Претражи Живе Речи Утехе

Народни херој Петар Боројевић један је од партизана који су први заплењивали оружје од немачких војника. У акцији 1942.г. како се наводи, међу страдалим Немцима био је и један официр, када су заплењени први ,,шмајсери'' и ,,шарци''. Није наведено да је у неким од таквих акција Петар Боројевић запленио и пиштољ марке Валтер ПП 7.65мм од погинулог немачког официра, али из више разлога можемо тако предпоставити. Валтер о коме је реч је једино оружје из 2.св.рата које је Петар чувао за живота. Валтер који је Патар чувао је посебна варијанта тог модела пиштоља (Dural Frame). Познато је да су такве ретке примерке пиштоља куповали немачки официри за лично оружје пред полазак у рат. Након заплене тог Валтера, крајем те 1942.г. Петар је доживео физички сукоб са једним усташом који га је заскочио у просторији једне зграде коју су ослобађали партизани. Наводи се да је Петар тада спасао себи живот дограбивши свој пиштољ. Тај пиштољ, по свему судећи, је онај који је Петар чувао као једини примерак из Рата. Следе два текста који скромно описију Боројевић живот: Рођен је 5. јула 1916. године у селу Подошка близу Читлуку, код Новог Града. Године 1918. са свега две године, умрла му је мајка, а неколико година после завршетка Првог светског рата, умро му је и отац Јово, од последица задобијених рана током рата. Основну школу је завршио у селу Слабињи, јер у његовом родном месту није било школе. До одслужења војног рока 1937. године, бавио се земљорадњом. После одслужења војног рока један краћи период радио је у руднику Љешљани, а потом је све до почетка рата, априла 1941. године, био запослен у сеоској продавници земљорадничко-набављачке задруге. Одмах по избијању Априлског рата био је позван у резерву Војске Краљевине Југославије, и капутулација га је затекла у Шкофјој Локи у Словенији. Пошто је успео да избегне заробљавање, под тешким условима се пешице, с карбином вратио у свој родни крај под Козару. Одмах по избијању првих усташких покоља, по српским селима, с групом другова одметнуо се у шуму. Потом се повезао са комунистима који су радили на припремама оружаног устанка. Налази се у првој устаничкој групи на Козари - Баљској партизанској чети, коју је предводио Ивица Марушић Ратко. У овој јединице Петар је био најпре десетар, а онда водник. Од првих дана борбе, се истицао храброшћу. Октобра 1941. године у борби на Сводној је био на челу јуриша свог одељења и запленио је тешки митраљез - тада први на Козари. У акцији на Мраковици, успео је да се, с групом бомбаша, неопажено привуче до непријатељског упорита и уништи их. фебруара 1942. године, када су се делови немачке 718. дивизије, од Босанске Дубице до Приједора, пробијали кроз положаје Другог крајишјог партизанског одреда, Баљска партизанска чета је бранила прилазе Крушковцу и у првим сукобима нанела непријатељу озбиљније губитке од десет мртвих, међу којима се налазио и један официр. Тада су заплњени први немачки „шмајсери“ и пушкомитраљези „шарци“. већ следећег дана, Петрова група је дочекала, на блиском одстојању, једну бочну непријатељску колону, када је настрадало тринаест непријатељских војника. У овој борби Петар је био рањен, али се убрзо вратио у јединицу. Убрзо је постао командир Прве чете Првог батаљона Друге крајишке бригаде. У љето 1942. године извршио је напад на њемачке тенкове, који су контролисали пут Козарска Дубица - Мраковица. Бомбама и бензинским боцама била су уништена четири тенка. У нападу на Бихаћ 1942. године јуришао је на мост на Уни, продро је у једну зграду и борио се прса у прса те убио неколико усташа. Новембра 1942. године први је продро у градске улице Јајца. Највећи подвиг направио је у борби на Новом Граду Четом се пробио у град и запалио бараке, а у току јуриша задобио је 7 рана. Као тешки рањеник прешао је кроз Пету непријатељску офанзиву, касније се налазио у Петнаестој и Седамнаестој мајевачкој бригади, па онда командовао 21. бригадом. После ослобођења Југославије обављао је разне одговорне дужности у Југословеснкој народној амрији, све до 1964. године када је демобилисан у чину пуковника и преведен у резерву. Умро је 28. септембра 1982. године и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Носилац је Партизанске споменице споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. фебруара 1948. године. https://sr.wikipedia.org/wiki/Петар_Боројевић BOROJEVIĆ Jovana PETAR (podaci iz 1957. g.) Rođen 5-VII-1916 u Čitluku, Bosanski Novi, Bosna i Hercegovina. Namještenik. Član KPJ od 1942. U NOB stupio 1941. Danas: potpukovnik JNA. Za narodnog heroja Proglašen 27-11-1948. Težak život pratio je Borojevića još od ranog detinjstva. Najpre je počeo da uči pekarski zanat, a potom je radio kao magacioner u zemljo­radničkoj zadruzi sa minimalnom zaradom za život. Posle kapitulacije Jugoslavije vrača se u svoje mesto da bi pri­bavio oružje i sa njim krenuo na Kozaru, koja je već bila puna ustanika. Zajedno sa ostalim borcima Borojević je pripremao oružane grupe. Bio je dugo kurir. Održavao je vezu između Baljskog odreda i ustaničkih snaga na Kozari. Kada se rasplamsao ustanak u Krajini, stupio je u odred legendarnog junaka Kozare - Mladena Stojanovića. U jednoj od prvih većih borbi, na Volujskom Mostu, Borojević je pokazao retku hrabrost. Ubrzo je postao komandir Prve čete Prvog bataljona Druge krajiške brigade. Uleto 1942 godine Petar se dobrovoljno javio da izvrši napad na nemačke tenkove koji su kontrolisali put Dubica - Mrakovica. Sa sobom je poveo deset drugova. Nosili su po nekoliko bombi i benzinske flaše. Čekali su u zaklonu da se tenkovi približe, a onda su skočili sa odšarafljenim bombama i benzinskim bocama. Za nekoliko časaka četiri tenka bila su u plamenu. Bez ikakvih žrtava, Petar se sa drugovima vratio u jedinicu. U napadu na Bihać, novembra 1942 godine, Borojević je bio medu dobrovoljcima koji su se javili da jurišaju na most na Uni, žestoko branjen od Nemaca i ustaša. Trideset boraca napadalo je puna dva sata. Prilazili su mostu i zasipali ga ručnim bombama. Petar je na kraju uspeo da sa nekoliko drugova upadne u jednu zgradu u kojoj je došlo do sukoba prsa u prsa. Borba se vodila po sobama noževima na puškama. Stigli su tako i na drugi sprat. Kada je Petar provalio u jednu sobu, na njega je iznenada skočio jedan krupan ustaša i uhvatio ga za gušu. Rvanje je trajalo nekoliko časaka. Petru je priskočio upomoć njegov desetar, ali nije mogao da upotrebi ni pušku ni nož, jer se ustaša koji je bio neobično jak vešto zaklanjao iza Petra. U jednom trenutku Petru je pošlo za rukom da izvuče pištolj i da opali ustaši u stomak. Krajem novembra 1942 godine, u napadu na Jajce, partizan su se takmičili ko će pre probiti obruč odbrane i upasti u grad. Petar se sa svojom četom probijao između bunkera i mitraljeskih gnezda i kroz kišu kuršuma uspeo da prvi prodre u gradske ulice, da zametne bitku i stvori zabunu u neprijateljskoj pozadini. Za njim su se probile i druge jedinice. Jajce je bilo slobodno posle nekoliko časova borbe. Najveći svoj podvig Petar je napravio u borbi u Bosanskom Novom. Dobio je zadatak da sa četom prodre u grad i osigura napredovanje ostalih jedinica. Odabrao je najbolje bombaše i pošao prema rovovima iz kojih su, bez predaha, tukli mitraljezi. Za nekoliko minuta likvidirali su prvu liniju, zatim su jurišali na drugi red utvrđenja i, već posle 20 minuta, četa se probila u grad. Zapalili su tada neke stare barake, to je bio ugovoreni znak ostalim jedinicama da se oni već nalaze u gradu. U međuvremenu Nemci su se bili pribrali, dobili pojačanje i uspeli ponovo da zatvore obruč. Petar je tada morao sa svojim borcima ponovo da probija neprijateljske redove. U toku tog ponovnog juriša zadobio je sedam rana. Teško ranjen prošao je kroz čitavu Petu neprijateljsku ofanzivu, a zatim je dospeo u Petnaestu majevičku brigadu u kojoj je bio komesar bolnice. Krajem 1944 godine postao je zamenik komandanta Sedamnaeste brigade, odakle je prešao u Trideset osmu diviziju i komandovao Dvadeset prvom brigadom. Posle oslobođenja zemlje obavljao je razne dužnosti u JNA. Danas je aktivni potpukovnik JNA. http://hem.bredband.net/xivvsub/istorija/B/borojevic_jovana_petar.htm