Претражи Живе Речи Утехе

Предвођени својим паросима, житељи Слане баре у Новом Саду прославили су 12. јула 2018. године, своју славу - празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Света Литургија је служена у храму Вазнесења Господњег, а молитвено сабрање је настављено у вечерњима часовима код Заветног крста у насељу Слана бара, где је, уз саслужење протопрезвитера Бранка Ћурчина, настојатеља Вазнесењског храма и презвитера Селимира Вагића, војног свештеника, чин благосиљања славског кољива и колача извршио протопрезвитер Боро Видовић, парох при наведеном новосадском храму. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Говорећи о значају Петровдана за житеље Слане баре, отац Боро је подсетио да је потребно да благодаримо Творцу, Господу за свако добро, за сваку милост и за све оно што смо незаслужено добили. Свако онај ко се захваљује Богу и Бог ће њега благословити. И ми треба да благодаримо што се налазимо овде, на овом светоме месту, крај овога светог Крста који је направљен пре Другог светског рата и деценијама на овом месту представља красан почетак. Наши преци су заблагодарили Богу подижући овај Крст. Бог је благословио ово насеље што можемо да приметимо ако упоредимо колико је некад било кућа и колико их има сада. Морамо да имамо чврсту веру, да заволимо и чинимо добро. Ако тако будемо живели и ми ћемо заслужити Царство небеско и прибројати се тамо апостолима Петру и Павлу које данас славимо, навео је отац Боро. Протопрезвитер Бранко Ћурчин је захвалио куму славе, господину Срђану Вукмировићу и његовој породици, председнику Месне заједнице Слана бара, господину Дејану Шијаку, као и Славољупки Михајловић, директору Основне школе Душан Радовић на организацији прославе великог празника. На радост свих свечара, ученици ове Основне школе, предвођени својом вероучитељима Маријом Јовановић, Олгицом Стојимировић и Јеленом Влајков Вукић, извели су пригодан уметнички програм. Слана бара се налази у северном делу Новог Сада, између Видовданског насеља на југу, Клисе на северу и западу, и Великог рита и Малог Београда на истоку. После Првог светског рата, 1921. године, тадашња градска управа је донела одлуку о насељавању Слане баре, а изградња Међународног пута и моста преко канала Дунав-Тиса-Дунав, олакшала је везу насеља са градом. Становници насеља су 1938. године основали Удружење за улепшавање Слане баре. У центру насеља 1939. године постављен је Крст висок три метра, посвећен апостолима Петру и Павлу, а Петровдан је проглашен славом насеља. Чин освећења Крста извршио је тадашњи парох ченејски, прота Никола Драгојлов. Током Другог светског рата прекинута је прослава престоног празника насеља Слана бара, да би 1990. године, била обновљена и свечано обележавана до дана данашњега. Извор: Радио Беседа View full Странице

Можда ће ми неки замерити што ову тему сместих у подфорум "Зона сумрака", али дешавања око поменутог у наслову (по мени) свакако "заслужују" да их се смести под "никнејм" легендарног серијала. На месту некадашње касарне "4, јули" која беше једно од обележја локалитета Трошарина на Вождовцу, према плану које је Министарство одбране Републике Србије, а које се тицало "отуђења" појединих војних инсталација у корист стамбеног збрињавања војних бескућника (мањи део, већи ипак за "тржиште"), пре неколико година је Републичка дирекција за стамбену изградњу предузела активност изградње око 1500 станова у неколико ламела, под називом "Насеље Војвода Степа". Поред комплекса стамбених јединица, план је предвиђао и пратеће објекте у виду амбуланте, вртића, школа, трговинских објеката, а колико ми је познато, између осталог и верског објекта-цркве. Крст за нови храм у насељу Војвода Степа Степановић Предвиђено је у највећој мери (уверио се простим обиласком и саам) "испоштовано", али је "запело", нећете веровати-око цркве. Колико сам упућен из релевантних извора (уз ограду да ипак нисам имао увид у план, тј. да ли је заиста верски објекат планиран на том месту-неки медији тврде да план и дозвола не постоје), на потесу изнад локације на којој се данас налази објекат "Макси дисконта" (црвеном линијом обележен потес храма), још пре шест година отприлике је земљиште омеђено, ваљда освештани и на њему је пободен крст, као колоквијални симбол-да се тако изразим, места где ће се подићи будући храм. (слика доле-детаљ са Гугл мапа) Према мом извору, а и према написима из медија, извесни Радмило Јевтовић је поклонио СПЦ цркву брвнару. СТЕПА, ИПАК, ДОБИЈА ЦРКВУ Монтажна грађа већ стигла из Русије, а све је платио ЈЕДАН ЧОВЕК Како "Блиц" наводи, Јевтовић је своју пословну каријеру направио у Русији и одатле је, а према традиционалном начину зидања (у једном делу те огромне земље), омогућио да се у Србију, у комадима што би рекли, допреми богомоља коју само треба на датом месту склопити. Од добротвора црква у Степи! Иако се према медијима ова прича актуелизује у овом тренутку, мој извор каже да су уредно "посложени" делови храма у које је само требало уковати везивне елементе допремљени и чаме у неком магацину још пре неколико година. Исто тако извор наводи, да се још од тада проноси глас да су сами становници насеља против изградње храма јер ће звона са истог нарушавати мир недељног јутра. Грађани Степе поново ПРОТЕСТУЈУ због изградње цркве Истина или не, искрен да будем не знам (на Твитеру се појавио и овај снимак), али би се на тему могли укључити и форумаши из тог дела Београда да поделе са нама своја сазнања. СПЦ: Имамо све дозволе за цркву у Степи Са своје стране, СПЦ је резолутна да је она "искључиви власник овог земљишта и да је њено право уписано у листу непокретности".

У четвртак, 28. јуна 2018. године, житељи Видовданског насеља су прославили своју славу. Испред Заветног крста, чин благосиљања славског колача и кољива служио је протопрезвитер Бранко Ћурчин, настојатељ Световазнесењског храма на Клиси, а саслуживали протопрезвитери Боро Видовић и Милан Малинић, пароси при наведеном новосадском храму. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Захваливши куму г. Миловану Амиџићу, председнику Јавног градског саобраћајног предузећа Нови Сад, Славољупки Михајловић, директорици Основне школе Душан Радовић и вероучитељима те образовне установе, као и свима онима који су дошли да увеличају данашњу молитвену прославу, отац Бранко је поручио да док будемо ходили уском стазом која води у Царство Божје, ништа неће моћи да нас одвоји од вечне заједнице са Богом. У нашем граду, званично се нигде не слави Видовдан на нивоу градских структура, тако да је слава на Видовданском насељу једино место где се сакупљамо на данашњи дан. Ми предлажемо да се ово место званично прогласи као место прославе Видовдана у нашем граду. Радујем се што смо се и ове године сабрали пред Заветним крстом пред којим су се сабирали и наши стари када су основали ово насеље. Захваљујући њима и ми данас живимо овде, и нека дâ Бог да овај кутак неба и земље на којем је Бог одредио да ми живимо буде благословен и да будемо увек Богу захвални ту где јесмо, казао је отац Бранко, уз напомену да је важно да знамо да је место нашег остваривања управо место на којем се налазимо. Ту је наш рај, али може да буде и наш пакао, од нас зависи. Ја вас, са овог места, молим да наш избор увек буде добро. Добро мислити, добро желети и добро ће нам и бити. Да се увек сећамо наших предака који су славно положили животе своје за отаџбину нашу. Од нас се не тражи да проливамо крв, да полажемо живот, али се тражи да дамо минимум од себе, додао је настојатељ Вазнесењског храма у Новом Саду. Након беседе свештеника, присутнима се обратио са честиткама и председник месне заједнице г. Драго Стојичић. Стихове посвећене Светом кнезу Лазару и свим српским јунацима, рецитовали су ученици Основне школе Душан Радовић под вођством вероучитељâ Јелене Вукић Влајков и Бранислава Нијемчевића. Видовданско насеље је основано 1922, а Заветни крст је подигнут 1929. године. Пре Другог светског рата овде је подигнута Основна школа Краљ Петар Први да би после рата назив био промењен у Ђура Јакшић. У њој се данас налазе истурена одељења клисанске Основне школе Душан Радовић. Извор: Радио Беседа View full Странице