Претражи Живе Речи Утехе

Каза им пак причу говорећи: У једнога богатог човјека роди њива.И размишљаше у себи говорећи: (та да чиним, јер немам у шта сабрати љетину своју? И рече: Ово ћу учинити: срушићу житнице своје и саградићу веће; и ондје ћу сабрати сва жита моја и добра моја; И казаћу души својој: Душо; имаш многа добра сабрана за многе године; почивај, једи, пиј, весели се, А Бог му рече: Безумниче, ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си припремио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се Богом.(Лука 12:16-21) . ..њива богаташа постала је веома плодна... Богат човек је постао још богатији. Као и обично, богати постају богатији, а сиромашни сиромашнији; а онда се десило овако. Овај богаташ помисли у себи: "Шта да радим?!" Немам где да скупим своје плодове!" Ево прве грешке. Како то мислиш да немаш где да одложиш своје ствари? Чија је то роба? Св. Јован Златоусти каже да сва сувишна добра, нису моја, већ припадају онима којима су потребна. Шта ће ми све ове ствари? Потребне су ми да улепшам своју нарцисоидност, да се погледам у огледалу и да изгледам боље у сопственим очима... Потребне су ми за то, ни за шта друго. Овај вишак, ово сувишно богатство, то је све што имам! Прва грешка је управо питање "Шта ћу са овим?" Ово питање је потпуно непотребно ако у себи имате мисао о Богу, о конкретној личности, о другим људима. Тада је потпуно јасно шта ћете са вишком, ако је заиста сувишан и непотребан. Христос вам не каже - „ ако хоћеш да будеш савршен, продај све и дођи за мном!“- већ вам каже: „ Задржи много, дај мало !“ Дај оно што ти је сувишно. Могао би да вам каже (као у другој параболи): „ Ако хоћеш да будеш савршен, продај све: ново и старо, дођи и следи за мном, и имаћеш благо на небу“. У овом случају Он то не каже; тешко је… А он рече - ево шта ћу учинити: срушићу своје житнице и саградити веће, и сабраћу тамо сву храну своју и сва своја добра... Ево друге грешке – направићу веће житнице да седнем на њих, славећи што имам све ово богатство. Ја црпим радост у свом животу из чињенице да је све то моје. Ова особа не налази радост у свом животу у свом односу са Богом, а затим и у односима са другим људима, већ у материјалним добрима која има. И што више жели да се осећа сјајно, више новца и имовине треба да има. Овде се ради о нарцизму. Тако долазимо до сујете, до потпуног ништавила, нихилизма. . ..и рећи ћу души својој: душо, ти имаш многа добра припремљена за многа лета: Одмори се, једи, пиј, весели се. Прве речи су истините. Његов живот је заиста препун материјалних добара. Али грешка је у следећим речима - " Одмори се, једи, пиј, весели се..." Године које долазе нису твоје, не припадају теби. Видите у каквом мраку може бити човек, као да је сам у васељени, као да је сам себи бог! Он је у стању да достигне самообожавање, да мисли да држи свет у својим рукама, а у ствари није ништа друго до мрав који је већ згажен... Али погледајте шта каже овај мрав: "душо , имаш многа добра припремљена за много година: одмори се, једи, пиј, весели се!“ Онај који даје – одмор, дуге године, мир, срећу – је, међутим, други, и Он му те ноћи каже: „Безумниче, ове ноћи ће тражити твоју душу, а оно што си припремио чије ће бити?" Овим му Бог заправо говори: "Све држим у својим рукама, оно што мислиш да имаш, од Мене је. И не само да га узимаш од Мене, него седиш на њему и мислиш да си бог“. Вечерас ће тражити твоју душу... Ко ће то тражити? Неки. Ко су ови неки? То су сви они којима је ускратио доброчинство. Сви они који пате због њега. Да ли сте икада помислили да постоје људи који пате због нас? Зато што водимо рачуна о нарцистичком делу себе, водимо рачуна о свом одразу у огледалу да бисмо осетили потпуност...у ствари псеудопотпуност која нам се чини као капија у вечност, а заправо је велика илузија. Дакле, поседујете многа добра, али вечерас ће тражити вашу душу. Они је желе. Ко? Демони? Могуће је – таквим животом, душу своју предајете право у руке ђаволу. Ова особа би живела срећно много година да је мислила другачије. Да јој је из душе долазило да каже: „Боже мој, ове године имам много добара, а моји магацини их не могу примити; колико ћу година живети...? мој живот је у твојим рукама!“ Или - "пошто ми дајеш овај живот, желим да га искористим на начин који је Теби угодан! Ево, имам вишак новца и ствари. Волео бих да их негде дам, као што Ти дајеш своју робу свим људима". Тако почиње сарадња Бога и човека. Овим почиње освећење човека, а затим Бог умножава његова блага. У случају безумног богаташа, међутим, све се ту завршава, ту је крај. Знам људе, и сиромашне и веома богате, који стално дају и џепови им никада нису празни баш зато што стално дају. Они су управитељи богатства Цркве, богатства Божијег. Ми смо управитељи богатства, свега што је Божије (не само новца, него и мудрости, науке, здравља...), али можемо ли их увек имати? Како је лако све изгубити! Када овим добрима располажемо по Божјим законима, на чудесан начин их не губимо, већ их умножавамо и наш живот постаје лепши и садржајнији. Пре извесног времена срео сам богатог трговца аутомобилима који је на чудесан начин прешао у веру. То се догодило на дан проглашења Св. Арсенија Кападокијског за светитеља у манастиру „Св. Јована Богослова“ у Суротију. Неким чудним случајем овај човек се нашао тамо. До тог дана, човек је живео животом за који ми је рекао: „Спавао сам са пиштољем на глави. Колико сам пара давао када сам играо карте, шта сам с њима радио, једноставно не могу да вам кажем, оче!" Није се оженио да би могао да ужива у животу како га је разумео. Међутим, 26. марта 1987. године, нашао се у манастирској цркви „Свети Арсеније“ (сећам се јер је то био датум моје хиротоније). Причао ми је о том дану: „Гледајући издалека, видео сам како износе свете мошти и питао сам се: „Шта раде сви ови људи? Чије кости обожавају?" Ипак је одлучио да приступи светим моштима, била је то чудесна интервенција Божија, али, чим је пришао моштима да их целива, толико се потресао да му је било тешко речима да опише шта је у том тренутку осетио. Бризнуо је у плач и живот му се променио у секунди. „Осетио сам Бога у том тренутку, не могу то да објасним!“, рекао ми је. И тако се његов живот тог тренутка поделио на два дела. Постао је Божији човек, и данас ми каже: „Увече читам вечерње, запалим свећу, у мом животу више нема ни трага од пушке и коцке... Уместо тога, свако јутро идем на пијацу и све што купим, однесем сиромашним породицама. Кажу ми где има људи који пате, досељеника којима је потребна помоћ. Остављам производе испред њихових кућа и ја сам најсрећнија особа на Земљи! Сада ми је циљ да што више бедника са којима се дружим преобратим у веру... Нашао сам своју срећу и своју радост!“. Он је заиста био срећан човек. Једина туга коју је имао била је што - "нисам раније упознао овај живот!" Променио се на делу, не само на речима — дубоко и истински. Понекад мислимо да пролазимо кроз неку промену, али не улазимо дубоко у своју душу, у суштину ствари, и не откривамо велику радост промене коју доноси живот у Богу. Међутим, он је нашао ту радост. „Какав је само благослов пробудити се ујутру и знати да могу учинити нешто за ове породице! Месеци, па чак и године мог бившег живота не могу се поредити са једним мојим даном како га сада живим, који је тако чист, тако леп, испуњен тако живим осећањем Бога... И не треба ми пиштољ, немам коме да претим... Срећан сам јер сам у Божјим рукама!“ Ево једног богаташа који се од глупости опаметио. Ово је велика тајна – приносим Богу оно што ми је дао, знам да су моје постојање и сва добра која имам дарови Божији. И болови и недаће које трпимо, па чак и осећај да смо напуштени од Бога – такође су дарови Божији, али је то тешко разумети. Морамо се односити према овим даровима на прави начин да бисмо познали самог Бога. Иначе, не познајемо Бога и не успевамо да уживамо у овом животу. ...а оно шта сте припремили, чије ће бити? Овим речима Бог заправо говори богаташу: „Ниси никога волео. Не можеш ни своје богатство никоме оставити!" Ви можете са радошћу рећи: „Остављам га свом детету". Али овај човек није ни такву радост имао, био је тако луд! Бринуо се да ће, када умре, све пропасти. „...а оно што си припремио чије ће бити?“ Одговор на ово питање није уследио. Богаташ није одговорио. Чак и у последњем тренутку могао је да каже: „Боже мој, сада када то кажеш, схватам и разумем какву сам грешку направио! Дакле, рећи ћу Ти коме ће остати. Даћу их и тамо, и тамо, и тамо". И тада би чуо глас Божији: „Слушај! Дајем ти још петнаест година живота!" Као што је Господ рекао цару Језекиљу у Старом завету, који је био болестан и умирао је, али је рекао: „Боже, молим за милост да се покајем“ И дао му је Бог још петнаест година живота! А богаташ, уместо тога, пропада у свом нарцизму, у својој затворености. Ово је пакао - ако је нешто пакао, онда је то. Сећате се оне приче о авви Макарију, који је отишао у пустињу, видео лобању паганског свештеника, боцнуо је својим штапом и кроз дар видовитости који је поседовао, упитао га: – Ко си ти? – Ја сам пагански свештеник и умирао сам годинама – гласио је одговор. - И где си сад? – На мрачном месту и никог другог не видим. Кад се молиш за нас, видимо мало лице другог, и то је једина утеха. Пакао је место где нико никога не види. Догађа се да неко сакупи себи богатство, а не обогати се у Богу. Како се обогатимо у Богу? На начин на који и сам Бог постоји, као заједница, Он је заједница особа. И тако смо ми обогаћени у заједништву, у вези. Обогаћени смо када откријемо једни друге, када свако од нас направи места и постане стан за другог – за што више људи, или бар за једног, двоје или троје. Бог за вас постаје оно што желите, оно што вам је потребно, а то може бити другачије за свакога. Он постаје оно што волите, оно за чим највише чезнете, оно што сматрате најсветијим. У грчком језику постоји израз – τρωγεται – једе се, који се огледа у речима: „Једите, ово је тело Моје...“. Ова прилика, када Бог нуди храну за човека, такође је заповест да се човек отвори према другима по лику Божијем, како би био прикладан за Царство Небеско. То су толико велике ствари да ће нам једног дана судити по њима. Када их човечанство икада открије заједно, свет ће се променити преко ноћи. Хајде да погледамо прошли 20. век. Век са милионима, десетинама милиона жртава. На који начин смо постали храна ближњему? Нисмо устали јер нисмо хтели да дамо себе за друге. Замислите да је Хитлер рекао: „Излазим да заштитим слабе и тако променим свет", и уместо свих оних гвоздених створења које је послао против човечанства, били би то људи који би служили сиромашнима и потлаченим... Замислите да је то урадио. Тада би Немачка постала велика краљевина, зар не? Сви бисмо једни другима рекли - нека се настави овај рај! Погледајмо шта је Стаљин урадио – више од 20 милиона мртвих, нетрагом нестало... Зашто? Да неколицина влада над остацима оних које су уништили. Све ће се расути, ништа неће остати кад Богу не служиш. А ако служиш ђаволу, на крају ће он и тебе згазити. Са њим нема јединства. У почетку ће те преварити да му служиш, радиш за њега колико му треба, а на крају... појешће и тебе. о. Никола Лудовикос приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор