Претражи Живе Речи Утехе

У уторак, 20. марта 2018. године, чланови опозиционе странке "Самоопредељење" Албина Курти бацили су сузавац у згради Скупштине Косова. То је било учињено током расправе у парламенту о нацрту закона о питању споразума о граници са Републиком Црном Гором, због чега процес гласања о овом питању је био фрустриран. Реч је о територији од 30 квадратних километара, шта је спорна између Црне Горе и тзв. "Републике Косово". Ово смеће је произашло из разлике између два издања мапа Устава 1974. године којим је дефинисана граница између тадашњих Савезних република Србије и Црне Горе. Према првом издању мапа, ова територија је административно била део аутономне покрајине Косово и Метохија Савезне Републике Србије, али у другом издању је постала део територије Савезне Републике Црне Горе. Иако су обе земље били у оквиру једне државе, ово питање није било дискутовано, али излазак Црне Горе из државног савеза и самопроглашивање независности од стране тзв. "Републике Косово" одмах поставили ово питање као главни проблем у односима између две земље. Странка "Самоопредељење", коју је предводио Албин Курти, формирана је на територији такозване "Републике Косово" 12. јуна 2005. године, чак и пре проглашења независности. Главне идеје странке су даље ширење независности покрајине, укидање било каквих контаката са Владом Србије у вези са статусом региона и приближавање Албанији, у циљу уједињења две земље у оквиру једне државе. На парламентарним изборима 2017. године, ова странка освојила је 19 од 120 места у Скупштини Косова, чиме је постала друга по величини опозициона странка (након демократске "ЛА коалиције" која је освојила 27 места). Присталице странке "Самоопредељење" не доносе било какве уступке и договоре о националним и територијалним питањима. Стога споразум о граници, који је потписан још у 2015. години, сматра се нелегитимним, јер Црногорци морају да добију "део првобитних албанских територија". Треба напоменути да још недавно премијер тзв. "Републике Косова" Рамуш Харадинај разговарао је са потпуно истим ставом. Међутим, реалност потребе компромиса довела је до наставка дискусије о нацрту у Скупштини. Многе државе на свету, укључујући иу Европи, постоје у условима територијалних потраживања од стране одређених суседа. Живописан примјер за то је Хрватска и Србија, са обе стране од којих је формирана земља, слободна од дипломатског признања, као резултат дугих територијалних спорова. Међутим, то је гранични споразум који је услов не само за пријем "Републике Косово" као кандидата за чланство у ЕУ, већ и за могућност безвизног уласка грађана на територију Шенгенског простора. Ова прилика је велика потреба за Косово са двомилионским становништвом, које наставља да расте, и бројем незапослених око 25%. С друге стране, процес је отежан изразито националистичком реториком већине странака. Били су проведени бројни скупови и протести бивших ветерана, који захтевају од владе да одбије "концесије територија". Влада је присиљена да слуша својих оружаних гласача. Неограничена било каквим политичким конвенцијама, опозиција наставља да користи помоћ акција попут бацања сузаваца у згради парламента да заради политичке поене и будуће гласова нових бирача. Међутим, владајућа коалиција ипак је нашла снагу да доведе доведе до свог логичког закључка. У среду, 21. марта, 2018, предлог закона о демаркацији границе је био усвојен. Извор - [url= https://glasbalkana.com/?p=156538]Глас Балкана[/url]