Претражи Живе Речи Утехе

Лидери странки коалиције Естонски центар, Конзервативни народ и Отаџбина потписали су јуче у Талину заједничку изјаву којом траже одржавање референдума о браку као заједници мушкарца и жене наредног пролећа. Референдум је већ расписан у коалиционом споразуму између партија 2019. године. Изјава је дата у контексту кризе у влади коју су изазвале недавне изјаве естонског министра унутрашњих послова Марте Хелмеа, преноси Интерфак-Религион. У интервјуу за Дојче Веле прошле недеље Хелме је изјавио да влада намерава да одржи референдум о браку, јер „држава не може да опстане без деце и морала“. Такође је изјавио да је лично „непријатељски расположен“ према хомосексуалцима и саветовао је сексуалне мањине да „побегну у Шведску“, где их топло примају. Његове изјаве су изазвале незадовољство многих политичких личности и чланова јавности, као и кризу у самој коалицији. Премијер Ратас критиковао је његове изјаве, а опозициони лидери захтевали су његову оставку. Председник Керсти Каљулаид, који подржава истополне бракове, изјавио је да „министар са таквим ставовима није подесан за владу Републике Естоније; народ Естоније заслужује боље“. Иако је било позива да се одустане од идеје о референдуму, влада ће кренути с њим на пролеће, мада ће морати пажљиво да пажљиво приступи овом питању. „Народно гласање може се одржати само када се тражи заједнички језик, мирно и без провоцирања јавних група. Нећемо дозволити да било која особа буде понижена или нападнута. Коалиција се недвосмислено противи говору мржње. Желимо да водимо кампању усредсређену на аргументе ... избегавајући увреде и претећу реторику и понашање ,“ прочитао је премијер Ратас у изјави. Естонија је 2016. г. постала прва бивша совјетска држава која је признала истополне заједнице. У децембру те године суд је признао истополни брак склопљен у Шведској, који је следећег месеца уписан у матичне књиге Естоније. Естонски савет цркава, у којњем је и Естонска Православна Црква Московске Патријаршије, позвао је на уставну одбрану традиционалног брака. Извор: Orthochristiаn (са енглеског Информативна служба СПЦ)

У Естонији откривен споменик патријарху Алексију Другом Место за споменик патријарху Алексију Другом није изабрано случајно. Патријарх се родио и живео у Естонији, у току 30 година је он био на челу Талинске епархије. Парохијани храма Александра Невског се са великом топлином сећају свог духовног наставника. Он је служио у доба, када је и у нашем животу, и у нашој земљи дошло до великих промена, зато смо пратили те догађаје. Дошло је и до раскола Цркве, и земља наша – Естонија – тек је била формирана. На рубу тих промена је он био с нама. Зато, када је он постао патријарх, за многе је то била нека веза и са Москвом, и са Русијом. 1990. године је Алексиј постао првојерарх све Руске православне цркве. Притом, он је и даље одржавао везу са својим завичајем. Последња његова посета Естонији је била извршена 2003. године, – сећа се члан синода Естонске православне цркве Московске патријаршије Сергеј Мјаник. 2003. године је патријарх посетио свој завичај, сада знамо да је та посета била последња. Последњег дана боравка смо обишли место будућег храма у Ласнамјае, те је свети патријарх осветио камен-темељац. Када је свети патријарх преминуо, практично одмах је била иницирана идеја подизања му споменика. После извесног времена град Талин је расписао конкурс за најбољи пројекат споменика патријарху Алексију Другом, који би био подигнут код храма, место за који је он осветио. Власти Талина су подржале жељу верника да овековече сећање на патријарха. Градска скупштина је издвојила из буџета око 40 хиљада евра за подизање монумента. Радили су на споменику вајар Александар Литвинов и архитекта Олег Жемчугов. Ево што је рекао у интервјуу Гласу Русије представник талинске градске скупштине Лео Вајно. Он је много учинио да би Руској православној цркви вратио правни статус. Зато месни руски становници поштују сећање на њега, поносни су на свог истакнутог земљака и Естонци. То је велика личност за Естонију, зато је споменик патријарху Руске православне цркве у Естонији сасвим уместан. Свечаној церемонији откривања споменика су присуствовали хиљаде становника Естоније. Многи су изражавали наду да ће идуће године бити дограђена и православна црква у част иконе Богородице Скоропослушнице. Извор: Глас Русије