Претражи Живе Речи Утехе

https://www.facebook.com/samospoznaja1026/photos/a.745659128976654/1098475130361717 Ми смо (као) нека напредна генерација, која са подсмехљивим тоном говори о прошлим временима. Па се тако говори о мрачном средњем веку, примитивним људима старог века, необразованим припадницима ,,прединтернетске" генерације... Укратко, из појединих прича делује као да је само генерација која је доживела појаву интернета оно што вреди у читавој историји човечанства. Док ово наводим, мислим, пре свега, на област стицања знања. А ми смо га (као) препуни. А сада, доста са фикцијом, пређимо на реално стање. Ми смо непоправљиви идиоти који мисле да много знају, што је најгоре могуће решење. Чињеница да се све информације налазе на само пар додира екрана, створила је илузију да се све те информације заправо налазе у нашој глави. И налазе се - док се не истроши батерија или не нестане интернет; тада, мање-више, постајемо имбецили. Тачно, у глави имамо много више информација од неких ранијих генерација, али ту постоји један проблем - ослањањем на интернет изгубили смо моћ коришћења информација за сналажење у животу, доношење закључака и промишљање. Информације нису саме себи циљ, оне су средство. Да не говорим о томе да смо тотално изгубили разборитост, па не умемо да разликујемо стварне информације од лажних и корисне од бескорисних. И такве особе са омаловажавањем гледају на све претходне ,,неуке" генерације. Насупрот хиперпродукцији надмених идиота, стоји скоро па изумирање правог знања, знања утемељеном на систематском, дуготрајном и свестраном претресању феномена који се посматра. Све више нестаје плодоносно промишљање. Нема ни анализе, ни синтезе. Ево конкретног примера. Надмени идиот зна пар цитата из Аристотелове ,,Никомахове етике", на које је налетео на некој очајној страници попут ове моје. Није ни прочитао дело, али гаји илузију да јесте, живи у лажи. Припадник наведене изумрле врсте је заиста прочитао ,,Никомахову етику", непрестано промишљајући о њеној садржини и, напослетку, схвата њену поруку, закључује, и те закључке убацује у исту корпу са осталим закључцима које је до тада извео, да би их упоредио и преиспитао себе. Након тог процеса, он је свестан да ништа не зна, док је надмени идиот пун себе, јер може у свако доба да испали пар цитата и одушеви масу. Интернет је користан све док нам служи као један од извора сазнања и формирања знања. Странице попут ове су корисне, ако се схватају као најситнија плочица у безграничном мозаику знања. Ако се ваш пут ка знању завршава код привременог одушевљења неком објавом, неким цитатом, онда морам да констатујем да сте упали у замку, да сте идиот. Надменост је већ упитна. Чак вас ни то што ћете поделити фотографију на којој читате неко штиво, не раздваја од групације надмених идиота (ко би рекао?!). Нека моја порука буде схваћена на прави начин - ослободимо се замке и престанимо да лажемо себе. Имамо веће могућности од ранијих генерација, али их не користимо. Имамо модерније пушке, али не знамо да пуцамо.