Претражи Живе Речи Утехе

Литургијски обележена годишњица архијерејске службе Епископа липљанског Јована 5. Септембар 2012 - 12:26 Богослужењем је началствовао Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, члан Светог Архијерејског Синода, са Преосвећеном Господом епископима: Рашко-призренским Теодосијем и Липљанским Јованом, уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и верног народа који је пристигао из свих српских крајева и иностранства, те међународних званичника. У беседи, Ввладика Јоаникије је истакао неодступну бригу Српске Цркве за свој духовни камен станац - Косово и Метохију са светињама на челу са Пећком Патријаршијом. У том смислу је веома важна и драгоцева одлука Светог Архијерејског Сабора да викарни Епископ Патријарха српског буде стално присутан у Пећкој Патријаршији са широким дијапазоном дужности, рекао је Владика Јоаникије. Погледавши резултате прве године присуства и рада викарног Епископа Патријарха српског, са титулом Липљански, мирне душе се може рећи да је одлука Светог Сабора била богонадахнута и утемељена на дубоком духовном и историјском расуђивању. Владика Јоаникије је најавио свечано обележавање стогодишњице првог балканског рата на прослави манастирске славе - Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра, која ће бити прослављена саборним богослужењем већег броја архијереја на челу са Његовом Светости Патријархом српским. У склопу прославе одржаће се заједничка седница Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора на којој ће се обележити почетак рада Канцеларије Одбора у Пећкој Патријаршији. Извор

Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула у први разред Први час без граје. Учитељ Вуко Даниловић. У пратњи био и деда Адем. Мајка Евица не крије сузе И у Призрену, где живи свега двадесетак Срба, у понедељак је почела нова школска година.У школску клупу села је мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у царском граду. Милицу у понедељак нису дочекали дечија граја нити школско двориште. Није било ни школског звона. До учионице у Храму светог Ђорђа допратили су је мајка Евица и деда Адем, њихов једини заштитник. Иако каже да није имала трему, Милица признаје да се радовала првом школском часу. - Лепо се осећам. Први пут видим учитеља – рекла је кратко, после првог часа, девојчица која је учитељу одмах предочила да је већ научила сва слова. Азбуку је учила са мајком у изолацији њиховог стана у центру града, из којег не излазе без деда Адема. ЗАХВАЛНОСТ “НОВОСТИМА” ИСТИЧУЋИ захвалност свима који су помогли да мала Милица крене у школу, Евица се посебно захвалила Епархији рашко-призренској, директору Канцеларије за Косово и Метохију Александру Вулину као и “Вечерњим новостима”, које су посредством Издавачке куће “Клет” обезбедиле Милици књиге. – Радосна сам што је господин Вулин испунио обећање да ће Милици “довести” школу овде у Призрен – истиче захвална Евица. - Замишљам као да је одељење пуно ђака. Трудићу се да Милицу мотивишем да учи као да има још другова и другарица – прича учитељ Вуко Даниловић (62), који је за време тридесетогодишњег учитељског и професорског стажа имао већ по једног ђака у разреду. Родом из околине Дечана, овај учитељ и професор филозофије и социологије, каже да је радостан што ће баш он учити Милицу. И док објашњава да је у Призрен стигао из расељеништва на позив владике Теодосија, мала Милица га већ запиткује шта ће учити наредних часова, и гласно говори о томе шта воли и шта би желела да постане кад одрасте: - Радујем се физичком. Сањам да једног дана будем кошаркашица. А можда, у ствари, будем и новинар – премишља се Милица, док јој учитељ објашњава да су сада имали час упознавања као и да су заједно погледали књиге које је девојчица добила на поклон. - Већ сутра озбиљно почињемо да радимо – говори учитељ док га мала Милица спонтано хвата за руку и са њим одлази у двориште Цркве светог Ђорђа, где је поводом почетка школске године, али и наставка рада Богословије, служена архијерејска литургија. Док се у црквеном дворишту игра сама, уочљиво је да Милица покушава да привуче пажњу свог учитеља. И он непрекидно мотри на њу. А дотле, њена мајка Евица каже: - Веома сам срећна што сам дочекала дан да моја Милица пође у школу. То ми је, поред свих недаћа, био највећи проблем, јер сам се бојала да ће остати без образовања – кроз сузе прича девојчицина мајка, која признаје да се Миличином поласку у школу подједнако радовао и деда Адем, Призренац, који се годинама стара о Милици и њеној мајци и који је девојчици први честитао први школски дан. И ВЛАДИКА СРЕЋАН -СВИ смо срећни због Милице. Данашњи дан потврђује да то што смо прошле године започели са Богословијом је благослов божији, јер ево ове године уписујемо и нову генерацију богослова. Надамо се да ће Богословија оживети као некада, у корист цркве божије и нашег народа – рекао је за “Новости” владика Теодосије и нагласио да, поред физичке обнове светиња спаљених 2004. године, упоредо се обнавља и духовни живот у њима. ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА БОГОСЛОВА ПРВИ школски дан у згради светих Кирила и Методија у призренској Богословији у понедељак је почео и за 25 богослова. Њих четрнаесторо уписало је прву годину познате духовне школе, док је једанаесторо наставило да учи други разред ове престижне црквене школе. - Веома сам поносан што сам уписао ову школу за свештенике у царском граду, где су учили и предавали сви наши највећи великодостојници и у којој је предавао и садашњи српски патријарх, као и још неколико садашњих епископа – истиче Богосав Тимотијевић (15) из Ужица. Иако је први пут дошо на Космет, каже да је очаран лепотом царског града, а пре свега црквама у насељу званом Поткаљаја. И његов вршњак Андрија Стевановић из Крушевца први пут је у Призрену: - Желим да будем свештеник, а посебно сам срећан што ћу учити овде у Призрену – прича Немања Живковић (16) из Прокупља, који је већ упознао нове другаре са којима ће учити и дружити се за време школовања. Вечерње новости Д. ЗЕЧЕВИЋ Извор