Претражи Живе Речи Утехе

Фибромиалгија подразумева појаву раширених болова у мишићима, тетивама, фасцијама и зглобовима. Болови су дубоки, нејасно ограничени, жарећи, умереног до израженог интензитета. Могу бити исти у току целог дана, или се се повремено појачавати и смањивати. Појачавају их физичка активност, хладноћа, анксиозност и стрес. Фибромиалгију карактерише присуство великог броја болних тачака у мишићима, тетивама, фасцијама и зглобовима. Многи пацијенти са фимбромиалгијом имају проблеме са спавањем. Као придружени симптоми могу се јавити: пролив или затвор, проблеми са памћењем, трњење и пецкање у шакама и стопалима, лупање срца, снижење расположења, тензиона или мигренозна главобоља. Фибромиалгија је системско обољење непознатог узрока. Могући фактори коју утичу на њен настанак су: физички и емоционални стрес, ненормалан одговор на болне стимулансе, поремећај спавања и инфекција. Болест напада оба пола, премда је најзаступљенија код жена између 20. и 50. године живота. Фибромиалгија је хронично обољење које не скраћује животни век али знатно нарушава квалитет живота. У неким случајевима се болест може добро контролисати. Узрок и механизам настанка ове болести није познат. Претпоставке су да особе с фибромијалгијом имају нижи праг боли због појачане осетљивости мозга на спољне стимулансе. Покретач целог процеса преосетљивости на бол није познат. Највероватније је реч о комбинацији узрока од којих су најважнији психичке трауме и повећана изложеност стресу, физичке трауме (посебно повреда вратног дела кичме), поремећаји спавања, поремећај аутономног нервног система, промене у метаболизму мишића и разне инфекције. Могући фактори коју утичу на њен настанак су: физички и емоционални стрес, ненормалан одговор на болне стимулансе, поремећај спавања и инфекција. За неке болеснике настанак фибромиалгије је поступан, док је за већину окидач нека болест или озљеда. Нова истраживања имају за хипотезу да је фибромиалгија узрокована поремећајем централног нервног система за перцепцију бола... Највероватнији узрок фибромиалгије је изложеност хроничном стресу. Ова изложеност продуженом стресу доводи до поремећаја нормалног дневно/ноћног баланса хормона: раста и стреса (хормон раста/кортизол). Нормално, током дана се лучи повећана количина хормона стреса у организму, што смењује појачано лучење хормона раста током спавања. Хормон раста гради наш организам, а хормон стеса га разграђује. Из тог разлога је важан правилан циклични однос лучења ових хормона током 24х, и довољно окрепљујућег опуштеног сна (око 8х/24х). Изложеност хроничном стресу доводи до повећане количине хормона стреса у телу, а смњује се лучење хормона раста. Ово дугорочно гледано – оштећује многа ткива и функције тела. Разграђују се мишићи и тетиве, не поправљају се оштећења која током живота настају, оштећује се имуни систем, смањује количина црвених крвних зрнаца, ремети лучење других хормона у организму и метаболизам у телу... Продужена изложеност стресу на психичком плану делује штетно на нас. Преко хипоталамус (дела нашег мозга који представља спој психе и тела) преноси се психичка тензија на реакције у нашем телу. Продужени стрес доводе до поремећаја спавања, а мање сна има за оследицу мање лучење хормона раста и опоравак тела – што води у зачарани круг.