Претражи Живе Речи Утехе

Епархија Рашко-призренска је почетак обнове овог храма договорила још крајем маја ове године на Савету за имплементацију и надгледање (Implementation and Monitoring Council) уз учешће шефова канцеларија ЕУ и ОЕБС-а, као и два косовска министра, културе и просторног планирања. Министар културе Кујтим Шаља (иначе потпредседник владе Косова и члан ЛДК)лично је пред свима обећао да ће дозвола бити издата за десетак дана, па је следећи састанак мешовите Комисије уз сагласност свих договорен за почетак јуна у Призрену. Међутим, од тада до данас дозвола не само да није издана, већ је Министарство културе одлучило да на крају заустави градњу, која је у међувремену морала да почне због рока за коришћење донације. О томе су и косовски и међународни представници обавештени још у августу месецу и није било никаквих захтева о обустављању радова. "Овакво понашање косовког Министарства културе представља директно кршење фер договора који је направљен у присуству највиших међународних представника на КиМ. Министарство културе се овим актом и морално и професионално дисквалификује за наставак сарадње у обнови баштине и показује да нема добру вољу за даљи рад са Српском Православном Црквом уз поштовање принципа који су под међународним гаранцијама" изјавио је Еп. Теодосије. "Забраном обнове храма у Св. Архангелима Српској Православној Цркви се онемогућава слобода верског живота и отворено се гуши живот наше Цркве злоупотребом институционалне власти," нагласио је Владика. Због оваквог односа Министарства културе Косова, рад мешовитог Савета за културну баштину је већ пети месец замрзнут, што не наноси само штету СПЦ, већ и влади Косова, која очигледно није спремна или у стању да гарантује оне принципе на које се обавезала Ахтисаријевим планом (Анексом 5) и писмом највиших косовских званичника у новембру 2015. године, где се СПЦ гарантује слобода управљања имовином и обновом њених објеката. Спремност СПЦ да у духу сарадње и уз међународно посредовање ради са косовским институцијама на обнови баштине грубо је злоупотребљена. Зато једино можемо да закључимо да се након кампање систематског рушења наших светиња на Косову и Метохији сада примењује нова стратегија институционалног гушења слобода и права СПЦ на свим нивоима. Ово такође можемо да видимо и у односу општине Приштина према храму Христа Спаса. Манастир Св. Архангела поред Призрена саграђен је у 14. веку. У масивним албанским нередима на Косову и Метохији претходно обновљени део манастира је опљачкан и запаљен до темеља, а монаси протерани. Након 2005 неки од манастирских објеката су обновљени али се процес обнове наставља. Дато у канцеларији Епархије Рашко-призренске 12. октобра 2016.год.

Тада је по предању Св. Краљ Стефан засадио прве чокоте лозе и ту традицију наставиле су генерације дечанских монаха. Велика Хоча била је вековима надалеко позната по производњи вина и више манастира имало је овде своје метохе, од којих су данас остале само цркве којих је сада у Хочи остало дванаест. Данас је остао само метох - Винарија манастира Високи Дечани, у којој се и данас производи познато Дечанско вино (Вранац и Cabernet Sauvignon, као и дечанску лозову ракију). У виници је на послушању монах Марко Диклић, који из године у годину улаже напоре да унапреди квалитет вина које се данас продаје не само у Србији већ и у иностранству. На овогодишњој берби оцу Марку притекли су у помоћ монаси и искушеници из манастира као и верници. Овогодишња берба дала је око 30 тона црног грожђа. Након бербе настављају се редовни послови на производњи вина који ће се наставити наредних месеци до месеца маја када ће вино од овогодишње бербе бити флаширано. Извор и фотографије

Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, кренула у први разред Први час без граје. Учитељ Вуко Даниловић. У пратњи био и деда Адем. Мајка Евица не крије сузе И у Призрену, где живи свега двадесетак Срба, у понедељак је почела нова школска година.У школску клупу села је мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у царском граду. Милицу у понедељак нису дочекали дечија граја нити школско двориште. Није било ни школског звона. До учионице у Храму светог Ђорђа допратили су је мајка Евица и деда Адем, њихов једини заштитник. Иако каже да није имала трему, Милица признаје да се радовала првом школском часу. - Лепо се осећам. Први пут видим учитеља – рекла је кратко, после првог часа, девојчица која је учитељу одмах предочила да је већ научила сва слова. Азбуку је учила са мајком у изолацији њиховог стана у центру града, из којег не излазе без деда Адема. ЗАХВАЛНОСТ “НОВОСТИМА” ИСТИЧУЋИ захвалност свима који су помогли да мала Милица крене у школу, Евица се посебно захвалила Епархији рашко-призренској, директору Канцеларије за Косово и Метохију Александру Вулину као и “Вечерњим новостима”, које су посредством Издавачке куће “Клет” обезбедиле Милици књиге. – Радосна сам што је господин Вулин испунио обећање да ће Милици “довести” школу овде у Призрен – истиче захвална Евица. - Замишљам као да је одељење пуно ђака. Трудићу се да Милицу мотивишем да учи као да има још другова и другарица – прича учитељ Вуко Даниловић (62), који је за време тридесетогодишњег учитељског и професорског стажа имао већ по једног ђака у разреду. Родом из околине Дечана, овај учитељ и професор филозофије и социологије, каже да је радостан што ће баш он учити Милицу. И док објашњава да је у Призрен стигао из расељеништва на позив владике Теодосија, мала Милица га већ запиткује шта ће учити наредних часова, и гласно говори о томе шта воли и шта би желела да постане кад одрасте: - Радујем се физичком. Сањам да једног дана будем кошаркашица. А можда, у ствари, будем и новинар – премишља се Милица, док јој учитељ објашњава да су сада имали час упознавања као и да су заједно погледали књиге које је девојчица добила на поклон. - Већ сутра озбиљно почињемо да радимо – говори учитељ док га мала Милица спонтано хвата за руку и са њим одлази у двориште Цркве светог Ђорђа, где је поводом почетка школске године, али и наставка рада Богословије, служена архијерејска литургија. Док се у црквеном дворишту игра сама, уочљиво је да Милица покушава да привуче пажњу свог учитеља. И он непрекидно мотри на њу. А дотле, њена мајка Евица каже: - Веома сам срећна што сам дочекала дан да моја Милица пође у школу. То ми је, поред свих недаћа, био највећи проблем, јер сам се бојала да ће остати без образовања – кроз сузе прича девојчицина мајка, која признаје да се Миличином поласку у школу подједнако радовао и деда Адем, Призренац, који се годинама стара о Милици и њеној мајци и који је девојчици први честитао први школски дан. И ВЛАДИКА СРЕЋАН -СВИ смо срећни због Милице. Данашњи дан потврђује да то што смо прошле године започели са Богословијом је благослов божији, јер ево ове године уписујемо и нову генерацију богослова. Надамо се да ће Богословија оживети као некада, у корист цркве божије и нашег народа – рекао је за “Новости” владика Теодосије и нагласио да, поред физичке обнове светиња спаљених 2004. године, упоредо се обнавља и духовни живот у њима. ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА БОГОСЛОВА ПРВИ школски дан у згради светих Кирила и Методија у призренској Богословији у понедељак је почео и за 25 богослова. Њих четрнаесторо уписало је прву годину познате духовне школе, док је једанаесторо наставило да учи други разред ове престижне црквене школе. - Веома сам поносан што сам уписао ову школу за свештенике у царском граду, где су учили и предавали сви наши највећи великодостојници и у којој је предавао и садашњи српски патријарх, као и још неколико садашњих епископа – истиче Богосав Тимотијевић (15) из Ужица. Иако је први пут дошо на Космет, каже да је очаран лепотом царског града, а пре свега црквама у насељу званом Поткаљаја. И његов вршњак Андрија Стевановић из Крушевца први пут је у Призрену: - Желим да будем свештеник, а посебно сам срећан што ћу учити овде у Призрену – прича Немања Живковић (16) из Прокупља, који је већ упознао нове другаре са којима ће учити и дружити се за време школовања. Вечерње новости Д. ЗЕЧЕВИЋ Извор