Претражи Живе Речи Утехе

Морам да признам да ми је првенствено кроз културу видео-игара, заправо "пуцачина из првог лица", Други светски рат нарочито "омиљен". Колико сам само ноћи и дана провео за рачунаром "рокајући" Швабе, још од легендарног "Вулфенштајна 3Д" средином 90-их, па преко свих његових итерација до дана данашњег, "Снајпера", те свих делова (који се тичу Друге војне) из серијала "Дужност зове" и "Медаља части". Нажалост, велики светски студији за развој видео игара, не посвећују довољно пажње малим земљама, тако да сте у боју против "Хансова и Фрицова", могли да будете увек Амер, готово увек Рус, нешто мање Британац и где где Француз, тј припадник покрета отпора (има једна ГТАлична игра, солидна, не могу да се сетим назива), али (сем неких независних пољских студија, где се могло бити пољским командосом у саставу војске ЊВ Краљице Мајке), нема видео игре у којој можете бити југословенски партизан или пак припадник ЈВуО. Наравно, овде причам о "пуцачинама". Е онда се почетком 2008. године појави ова игра (Turning Point), где сте у улози америчког партизана с почетка 50-их и рокате европског окупатора, који је дошао да окупира "земљу слободних и домовину храбрих". Тај предложак је рабљен и у још једној видео игри где Северна Кореја окупира Америку (Homefront), али и у чувеном америчком филму "Црвена зора", још чувенијег Џона Милијуса, где урбана легенда каже да је Милијус у том филму (покојни Патрик Свејзи вођа партизана, Совјети напали САД) заправо преписао естетику нашег чувеног режисера "револуционарног вестерна"-"Шибе" Хајрудина Крвавца и његовог чувеног "покера" филмова: "Диверзанти", "Мост", "Валтер брани Сарајево" и "Партизанска ескадрила"... Можда и јесте измишљена прича, али ако изузмемо идеолошки моменат (којег у сва четири поменута Шибина дела има у траговима, поредећи са остатком југо-партизанске кинематографије), те чињеницу да је Шибо "злочинац", који је зарад реалности уништио више од две ескадриле чувених југословенских ловаца "522" који су "глумили" немачке "ФокеВулфове 190", заиста су ова 4 филма донела "нешто ново" што самоуправљач, сељак, радник, па и добар део "поштене интелигенције" није умео да препозна... А заправо, то је "дух" вестерна, филмског жанра са усамљеним јахачем и борцем за правду, тако неприлично комунарском колективитету... Е онда, пре неки дан, лутајући по овим сајтовима (клоновима ПопКорнТајма), лаке забаве за српску сиротињу која не гледа ТВ :))), налетим на један "Амазонов" ТВ серијал, у (за сада) 20 епизода. За 2017. годину је најављена и трећа сезона... "Човек у високом дворцу". Серијал настао по предлошку истоименог дела америчког писца Филипа Дика. Алтернативна историјска дистопијска прича... Други рат се није завршио онако како знамо, него су Швабе овладавши пре тога Европом, Русијом и Африком, односно Јапанци остатком Азије и Аустралијом, "рокнули" атомском бомбом Вашингтон и поделили Америку на два дела. Источни део и Средњи Запад Швабама, Западни део "косоокима", док је басен Стеновитих планина, па преко Средње Америке ка Јужној Америци у начелу независан, али је под "меком" контролом и једних и других и иначе изгледа као "њукован", иако атомско оружје тамо није деловало. Западна обала "личи" на период какава је и била 60-их, док су Источна обала, Њујорк, као и Берлин у којем се одвија радња неколико епизода, компјутерском анимацијом претворени у "стимпанковске" екстеријере болесно хладне нацистичке архитектонске естетике... Нећу препричавати, препоручујем да погледате. Екипу која стоји иза серијала предводе Ридли Скот којег не треба посебно представљати и Френк Спотниц (Досије Икс), као продуценти. Режисери свих 20 епизода су различити, то нека мода ваљда... Заплет је класичан партизански. Два покрета отпора, у јапанском и швапском делу подељене Америке. Пошто су Јапанци нешто "мекши" према црнцима, Словенима и Јеврејима, на Западној обали "отпораши" боље функционишу, док је примена "расних Закона" и уопште сва болест једног система какав је био Немачки у Другом рату, до изражаја дошла на источној обали, где партизани раде у дубокој илегали и где је СС Обергрупенфирер Џон Смит (у рангу генерал пуковника-заправо амерички "фирер"), завео страховладу. Иначе некдашњи пуковник Маринаца САД, херој из Мидвеја, који се након "њуковања" Вашингтона, брзо "преоријентисао" и постао нациста. Тумачи га, неко рече на свету не би могли наћи бољег и "болеснијег" за улогу фашисте од њега Руфус Суел... Ту је и његов "епигон" Џо Блејк, дете Лебенсборна, који у контакту са једном партизанком, није начисто је ли за или против Шваба. Ту партизанку тумачи шармантан Александра Давалос... Од познатијих глумаца, ту је још и ДиЏеј Квалс и наш православни брат Кари Хиројуки Тагава, који тумачи лик јапанског министра трговине, заправо највишег представника цивилне власти царског Јапана на тлу Западне америчке обале... И нећу више ништа рећи, вреди потрошити 1000 минута живота (20 епизода по 50 минута) и још 500 кад изађе трећа сезона, само сам дужан да упозорим, на оно што је мене нервирало у другој сезони, а то је инсистирање режисера на два одвојена света, односно две одвојене реалности у којима брат у Христу Тагава обитава; заправо то је занатска алатка звана "флешбек", али направљена са доста фантастике, као да ова "какотопија" није сама по себи толико фантастична... Тако да, барем мени-иде на живце, срећом по 5-6 минута по епизоди друге сезоне... Ако је неко мерило, на ИМДб-у, серијал има оцену од 8,1 и још једном, ако сте љубитељ жанра, а нисте до сада видели, обавезно погледајте.