Претражи Живе Речи Утехе

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:784473-FILMSKA-KRITIKA-Balkanska-medja---film-savesti FILMSKA KRITIKA: Balkanska međa - film savesti Božidar Zečević | 22. mart 2019. 17:02 | Komentara: 2 U eri rusofobije i srbofobije film udara u srž vladajućeg narativa o agresiji NATO 1999, filmskim jezikom govoreći o slamanju međunarodnog pravnog poretka Scena iz "Balkanske međe", Foto: Promo Srodne vesti POTPUKOVNIK MILUTIN FILIPOVIĆ: Bikoviću sam otkrio tajne desanta Rusa na Slatinu PREMIJERA "BALKANSKE MEĐE" U SAVA CENTRU: Sećanje na tragediju "Balkanska međa" podsetila na stradanje FILMSKA KRITIKA - FEST 2019: Finale filma u haosu FILMSKA KRITIKA - FEST 2019: Srce majke SAVLADAVŠI sve prednosti digitalne ere novi ruski film u tehnološkom pogledu može danas isto što i Holivud, ali za desetostruko nižu cenu. To je neuporediv kapacitet, koji već sada ispunjava zapadne produkcione standarde. Ogromnu razliku, međutim, čini drugačiji pristup kreativnim, pa ako hoćete i duhovnim vrednostima. Čak i kad je namenjen tržištu, ruski film ne odriče se ozbiljnog razumevanja našeg sveta, što ga sasvim razlikuje od slaboumne holivudske fotodrame; koja je, sasvim izgubivši kompas u sopstvenim debilijama, pala na najniže grane od kad postoji. Da ima fer pristup zapadnom bioskopskom tržištu ruski akcioni film odavno bi deklasirao celu zapadnu ponudu. Pravi primer je “Balkanska međa”, rusko-srpska koprodukcija prva te vrste posle dužeg vremena i velikih priča. To je bioskopski film srednjeg formata i može da se nosi sa bilo kojim velikim preduzećem ratne akcije holivudskog tipa (čitaj: celog postojećeg filmskog Zapada), ali je njegova tržišna sudbina neizvesna. Zašto? Zato što govori istinu. To je njegova najveća tržišna mana. U eri rusofobije i srbofobije film udara u srž vladajućeg narativa o agresiji NATO na Srbiju i Crnu Goru 1999. godine, filmskim jezikom govoreći o slamanju međunarodnog pravnog poretka i uspostavljanju terora prostačke sile. Ta dinamička slika bombardovanja prvo bosanskih Srba, sredinom 1995, a zatim Beograda i Srbije 1999. godine i sudbine nekolicine ruskih bogatira, izgubljenih u zlim strastima svetske politike i degradirane Jeljcinove Rusije, budi empatiju prema narodu-žrtvi i stvara jezgro nove sinergije. Pročitajte još - "Balkanska međa" podsetila na stradanje Uprkos direktivama iz Kremlja, jedan ruski desantni odred zauzima prištinski aerodrom Slatina u junu 1999, kada je kosovski rat završen (ne i okončan), posle herojske odbrane od šiptarskih razbojnika. U tu odbranu upletene su lične emocije i strasti, ljubav i mržnja, ljudske sudbine, kolebanje i hrabrost, izdaja i herojstvo, sve na fonu čudovišnog terora nad kosovskim Srbima u prvim danima takozvanog mira. Gotovo neizdrživa tenzija prati odbranu mitske grupe koja odoleva Satani i herojski gine. Ali na kraju dolazi konjica - ne američka nego ruska “konjica”! - i donosi spas. Spas od smrti Srbije suočene sa najjačom vojnom silom u istoriji, spas od propasti unižene Rusije, koja se osvešćuje i podiže glavu. U toj bici - kaže jedan od junaka filma - rađa se nova Rusija, koja je danas protivteža zapadnoj Apokalipsi. Dolaskom konjice (kojom, gle, komanduje ataman Platov!) zatvara se matrica koju autori grade od početka, a to je neovestern u novom, ruskom ključu. Taj novi obrazac ipak potiče od Pekinpoa (“Divlja horda”) i Serđa Leonea (“Dobar, ružan, rđav”) sa izvorištem u “Sedmorici veličanstvenih” Džona Stardžesa, ili još dalje, u Kurosavinom klasiku “Sedam samuraja”. On sasvim prirodno ulazi u matricu ratnog filma poput “Dvanaest žigosanih” i “Topova sa Navarona” mada ne treba zaboraviti i naš doprinos: “Most” i “Diverzanti” Bate Živojinovića, što je nekad prvi primetio moskovski kritičar Miron Černjenko... I ovde leži glavna premisa klasičnog žanra. “Umetnost vesterna sačinjena je od akcije i od vere” (Dušan Stojanović). U neovesternu akcija se estetizuje i postaje vrednost za sebe kroz vatromet borbenih dejstava i montažno orkestriranih prizora. Ali vera je ono što još više hrani to “jezgro napetosti”: vera u ljubav i dobro, nasuprot mržnji i zlu. To je srž svakog vesterna. Stanite ovde i razmislite dobro: šta nam još, osim vere i lepote, saopštava Aljoša Karamazov? Osim ljubavi i dobra, šta ima još kod Starca Zosime? Ceo Dostojevski je u dobru i ljubavi. Nasuprot Velikom Inkvizitoru stoji celo jedno bogatstvo ruske kulture koja i te kako prožima i novi doživljaj vesterna. To je ono “ozbiljno razumevanje savremenog sveta” sa početka ovog teksta. To je i fundamentalna razlika od zlom zadojenog Majkla Vinterbotama ili Klunija i Nikol Kidman, u njihovim podvizima od sto miliona dolara (“Mirotvorac” i sl). “Balkanska međa” je film savesti. Ruske, jer se mnogi današnji Rusi pitaju da li su mogli učiniti više 1999? Naše savesti, jer se niko (osim časnog Gorana Radovanovića sa “Enklavom”) za svih ovih dvadeset godina nije setio malog svetskog rata, koji je protiv nas vodio ceo Zapad? Ima li ovde Srba? Zar Rusi treba da predstavljaju svetu naše lice i našu borbu, dok se naši vajni autori zamlaćuju budalaštinama a la “Ederlezi Rising”, a država baca stotine filmskih miliona na svakojake gluposti, dok nam Košare - svetska filmska tema! - i dalje stoje izvan domašaja? Ta savest ne sme da nam da mira. I zato svako treba da gleda “Balkansku među”. Ako nam je već stran i dalek naš rat, mogli smo da se latimo jedne kolosalne teme koja je našla svoje mesto u ovom filmu. Sećamo li se šta je oprezni britanski general Džekson odgovorio svom pretpostavljenom, američkom generalu Klarku kada mu je naredio da od Rusa preotme Slatinu: “Neću da zbog tebe počnem Treći svetski rat”? Barem to smo mogli da pretvorimo u svetsku filmsku priču, ali ne, mi danas, posle dvadeset godina, čuvamo obraz diletantu i zločincu Klarku i snimamo filmove o - izmišljenim srpskim zločinima!

Ево један србоћетњићки удбашкокомуњистички косовско-антихрватски пројект, право из кухиње ОЗНА-е Vučić: Moj san je carinska unija Balkana, ali ne Jugoslavija Beta | 14. 09. 2016 - 16:09h | Komentara: 49 Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ne plaši za budućnost Srbije na ekonomskom planu i da je njegov "jedini strah" nestabilnost na Balkanu. Foto: Z. Panić / RAS Srbija - Ne plašim se za budućnost na ekonomskom planu. Nestabilnost regiona je moj jedini strah - rekao je Vučić za agenciju Frans pres uoči zvanične posete Francuskoj. On je ponovio da se Srbija protivi ulasku Kosova u UN, ali je naveo da između Beograda i Prištine u poslednje vreme "ima više međusobnog poverenja". Vučić i Joksimović danas počinju dvodnevnu posetu Francuskoj Vučić je rekao da "ne smatra da su odnosi Beograda i Prištine najveći problem na Balkanu" i izrazio je zabrinutost zbog napetosti u odnosima Srba i Bošnjaka i odnosima ta dva naroda i Hrvata. - U Srbiji živi 250.000 Bošnjaka, a u Bosni milion Srba. Moj san je carinska unija svih zemalja na Balkanu - kazao je Vučić, naglasivši da ta unija "ne bi bila Jugoslavija". Vučić je ponovo istakao svoju posvećenost procesu pridruživanja Srbije EU, navodeći da njegova vlada smatra da je to "najbolji put za zemlju". - S druge strane, činjenica je da većina Srba misli da ulazak u EU ugrožava naše nacionalne interese, ali to je naš strateški cilj. Mi želimo dobre odnose s Rusijom i to nije, kako mnogi kažu, sedenje na dve stolice - rekao je Vučić. Izvor: Blic Šta bi Srbiji donela balkanska carinska unija Bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, samo su neke od prednosti ovog udruživanja Prednost balkanske carinske unije, za koju se zalaže premijer Vučić, bilo bi jedinstveno tržište na teritoriji zemalja koje bi bile njene članice, rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine. On je ocenio da bi takva unija omogućila bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, što bi uticalo na povećanje međusobne trgovinske razmene. Nametanje raznih internih pravila (recimo, uvođenjem visokih taksi za kontrolu robe na granici kao što se to nedavno dogodilo sa našim brašnom u Makedoniji) i pokušaji da se ograniči uvoz – više ne bi bili mogući. – Stvorili bismo jedinstveno tržište od 20 do 30 miliona potrošača što bi svaku od zemalja učinilo privlačnijom za strane investitore – istakao je Ljajić. Šta bi bila ekonomska prednost carinske unije u odnosu na već postojeći CEFTA sporazum kome je Srbija pristupila pre deset godina? Iako premijer nije do kraja razjasnio kojim je tačno državama poziv upućen, jasno je da bi takvom udruživanju mogle da se priključe samo balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije… sa kojim Srbija i inače trguje bez ograničenja, carina i drugih dažbina i to upravo na osnovu sporazuma koji već pokriva tržište od oko 20 miliona stanovnika. Ljajić priznaje da Srbija već ima sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini sa šest država i Umnik Kosovom koje su članice CEFTA. Ali, kako kaže, među njima ipak postoje vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije efikasan. – Značajna bi bila i politička korist koju bi carinska unija donela državama ovog regiona. Mislim da bi imala pozitivan uticaj na stabilnost. U zavisnosti od dogovorenog modela, članice bi mogle da imaju i jedinstven trgovinski režim prema trećim zemljama – kaže Ljajić. Na primer, mogle bi da pregovaraju o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom. Carinska unija, po objašnjenju stručnjaka, značajnije je ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U svakom slučaju imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi, u takvim okolnostima, morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije. Sagovornici „Politike” ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer se zvaničnici drugih balkanskih država još o tome nisu izjašnjavali. Sudeći po prvim reagovanjima ekonomskih stručnjaka iz regiona, Vučićev san o jedinstvenom tržištu zemalja sa Balkana ipak neće biti lako ostvariv. Najdirektniji u toj oceni bio je slovenački ekonomista Jože Mencinger. On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je realizacija ove zamisli praktično nemoguća jer bi Hrvatskoj i Sloveniji, kao članicama EU, svako novo carinsko povezivanje morao da odobri Brisel. Složio se, ipak, da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije, ali da carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za neku robu. – Sva tržišta su danas puna i ideja da se povećanjem tržišta odjednom dobija puno prostora uopšte ne važi. Sve se svodi na količinu tražnje koja postoji, a ne na ponudu – rekao je ovaj slovenački ekonomista. Loša strana CEFTA Prvi CEFTA sporazum potpisan je 1992. između zemalja centralne Evrope. To je bio prvi korak za evropske integracije. Sve potpisnice kasnije su postale punopravne članice Evropske unije. Petnaest godina kasnije EU je pokrenula novi CEFTA sporazuma (koji je Srbija potpisala 2006. godine) sa još osam država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK Kosovo). Ubrzo, postavši članice EU, Bugarska i Rumunija napustile su CEFTA, a nekoliko godina kasnije to je učinila i Hrvatska. Ovo je bio prvi multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Pravila su počela da se primenjuje godinu dana kasnije, kroz uvođenje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini. Osnovna ideja bila je – trgovina u regionu bez ograničenja ali, u praksi, ovaj sporazum ne poštuje se potpuno. Koče ga necarinske barijere jer države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu. Čadež: Bili bismo konkurentniji Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da bi carinska unija predstavljala viši nivo ekonomske integracije od zone slobodne trgovine, što bi privredi donelo višestruke ekonomske koristi – šire tržište, veći obim trgovine i proizvodnje, jeftiniji uvoz sirovina, niže cene finalnih proizvoda, što unapređuje konkurentnost, omogućava razvoj i čini region privlačnijim za investitore Izvor: Politika