arizan

Odlično! Ovakvi iskusni mi trebaju! Linux prepoznaje flesku kao read-only disk. Ne mogu ništa da prebacim na nju. Pored dve postojeće, kupio sam i treću, misleći da su se ove dve pokvarile. Međutim, isti problem i sa trećom. Pokušaću da potražim rešenje na internetu, jer sam video da nisam jedini koji ima ovaj problem. Ali, rekoh, aj da počnem prvo od Srba . Hteo bih samo da se izvinim @Иван ♪♫ što mu se nisam ovako javno zahvalio za pomoć oko instalacije štampača. Njega sam isto cimao jedno veče i bio je više nego predusretljiv. Sva trojica ste mi izašli u susret i hvala vam na razumevanju.

То је 560 деце годишње. Овима и ЦСР као да је циљ да се породица растура.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:738313-PORODICA-NA-UDARU-Roditeljima-oduzeto-cak-5668-dece-za-pet-godina PORODICA NA UDARU: Roditeljima oduzeto čak 5.668 dece za pet godina Milena Marković | 15. jul 2018. 22:02 | Komentara: 8 Centri za socijalni rad često uzimaju decu porodicama i poveravaju ih hraniteljima. Učestala upozorenja na zloupotrebe. Rešenje o oduzimanju, nadležni centri dostave tek pod pritiskom javnosti Srećku i Cveti Glišić oduzet je sin Viktor / Foto M. Marković Srodne vesti Prijepolje: Sud poništio izbor direktora Centra za socijalni rad Gornji Milanovac: Deca u prvom planu MANjE RUTINE, VEĆA EFIKASNOST: Sprema se reforma Centara za socijalni rad HAOS U BOGATIĆU: Masovna tuča ispred Centra za socijalni rad, povređeno pet osoba Socijala bolja od rada DA javnost nije skrenula pažnju na sudbinu porodice Glišić iz Mladenovca, ko zna da li bi se i kada saznalo kuda je odveden njihov dvoipomesečni Viktor. Centar za socijalni rad, bez rešenja i bilo kakvog obrazloženja, oduzeo je Srećku i Cveti sina, njihovu prvu prinovu. Ekipa centra s bebom je odnela i njene stvari: odeću, pelene, flašicu sa mlekom, čak i ostatak hrane koju su zatekli u kući Srećkove majke. Tek kada je javnost pritisla, Glišići su dobili rešenje, ali, četiri nedelje po oduzimanju deteta. Tada su saznali da je njihov sin u hraniteljskoj porodici u jednom selu kod Malog Iđoša, na dvesta kilometara od Mladenovca, a četrdeset minuta vožnje do mađarske granice. PROČITAJTE JOŠ: Briga o deci po diktatu EU: Štede samo na ljubavi Mera mladenovačkog centra da malenog Viktora, po hitnom postupku, izmesti iz biološke porodice i poveri hraniteljima, podigla je na noge meštane. Potpisivana je peticija da se dete vrati Glišićima koji su u agoniji od samog dečakovog rođenja. Isti centar je pokušao da ga oduzme roditeljima dok je, kao prevremeno rođena beba, bio u Institutu za neonatologiju. PROČITAJTE JOŠ: 600 mališana godišnje oduzme se porodicama Glišići se nisu smirili. Tražili su pomoć gde god su mislili da je mogu naći. Tužilaštvu su prijavili oduzimanje deteta i posvedočili da im je ponuđen novac. Dečačić je iz biološke porodice oduzet (izmešten, kako se navodi u rešenju) 31. maja, pred kraj radne nedelje i radnog vremena u danu oduzimanja deteta. Glišićima je rešenje stiglo 28. juna, preko komšije, mada je pošiljka označena kao lična dostava. U obrazloženju ovog rešenja, između ostalog navedeno je da je "stručni tim centra ustanovio životnu ugroženost deteta", pa je zato, po hitnom postupku, moralo da bude sklonjeno na sigurno. Glišići su upućeni na pravo žalbe višoj instanci. NAČIN na koji je dete oduzeto biološkoj porodici Glišić nije usamljen primer u Srbiji. Naprotiv, svi pokazatelji navode na zaključak da je izmeštanje dece iz bioloških porodica "po hitnom postupku" i poveravanje hraniteljima na brigu i staranje - pravi hit. Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje kontroliše rad svih centara, a centri svoje partnere, hranitelje - u proteklih pet godina (od početka 2013. do kraja 2017) biološkim porodicama oduzeto je 5.668 dece (za tekuću godinu nema evidencije). Centri za socijalni rad u ovom poslu imaju ključnu ulogu. Oni procenjuju podobnost biološke porodice, stepen ugroženosti deteta, pozivaju se na pravo hitnosti i izmeštaju dete, bez saglasnosti roditelja i sudske odluke. Određuju da li će i kada roditelji imati priliku da posete dete, koliko će taj susret trajati i ko će da ga nadzire. Depositphotos Ministarstvo u svom odgovoru "Novostima" prećutalo je mogu li centri da izmeste dete iz bioloških porodica bez ikakvog pismenog akta u trenutku oduzimanja. Ali su odgovorili da je Porodičnim zakonom izričito propisano da "pravo deteta da živi sa svojim roditeljima može biti ograničeno samo sudskom odlukom - kada je to u najboljem interesu deteta". Naveli su, međutim, i "izuzetak iz pravila" o isključivoj sudskoj nadležnosti, kada je dete u "ozbiljnoj i neposrednoj opasnosti". Tada centar može privremeno izmestiti dete iz porodice roditelja. - U tome i jeste problem, da su centrima za socijalni rad data velika ovlašćenja: status službenog lica, tajnost u radu i hitnost postupka, što otvara mogućnost zloupotreba - kaže Dragiša Popović, advokat sa iskustvom u porodičnim sporovima. - Oni su kadije. Pitanje je koliko pretpostavljene institucije mogu da ih kontrolišu, dok oni fingiraju ozbiljnu ugroženost deteta. Koliko će trajati to "privremeno izmeštanje"? U kakvom će stanju dete biti vraćeno roditeljima, ukoliko do toga dođe? ZAVRŠAVA I TRAGEDIJOM IZMEŠTANjE dece iz bioloških porodica neretko se završava i tragedijom. U Ćupriji će se dugo pamtiti sudbina rudara koji je digao ruku na sebe jer nije mogao da preboli kada mu je centar oduzeo ćerku. Sam ju je podizao šest godina posle smrti supruge. Devojčica je bez majke ostala neposredno posle rođenja. Obrazloženje centra bilo je da otac ne može da pruži adekvatne uslove za život i odrastanje deteta, pa je devojčica poverena hraniteljskoj porodici. Niko se nije zapitao koliko je ljubav roditelja važna. UNIVERZITETSKI profesor dr Zoran Čvorović, stručnjak za pravnu istoriju, insistira da odluku o lišavanju roditeljskog prava može da donese jedino sud. - U praksi se, pod opravdanjem hitnosti, a u ime ideološki apsolutizovanog "najboljeg interesa deteta", uspostavlja privremeno starateljstvo centra za socijalni rad - objašnjava profesor. - Tako pojedinac biva lišen jednog ličnog ustavnog prava, prava na roditeljstvo, odlukom organa uprave, što je nezamislivo. Profesor Čvorović upozorava da su podaci ministarstva o broju i merama lišavanja roditeljskog prava "zastrašujući deo naše stvarnosti", dokaz još jedne društvene abnormalnosti koju nam je nametnuo Zapad. - Na delu je razbijanje biološke porodice koja je temelj svakog zdravog i snažnog društva - kaže nam. - To je instrument za zadovoljenje interesa globalnih, antiporodičnih tamnih krugova moći. Osim toga, odredišta na kojima završavaju deca oteta od prirodnih porodica, pokazuju da je masovna primena mere lišavanja roditeljskih prava u službi obezbeđenja dece za međunarodno usvajanje. Masovno oduzimanje od bioloških roditelja počelo je posle donošenja Porodičnog zakona kojim se omogućuje strancima da usvajaju decu iz Srbije. Čak i onu koja imaju žive, biološke roditelje. Ilustracija / Tošo Borković ZAŠTO TAKO DALEKO - UZ brojne netačnosti u rešenju kojima centar pokušava da opravda svoj postupak, pogodilo nas je i to što je dete tako daleko. Zar je moguće da nije bilo hranitelja u ovoliko beogradskih opština i ovolikoj Šumadiji - potresen je Srećko Glišić, otac malog Viktora. - Hranitelj koji je primio mog sina, kako je navedeno u rešenju, bez ikakvih je primanja. A ja, zaposlen, imam uslove za smeštaj deteta. Zamera nam se da smo žena i ja imali svađu. Ko je nema, zašto nam centar nije pomogao da je prevaziđemo? OSETLjIV POSAO TRAŽI STRUČNjAKE NA pitanje "Novosti" imaju li centri za socijalni rad dovoljan stručni kapacitet za osetljiv posao, izmeštanja dece iz bioloških porodica, iz nadležnog ministarstva indirektno su odgovorili - nemaju. Obrazložili su da centri "obavljaju preko dvesta različitih poslova i da je reč o jednom od najsloženijih sistema u državi". Uz to, da se obim poslova povećava, a broj zaposlenih stručnih radnika po korisniku usluga centra smanjuje.

a ovde i iz drugog ugla https://sajkaca.rs/stolar-miie-besan-posle-pisma-od-poreske-sluzbe-da-duguje-640-000-dinara-prodacu-kola-i-parce-zemlje-koja-mi-je-ostala-ali-mene-slomiti-niko-nece/

Ти ме својом хладноћом не кушај Ти ме својом хладноћом не кушај И не питај колико сам стар. Жути костур постала ми душа, То је мени од болести дар. Некада сам у предграђу лудо Као дете сањао у дим, Да ћу богат и славан да будем, Да ћу бити драг људима свим. Баш сам богат! Да л' други и слуте... Немам више ни цилиндар стар. Само пластрон од панаме круте И ципела старих имам пар. А и славан нисам ништа мање - Од Париза до Москве се зна, Моје име слуша се с гнушањем Као псовка са уличног дна. Па и љубав... Није ли забавно? Ти ме љубиш, а усне ко лим. Осећање моје узре давно И не можеш да процветаш с њим. Но са тугом да причекам боље, Није страшно буде л' мало сете, Златније од твоје косе пољем Свуд лобода плетенице плете. Ја бих хтео сада опет тамо, Да се навек опростим са свим, Да не будем више славан, само И да сањам ко дете у дим. Ал' да сањам о другом, о новом, Непознатом и земљи и трави, Што се срце не да рећи словом, За шта човек нема израз прави.

Слажем се са изреченим у првом пасусу, али сам из другог разлога поставио питање. Објаснио сам у одговору Џуманџи. А овај други део је је широка и занимљив тема, али ме то овај пут није интересовало. Лоше сам изабрао наслов. Ако некога интересује, можда се отвори засебна тема.

@Поуке.орг инфо не верујем да ће тема да се развија даље, али ако процениш да је боље, можеш да промениш наслов у ''Да ли сте у стању да закољете животињу'' или тако некако... То ме је интересовало, а не вегетаријанство, веганство и остали начини исхране. Имам утисак, да сам наслов неспретно изабрао.

Јеси ли ти до сада ухранио неко живинче и на крају га лично заклао? И ако јеси, какав је осећај?

Па није ми онда јасно, ако нам је Христос узор, зашто се и у овоме монаси не угледају у њега? Колико знам, они не једу месо... рибу за празнике, али сисаре не. Па, ако је Господ за празник јео месо, зашто су им типици толико строги?

За дивно чудо, успео сам некако да инсталирам штампач! Хвала брату @ronin на стрпљењу и помоћи, без њега ништа не бих могао да урадим! А сад имам други проблем, инсталација скенера је успела, али рачунар га не види. Јел имао неко слично искуство? @Никола Крушић Хвала на саветима!!

Jel koristi neko od vas Mint? Koja se komanda koristi za instalaciju drajvera? gksu je izgleda nefunkcionalna, a ona je navedena u uputstvu koje ide uz drajver.

To sam uspeo da resim. Ali i dalje nisam resio stampac. Izgleda da su neke komande iz uputstva su izbacene u medjuvremenu.

moracu, izgleda ovo sa drajverima i nije najveci problem. Problem je sto instalaciju nisam radio ja, a taj koji je radio se ne seca pasvorda, a on mi je potreban za drajvere.

konica minolta pagepro 1480mf kopir +stampac+skener

Presao sam na Linux , nekoliko meseci unazad, Mint, Cinamon. U nekoj guzvi sam bio non-stop, pa nisam imao vremena da se detaljnije upoznajem, ali sto se koriscenja softvera tice mnogo je lakse nego kod Wind, i izgleda mi mnogo lepse od Win. Dva problema me muce, ako neko moze da pomogne, bio bih zahvalan: Od pocetka ne prepoznaje skener (koji je deo kombinovanog uredjaja), a od pre neki dan i ne stampa uopste. U pocetku je stampao uz ponovljene naredbe, sada ni to... Ovo mi je velika glavobolja, jer stampac koristim cesto. Nailazio sam na razne predloge, ali sve se svodi na terminal, ali se tu ne snalazim... @ronin preporucio si mi softver... imas li neko resenje za ovo ? Ili mozda neko drugi, ako zna...

Pa izgleda da si u pravu . Nekad nisam bio ovakav, ali stvari se menjaju. Godine, šta li je...

Izuzimajući poslednjih nekoliko godina, jeo sam meso celog života i uživao sam u njemu. Tako da znam kako to izgleda. Kad sam postavio temu nisam mislio da ikome nabijam osećaj krivice što jede meso ili da izazivam kod nekog potrebu da se zbog toga pravda drugima. Neka svako jede šta hoće, sloboda izbora je svetinja. Mene je interesovalo da li je neko do sada lično klao životinje koje je prethodno uzgajao. Možda naslov teme nije najadekvatniji, ali to sam pokušao da razjasnim u postu. Inače, moje iskustvo je da se bez mesa može, pa je i to uticalo da stavim ovakav naslov… A postavio sam pitanje ovde, jer bi nama Hrišćanima odnos prema Tvorevini trebalo da bude na prvom mestu. Slušao sam priče da su se naši stari svaki put kad bi trebalo da poseku drvo u šumi molili Boga za oproštaj što uništavaju deo Tvorevine. A ova situacija mi liči na to... Nekad sam ubijao vrapce praćkom... kad bi osa sletela blizu mene ubio bih i nju… ako bi miš ušao u kuću-zgazio bih ga, ako bih zmiju video blizu kuće-ubio bih je… Sada ne razmišljam više tako. Sad sve to hvatam i puštam u polje, pa šta im Bog da ( muve i buve su izuzetak ). I ja sam ranije razmišljao kao većina vas. Kad drugi ubija nije problem. Samo što je malo drugačije kad ga očuvaš od početka, pa ga svaki dan gledaš u oči i na kraju treba lično nož pod grlo. Inače, ovo ‘ko nije spreman da zakolje, onda ne bi ni trebalo da jede meso’ za mene ima logike. Ako se nešto želi, red je da se plati puna cena: ako hoćeš da uživaš u seksu-budi spreman da sutra čuvaš dete; ako hoćeš da se ženiš-onda sa ženom u paketu ide i njena rodbina; ako ne želiš da ti mama i tata komanduju-budi odgovoran, odvoji se od njih, pa sam plaćaj račune… tako i ovo, sviđaju ti se krmenadle-budi spreman da učestvuješ i gledaš kako se neko nasilno odvaja od života.. Ova situacija mi je nova i nemam jasan stav. Zato i pitam.

Pa u redu, a šta sa nama koji možemo bez mesa?

U redu, ovo pije vodu. A što onda monasi ne jedu meso? Bar ponekad...

Немам ни ја никакве недоумице, без меса се може. Ја га не једем неколико година уназад, осим рибе. То нисам поменуо у уводном посту. Само не знам како да избегнем клање оне стоке која ми даје млеко. Изгледа нећу моћи. А начин на који чувам животиње ми, донекле, јесте утеха, искрено. Када би људи знали како се животиње ''индустријски'' узгајају, а затим кроз шта све пролазе по кланицама... мислим да би већина престала да једе месо. На који део Светог Писма мислиш кад помињеш да је Господ јео месо?

Па о овоме причам.. А са сисарима је још горе. Више времена им треба да порасту, па си дуже са њима. Јес да козе или овце нису кућни љубимци, али ја не бих могао а да их не помилујем бар једном дневно. А свака животиња којој покажеш пажњу ти пре или касније укаже поверење, па се залепи за тебе кад те види.. Слажем се са твојим дедом, само што ја без меса могу и онда одатле ова моја недоумица.

@Konjanik па имаш ли идеју како клање да се избегне?

Да ли је неко од вас ‘својеручно’ заклао неку животињу ради меса? Има ли неког овде ко је узгајао животиње? Мене раније ово питање није занимало, али сам недавно једно краће време чувао неке ћурке и кад је требало да их дам на клање није ми било пријатно (живим на селу, имам услове и хранио сам је за пријатеље у граду). Гледам их…жива бића... свако јутро кад их пустим у авлију радују се новом дану… воле што су живе… временом су неке јеле из моје руке… нису ме се плашиле, па сам могао и да их помилујем.. и онда, како да их закољем? Са сисарима је још горе, они су још дружељубивији.. Кад сам их дао на клање, осећао сам се као издајник. Оне мене гледају очи, радују ми се кад ме виде, имам утисак загрлиле би ме оним крилима-а ја њима нож под грло! (ово је фигуративно, као што рекох, други су клали, али ја сам то одобрио, а то му дође на исто… ) Један мој пријатељ, брат из Цркве каже: ко није у стању да закоље животињу, не би требало да једе месо. Чувао бих козе, треба ми због млека. Клање се може избећи неко време, али после се број толико умножава да је чување нерентабилно. Могу да их продам другоме, али и тамо би пре или касније ишле под нож, исто им се хвата….

@obi-wan @ronin @Снежана Hvala svima na mišljenjima Imao sam već preporuku od ranije, ali od osobe koja se ne bavi računarima, tako da mi ovo znači. Za neki dan ću preći na Linux, ne bih da zadržim Win, to bi mi bilo komplikovano, A Gimp i Shotcut? To su programi tipa fotošop, jel da?