Претражи Живе Речи Утехе

Петнаестојулски, 1280. број новина Српске патријаршије Православље, читаоцима доноси актуелне осврте и реаговања на савремена дешавања, вести и прилоге из црквеног живота и друге пригодне текстове. Међу прилозима објављеним у последњем броју Православља значајно место заузимају Апел Патријарха Иринеја Председнику Турске, Саопштење Епископског савета Српске Православне Цркве у Црној Гори за јавност, као и Саопштење Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Православље прати и јубилеје наше помесне Цркве и њених архијереја: у овом броју читаоци ће наћи текстове поводом 50 година монашке и 30 година епископске службе Владике британско-скандинавског Доситеја (Мотике), те поводом 45 година монашке и 35 година епископске службе Владике банатског Никанора (Богуновића). Слободанка Грдинић је за овај број Православља разговарала са мати Јеленом (Станишић), игуманијом свештене обитељи манастира Ћелија Пиперска, а Славица Лазић са редитељом Милорадом Милинковићем. Поводом седамдесет година од упокојења Патријарха Гаврила (Дожића) (1950–2020) Православље читаоцима доноси чланак протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића. О двадесет година Хора „Кир Стефан Србин“ из Епархије канадске, одн. из Торонта, пишу Милан и Нада Димитријевић. Ђакон др Ивица Чаировић у рубрици о хришћанском наслеђу у европским музејима пише о хришћанским иконама у Музеју националне уметности Каталоније у Барселони, а библиотекар саветник Весна Петровић пише о десетом стручном скупу који је под називом „Манастири и библиотеке — чувари културне баштине“ одржан у манастиру Велика Ремета 29–30. јуна 2020. године. У овом броју нижу се и вести — о богослужењима и пријемима Његове Светости Патријарха српског Иринеја, о високом одликовању Епископу моравичком Антонију (из пера Митрополита волоколамског Илариона), Петровданском сабору у манастиру Грабовцу у Епархији будимској, промоцији књиге „Чуда Појаса Пресвете Богородице“, Ивањдан у Милешеви, Светој тајни Јелеосвећења у Саборном храму у Нишу, литургијском сабрању у манастиру Тресије... У рубрици „Свет књиге“ посвећеној новијим издањима налазе се текстови о књигама Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић — рецензија из пера академика Димитрија Стефановића, и Хиландар и Света Гора између мита и историје Александра Б. Лаковића — приказ из пера књижевника Љубише Ђидића. О духовном лику савременог пастира пише протојереј Бранислав Дикић, парох при Храму Св. Димитрија у Косовској Митровици, а о богословљу Карла Барта пише ђакон Божидар Васиљевић. Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић коментарише вест која стиже из Брисела, и пише о декларацији коју је донео Европски хришћански политички покрет (European Christian Political Movement), а која се тиче дискриминације Српске Православне Цркве у Црној Гори. Актуелан текст из овог броја је и прилог из пера историчара и новинара Данка Страхинића о цариградској Цркви Свете Софије која ипак постаје џамија — четврти по реду текст који се бави тематиком положаја хришћанске мањине у данашњој Турској из последњих неколико бројева Православља. Извор: Православље

Традиционални Петровдански црквено-народни сабор на Цетињу јутрос је почео Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју су служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије и викарни Епископ диоклијски г. Методије, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројног вјерног народа. ЗВУЧНИ ПРИЛОГ РАДИЈА "СВЕТИГОРА" Свету тајну крштења примио је мали Лука Балабан, а у ђаконски чин професор Богословије Светог Петра Цетињског Благоје Рајковић. Такође, у чин чтеца произведен је матурант Богословије Огњен Боричић. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Методије је рекао да Христа, Сина Божјег можемо исповиједити, као што је то учинио и апостол Петар, једино благословом и благодаћу Бога Оца небескога. „И онда му је Господ рекао ‘ти си Петар’, – што значи камен, камен вјере и таквог исповиједања, – ‘на коме ћу сазидати Цркву своју и којој неће моћи ни врата пакла одољети’. А врата паклена су сви они прогонитељи Цркве од тада па до данашњега дана, врата кроз која се иде у пакао“, рекао је Епископ диоклијски. Додао је да ће Црква, која је утемељена на том тврдом и непоколебљивом камену, одољети свим пакленим вратима до краја свијета и вијека. „И кад је дошао час таме, час распећа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, интересантно је да је све оно што није била љубав побјегло са Голготе, испод Христа Христовог. Само је љубав остала испод крста и ишла за крстом до последњега тренутка“, казао је Владика Методије. Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је рекао да је свето причешће наш цјелив Господу живоме и нас једних са другима. „То је цјелив оном љубављу вјечном и непролазном коју Црква Божја чува и дарује сваком људском бићу овдје на земљи. Као и данас, тако кроз вјекове – сабира се Црква Божија око Тијела и Крви Господње, око имена Христа Бога нашега, сабира се од времена Светих апостола које данас прослављамо Петра и Павла, до најновијих апостола међу које спада отац Пајсије Светогорац, наш савременик. А ту је и наша Света великомученица Февронија и сви свети кроз вјекове, јер је диван Бог у светима својим“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Додао је да се данас на Цетињу догодило исто оно што се догодило и прије двије хиљаде година на Сионској гори. „Дух Свети је у виду огњених језика сишао на свете ученике и апостоле и проговорили су разним језицима. Ево и данас овдје, зар и м и нијесмо проговорили разним језицима – и на јелинском на коме је написано Свето писмо Новога завјета, и на словенском језику Светих апостола Кирила и Методија, Наума и Климента, и на српском језику Светог Саве просветитеља, Светога Василија Острошкога, Светога Петра Цетињскога, и на словачком језику, ево овдје је наш Владика Георгије, који нам је донио благослов Свете браће Ћирила и Методија из Моравске, и на албанском језику – овдје је наш ђакон из Скадра који је овдје поменуо Архиепископа Албаније и Скадра Анастасија. Сва Црква Христова разним језицима проговара и свједочи једну, свету, Божју истину – Црква која је неуништива и неразорива“, поручио је Митрополит Амфилохије. По завршетку Литургије у цетињском манастиру, Аархијереји су предводили Литију до цетињског Ћипура, до остатака старох манастирског храма Светих апостола Петра и Павла, гдје је благосиљан славски колач. Потом је Митрополит Амфилохије рекао да Петровдански сабор као златна нит траје без прекида кроз вјекове. „То је сабор богочовјечански, сабор у име Божје. А само сабори који су у име Божје трају и претрајавају времена и просторе и уграђују се у непролазни сабор око Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега“, казао је он. Додао је да се нада да ће надлежни за заштиту културних добара схватити да култура није – рушевине и чување рушевина. „Него је уз чување и обнављљање тих рушевина. Није нас пог поставио, ни нас овдје, а ни њих, а ни ове главаре на Цетињу да буду чувари рушевина или да руше, него да обнављају и своју душу и вјеру у живога Бога и да обнављају све оно што што су преци градили, да га сачувају и да га обнављају“, поручио је Митрополит црногорско-приморски. Током данашњег богослужења, вјерни су, поред моштију Светог Петра Цетињског и деснице Светог Јована Крститеља – светиња које почивају у Цетињском манастиру, могли да цјеливају и мошти преподобномученице Февроније које ових дана у литији обилазе храмове и манастире по Црној Гори. Мошти Свете Февроније на Цетиње су стигле јуче послије подне, гдје им је, у Цетињском манастиру приређен свечани дочек. Потом је служено свечано празнично бденије. Извор: Митрополија црногорско-приморска