајском канонару, као и у евергетидском типику. У мислима Светог Теофана затворника за сваки дан, налазимо следеће тумачење празника Преполовљења Педесетнице: На Преполовљење (Педесетице) чујемо Господа где позива: Ко је жедан нека дође к мени и пиje. Ако је тако, онда пођимо сви к Њему. Свако ће код Њега утолити своју жеђ, ма чега да је жедан, наравно, уколико предмет његове жеђи није противан Господњем Духу. Који је жедан знања нека иде ка Господу, јер је Он јединствена светлост која истински просветљује сваког човека. Ко је жедан очишћења од грехова и умирења савести која га пече, нека иде ка Господу, јер је Он подигао све грехе света на Крст и раздрао обвезницу њихову. Жедни мира у срцу – нека иду ка Господу: Он је скривница због које човек заборавља на сва лишавања и презире сва богатства. (Човек је тада спреман све да остави), само да би Њега Јединог стекао. Коме је потребна снага – у Њему је свака сила; ко тражи славу – код Њега је слава надсветска; ко слободу – Он је Дародавац истинске слободе. Он ће да реши све наше недоумице, да растргне окове страсти, да развеје све туге и жалости, да надвлада све препреке, сва искушења и замке вражије, и да управи пут наш ка духовном животу. Пођимо зато сви ка Господу! Преполовљавајући законити празник, Створитељу свих и Владико, окупљенима си говорио, Христе Боже: Ходите и захватите воду бесмртности! Зато Ти припадамо и верно кличемо: Милости нам Твоје даруј, јер си Ти Извор нашега живота! (кондак Преполовљења Педесетнице) Катихета Бранислав Илић Извор: Православље ПОВЕЗАН САДРЖАЈ:

Синаксар у среду Недеље о раслабљеном Данас усред празника стоји Месија Христос и међу књижевницима учи. Празник Преполовљења Педесетнице празнујемо у среду седмице раслабљенога у част два празника – Пасхе и Педесетнице – пошто се овај дан налази тачно између њих и тако их сједињује. А догађај беше овај: након што је Христос савршио натприродно чудо над раслабљеним, а Јудеји се саблазнили пошто је чудо било учињено било у суботу – тражаху Га они да Га убију. Стога Он одлази у Јудеју и док борави на тамошњим горама чини чудо са пет хлебова и две рибе, нахранивши пет хиљада људи, не рачунајући жене и децу. Потом, кад започе празник Сеница (јер то беше велики јудејски празник), оде у Јерусалим и борављаше у њему тајно. Кад беше половина празновања овог празника Христос уђе у храм и стаде учити, и сви се дивљаху Његовом учењу. [Храм је обиталиште Бога, где царује љубав, мир, вера и целомудрије. Стога и онај који служи Богу треба да је миран, не крадљивац, не ласкавац, не среброљубив. Да пре свега усели Бога у душу своју, а потом и људе које на путу своме сусреће. Може се рећи да је и нечија верна душа преочишћено светилиште: Уселићу се у вас и бићу с вама, каже Господ]. И сви се дивљаху Његовом учењу и завидећи му, говораху: „Како Он зна Писма, кад се није учио” (Јн. 7, 15). Познато је да су Јудеји имали три велика празника. Први – Пасха која се празновала у првом месецу као успомена на прелазак преко Црвеног мора. Други – Педесетница, празник који је напомињао на боравак у пустињи све док не примише закон Мојсијев. Савршавао се овај празник и због броја „седам” којега су они нарочито поштовали. Трећи њихов празник – Постављање сеница – јесте сећање на скинију коју је Мојсије, видевши је најпре на облаку на гори – направио и поставио позвавши дрводељу Веселеила да то уради. Овај празник славио се седам дана, у спомен на сакупљање плодова и одмор у пустињи (Лев. 23, 39 – 43). Пред завршетак празновања овог празника стаде Исус и гласно рече: „Ко је жедан нека дође Мени и пије!” Пошто оваквим учењем Христос објави Себе Месијом, поставши наш заступник и помиритељ с превечним Оцем Његовим – то и ми, савршавајући празновање и именујући овај празник Преполовљењем Педесетнице, славимо Месију Христа и оба велика празника поштујемо. Сматра се да је и празновање Самарјанке установљено одмах по Преполовљењу стога што и оно, попут данашњег празника, говори много о Христу – Месији, о води и жеђи. А код јеванђелиста Јована прича о слепоме тесно је повезана с повешћу о Самарјанки. Несагледивом милошћу Твојом, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин. ПРИЛОГ РАДИО-БЕСЕДЕ: Емисија "Богослужбене особености Великих празника" - О Преполовљењу Педесетцице. Извор: Православље