Претражи Живе Речи Утехе

Бог је издвојио смрт своје Мајке као велики догађај у историји Цркве и у историји Васељене. Пред њен празник је строги пост, попут Васкрса. Црква нам на данашњи дан даје обилну храну за душу. Размишљајмо о овом празнику заједно са Новомученицима и Исповедницима и нахранимо се посланим нам значењима и благодаћу. Схм. Серафим (Чичагов), поучавајући парохијане тога дана, приметио је да се духовна сила и васељенска слава Богородице открива људима тек после Њеног Успенија. Цео њен живот био је испуњен највећим искушењима, тугама, понижењима, сумњама чак и од њених ближњих. „Тиха усред бучног света, Она је кротко и смерно посматрала јеванђелске догађаје из гомиле људи који су пратили Христа, и састављала све у свом срцу. Благодатна Марија живела је кротко, и за страдање, за смирење и веру, најзад, за материнску љубав, удостојила се да стане здесна Престола Сина у Успењу Њеном. О почасти коју се удостојила примити Богородица, исповедник Свети Лука Кримски говори: „Ко од земаљских људи умре као што је умрла Пресвета Богородица? Чија је самртна постеља била окружена лицима апостола? На челу чије самртне постеље је засијала небеска гранчица, коју је донео архангел Гаврило три дана пре кончине Пресвете Богородице? Чију је душу дошао да прими сам Господ и Бог наш Исус Христос? Шта нас учи Успеније Богородице и на шта нас позива? На праведност. Да не би окусили вечну смрт, страхоту пакла, потребно је испунити вољу Божију. Живите смерно и носите крст воље Божије. Над свим светима испуњавају се речи из Откровења о првој и другој смрти: „Блажен је и свет онај који има део у првом васкрсењу; над њима друга смрт нема области, него ће бити свештеници Богу и Христу, и цароваће с Њим хиљаду година...” (Откр. 20:6). Треба да оживимо у овом животу слушајући Јеванђеље „Глас Сина Божијег“. Прво васкрсење или прелазак „из смрти у живот“ почиње када се ми, по речи бл. Августина, враћамо у живот после смрти, који се састоји у гресима и остајемо чврсти у животу са Христом. Свети Лука је у једној од својих многобројних проповеди о Успењу приметио: „Прва смрт је оно што ће доживети сваки земаљски човек – смрт тела. А друга смрт је страшна вечна смрт оних који су заглибили у гресима, који ће чути страшне речи Христове: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни, припремљен ђаволу и анђелима његовим. Наравно, сви праведници неће окусити другу смрт, сви они чија је смрт била слична смрти Пресвете Богородице, чија смрт такође није била мучна, уобичајена смрт за људе, већ блажено успињање. Праведник је, као пчела, позван да цео живот, дан за даном, сакупља честице Царства Небеског. Ова мисао је из беседе о Успењу о. Сергеја Мечева. Морамо да бежимо од смрти, од сваког греха. Друга смрт је концентрисана у греху. О.Сергеј опомиње и поучава: „Ако још увек не сакупиш (небеско) благо на земљи, онда ће ти смртни час бити страшан, и у том часу нико ти неће помоћи. Сада, у овом животу, треба да сакупите елементе Царства Божијег, а онда ћете, мало по мало, почети да схватате смисао овог великог празника који данас славимо. И, не дај Боже, да нас дан смрти изненади, већ да постанемо као они који су још овде започели небески живот. И тада ће се Богородица молити за нас у часу овог страшног прелаза, као што смо се увек Њој молили, молећи „да нас не повери људском заступништву“, него да прими нашу молитву и да нас држи под Својим Светим Покровом. Успење је прослава победе над смрћу. Ово је празник оне која може да постане помоћник у часу када се растајемо од свега земаљског. Потребна нам је помоћ да узмемо Богородицу у свој живот. Хришћанину је потребан подвиг у животу, а ово захтева снагу и помоћ. О. Григорије (Лебедев), у један од спомендана, је рекао да нам је потребна заштита и помоћ Мајке Божије: „Помоћ је потребна одмах! Узми помоћ од оне којој је од памтивека било предодређено да служи човеку као заштита и за његово спасење. Која је кроз тајну Оваплоћења већ започела Своје служење. Којој су на Крсту поверени сви ученици Христови, као што су деца поверена својој мајци, – Пречиста Богородица. Да ли је могуће заборавити на Њу, када у служби спасења људског, Она „у молитвама не спава“ „даноноћно се моли за нас“, Како су ове речи узвишене! Светитељ наставља: „Приближите Богородицу не само себи, већ и својим домовима и породицама, својим душама и животима. Нека их сачува од сваког зла у које се душа уплела и пропада. Ево поузданог чувара и неизоставног покрића, ево тихог уточишта од олуја греха и ослонца за уморне, сиромашне, гресима рањене, болесне, подвизаване; Ово је молитва светитеља. Богородичина молитва је као миловање Мајке целог света. Према дефиницији која нам је дата са неба: Живот је слушати и вршити Реч Божију. Св.о.Лука у вези са овим празником каже: „Смрт Пресвете Богородице не зовемо смрћу, него блаженим Успењем. Она је пала у блажени вечни сан. То је испунило речи Спаситеља: „Заиста, заиста вам кажем: ко слуша реч моју и верује у Онога који ме посла, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот“ ( Јован 5:24). Да ли се заиста може замислити да би се на суду појавила Пресвета Богородица, Јован Крститељ, свети апостоли, свети пророци, цела безбројна војска мученика?! О, не! Ово је незамисливо." За Богородицу смрт није била изненађење. Њу је, као и на Благовести, упозорио Архангел. Идеја да смрт постаје добра вест је посебно светла овог дана. После Успења, апостол Павле је поновио идеју о самом садашњем празнику: „За мене је живот Христос, а смрт добитак“ (Фил. 1,21). О. Сергеј Мечев описује празник светлим бојама и позива нас да ажурирамо свој однос према смрти: „Завршетак црквене године. Црква нам даје слику смрти највеће хришћанке - Пресвете Богородице у прослављању Њеног Успења. Смрт за Њу је заиста била "Успење". Прелазак у други свет, у Царство Њеног Сина и Бога није за Њу био неочекиван. На иконама Успења видимо не само Богородицу, већ и Христа, како „на рукама носи женску душу“. Али не само за Њу, него и за нас, Христос је Бог и Спаситељ. Стога, гледајући у слику Њеног честитог Успења, ми по својој снази и мери морамо открити свој однос према смрти. Марија Богородица нису само речи. Ово је име нашег Небеског Заступника. Ово су новомученици знали и учили. О.Серафим Чичагов је рекао: „Где, од кога сада тражити наклоност и саосећање? Само Богородица, Радост свих који тугују, која је прошла кроз толика искушења и туга људских, може Својом светом, чистом љубављу да нас утеши и укрепи у предстојећим делима. Бог је толико заволео Цркву своју да нам је свима дао своју Мајку, Богородицу. Тамо где у срцу сија светлост Царства Небеског, нема места мраку смрти. Нека нам Богородица буде путоказ у животу, да у сну постанемо слични њој. протојереј Андреј Гавриленко https://pravlife.org/ru/content/vysshaya-nebes-i-v-smerti-zhiva