Дунавац

Што се српских/југословенских политичара тиче (усликаних са Хитлером) ту нема никаквих тајни, сви знају за потписивање Тројног Пакта 1941. и за Недићеву Владу у окупираној Србији. Језуити (ркц) и масони (пагани), та борба се одвија и данас, мада смањеном жестином, пошто су те две струје нашле "заједнички језик". А што се односа ркц према нацизму тиче, у оном делу лагера под контролом Сила Осовине наклоњенијим ркц (пре свега фашистичке Италија, Мађарска и НДХ) спроводила се геноцидна политика за рачун ширења римокатолицизма. Што се пагана - масона тиче (нацистичка Немачка) они гаје мржњу према хришћанству (њихов "бог" је Луцифер). Зато ме чуди неприродни "брак" језуита (Малтешки Витешки Ред) и масона. Пошто ни једнима ни другима окултизам није стран, поставља се питање - коме служе језуити? НЕЋУ ВИШЕ СПАМОВАТИ, ОВО ЈЕ МОЈ ПОСЛЕДЊИ ПОСТ НА ОВОЈ ТЕМИ.

Након 1945. ствара се НАТО као сила под англо-америчком контролом, у који улази и поражена Немачка. НАТО затим наставља са агендом успостављања Новог Светског Поретка (током II св. рата, одлучивало се да ли ће носилац НСП бити Немци или Англо-Американци). Исток и даље остаје полигон за освајање (СССР је стално био у дефанзиви, чак је и Кубанска криза био дефанзивни одговор на претходно постављање америчких ракета у Турској).

Западни фронт је био борба за престиж међу западним силама, док су Источни фронт и ваневропске територије полигон за освајање. Па и у средњем веку су вођене борбе за превласт у Западној Европи (Енглеска и Француска, нпр.)

У реду, погрешио сам у контексту. Са геополитичке тачке, не постоји ама баш никаква разлика између крсташких и светских ратова, разлика је једино у њиховом формалном поводу (ослобођење Христовог Гроба од неверника, односно успостављање Новог Светског Поретка), који не мења чињеницу да су у оба случаја то били судари двају цивилизација, Запада и Истока. За западњаке, непријатељски источњаци су подједнако муслимани, Јевреји и православни хришћани... Поход на Исток је уткан у западну културу, још од времена Александра Великог, ту се до данас ништа не мења - геополитика је историјска константа.

Па, и оба светска рата се могу назвати крсташким, иако формално то нису били. Западне католичко-протестантске силе су се међусобно бориле за превласт над неверничким (из њиховог угла) колонијама (што је само оправдавало њихов колонијални статус "дивљака", насупрот цивилизованог Запада) и над конкурентима-неверницима у Европи; у I св. рату Православни, с изузетком Бугарске, заведене од стране немачког владара на бугарском трону; у II св. рату изговор борбе против јеврејства и атеистичког комунизма, који је Октобарском бољшевишком преваром (као што су то иначе све револуције, ни једна није избила из разлога за које се званично залагала) превладао у православном/словенском делу Европе, чиме су православни/Словени постали легитимна мета (26 милиона Руса, тј. "Совјета", 1,5 милиона Срба, одн. Југословена, 6 милиона Пољака, 400,000 Грка, у ове цифре су укључени и побијени источноевропски Јевреји).

To je fotomontaža, inače vjerujem da nisi znao za to da je to fotomontaža inače bi se radilo o sprdnju s Evharistijom, to je neprihvatljivo i u pravoslavlju. Pravoslavlje ni katoličanstvo inače uopšte nikoga ni u čemu ne opravnjuje niti dispenzuje kako bi se mogao sprdati s vrholnim hrišćanskim - kršćanskim svetinjama ni vas kao pravoslavce ni nas kao katolike pa makar se radilo o liturgiji i obredu Crkve kojoj ne pripadamo. Osim toga Joseph Alois Ratzinger je postao svećenikom ili sveštenikom tek 1951 g. pa je i iz tog razloga faktički nemoguće da bi ikako hajlovao u misnici, osim što je to i izričito zabranjeno. I ti sveštenici koji su hajlovali nikad to nisu činili obučeni u misnicu, liturgijsko ruho, odeždu. Što se tiče stava katoličke Crkve prema nacizmu i fašizmu o tom dovoljno govori činjenica o više od 10.000 katoličkih sveštenika i časnih sestara zatvorenih po njemačkim nacističkim koncentracionim logorima kao Dahau i Aušvic od kojih se više od pola nisu dočekali živi kraja rata. Inače na fotografiji je snimljen dio Mise gdje moli Evharisrtijsku molitvu prije Pretvorbe, Promjenovanja. Dijamantni sveštenički jubilej Pape Benedikta XVI: https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10432.msg475564.html#msg475564 Папа Пије ХII и Адолф Хитлер... Да ли је и ово фото-монтажа? И нису нацисти први кренули са истребљивањем Јевреја, већ управо Ватикан, током инквизиције. Нацизам је само продужио "ватиканску традицију" мржње према том народу. А ево и неких чињеница о умешаности римокатоличког клера у усташки геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима и насилно покатоличавање Срба: http://www.svetskirat.net/istorija/nezavisna_drzava_hrvatska.htm Нацисти су следили масонску (окултну, сатанистичку) доктрину, утемељену у протестантским друштвима, а Ватикан је спроводио језуитску доктрину (која такође носи елементе окултног). Очигледно су им се интереси поклопили у II св. рату, иако наступају са супротних позиција. Данас је масонерија ушла у својеврсну унију са Ватиканом, признајући првенство папе (што је апсурд, имајући у виду сатанистичку природу масонства), тако што су масони подређени језуитском Малтешком Витешком Реду (опет веза са крсташима, макар симболична)...

http://raelianews.org/news.php?item.422.3 Мало о актуелном папи Бенедикту XVI - многима је позната његова младалачка страст (о чему сведоче слика и текст, приложени у линку) - нацизам, стога и не чуди проглашавање његовог "колеге" Степинца за блаженог. У неку руку, римокатолички крст је одувек и био - кукасти... Ништа се у римокатоличкој цркви није променило, кад је реч о односу према Православнима, али ни према Јеврејима, којима папа Бенедикт "опрашта распеће Христа". После свег зла које је тај народ претрпео од руку инквизиције и фашиста/нациста (инквизитори ХХ века), он је тај који опрашта??? Лицемерје. Јевреји су од Бога кажњени изгоном из Обећане Земље (на то их је упозоравао Мојсије, преносећи Божје Законе народу): 25. Кад изродиш синове и унуке, и остарите у оној земљи, ако се покварите и начините слику резану од каке твари и учините што није угодно Господу Богу вашему, дражећи га, 26. *Свједочим вам данас небом и земљом да ће вас брзо нестати са земље у коју идете преко Јордана да је наслиједите, нећете бити дуго у њој, него ћете се истријебити. *5 Мој. 30, 19. 27. Или ће вас расијати Господ међу народе, и мало ће вас остати међу народима у које вас одведе Господ; 28. И служићете ондје боговима које су начиниле руке човјечије, од дрвета и од камена, *који не виде ни чују, нити једу ни миришу. а "кажњавање" које је над њима спроводио Ватикан, није било мотивисано духовним, већ искључиво материјалним (пљачка јеврејског злата, стицање светске доминације). Господ је рекао: "Опрости им Оче, не знају шта чине", мислећи на фарисеје, тј. Јевреје. Па одакле онда право римокатолицима да кажњавају народ, за који је сам Господ затражио опрост? Наравно, "Опрости им Оче, не знају шта чине" важи и за њих, као што је важило и за старе Римљане, саучеснике фарисеја... За злочине почињене у оба светска рата над Србима и Русима, у име Ватикана (нећу рећи "у име Христа", такав демонски чин нема оправдања пред Богом) још увек није окајан, а сумњам да ће икад и бити. Уосталом, историја злочина над Православним "шизматицима" сеже све до Крсташких ратова, а ни за то се никад нису покајали. Данас Ватикан навлачи некакву маску "сестринства" са Православном Црквом, а испод ње се цери онај исти злочиначки лик, што беатификација Алојзија Степинца само потврђује (то му је вероватно награда за Јасеновац). Стога ме забрињавају све гласнији захтеви за "екуменским приближавањем двају сестринских цркава". Ватикан још увек гаји исту убилачку мржњу према Православљу и сваки вид сарадње са истим би био само на нашу штету. Уместо да се заблудела браћа врате Цркви од које су отпала, Православни би овим чином срљали у пропаст, заједно са њима. Јер, нису узалуд говорили наши стари "не веруј Латинима ни кад поклоне носе". Једини начин да дође до уједињења Истока и Запада (овде мислим и на протестанте), јесте путем искреног покајања Запада и његовог враћања под окриље Цркве, одбацивањем свих јеретичких новотарија, увођених након Велике Шизме и појавом протестантизма. Уједињење без њиховог покајања и враћања изворном Хришћанству било би лажно - уједињење у греху, уместо у врлини. Значи, екуменизам да, али никако по цену душе.

Јесте, Тесла је из Смиљана, али он је свој интелект усавршавао у високим аустријским школама, а потом и у Америци. Проблем је што се данас наш интелектуални потенцијал осипа по свету, а нови се све ређе и теже ствара, "захваљујући" анти-просветним реформама, које се врше након 2000. и "демо(н)кратских" промена. На исти начин, на који нам се уништава и војни, економски, биолошко-репродуктивни, па и духовни (путем медија) потенцијал. Нама је потребан препород, који би се покренуо из самог народа, независно од корумпиране и однарођене "елите", од којих ништа добро не можеш очекивати (ово важи, како за власт, тако и за "опозицију", јер и једни и други наступају са истих демагошких позиција продавања магле). Значи, нови систем, заснован на традицији и Хришћанском моралу, који су својевремено напуштени, стварањем секуларне краљевине Југославије (која замало није прихватила Конкордат), те друге Титове, атеистичке. Овај антицивилизацијски систем се одржао до данас, укорењен у бирократском систему и странкама, које су у својој основи са истом хијерархијом као и некадашња КПЈ, без обзира на другачије идеологије, на које се званично позивају. Мора се прекинути са том негативном селекцијом и створити здраво друштво одговорних и пожртвованих људи, који ће државничке функције претпоставити интересима народа. РЅ Скренули смо с теме (крсташки ратови). Требало би или започети нову тему на форуму, или уврстити овај разговор у неку од постојећих.

http://www.eutimes.net/2009/06/germany-and-eu-to-legalize-pedophilia-and-with-it-child-pornography-as-well/ Ево где иде тај Запад. И до дан данас су остали варвари, упркос технолошком напретку. Духовно су посрнули. Цела та западњачка "култура" се одавно одрекла Бога (а можда га никад и није искрено прихватала? Чак и док су били у јединству са Црквом), зато сад тону у Содому и Гомору. Овакве и сличне девијације се из дана у дан пропагирају као "нормалне", на крају се и нама намећу као некаква "културна тековина западне културе"... Од крсташа до НАТО-а ту се ништа битно није променило, увек су стављали материјално испред духовног. У време док су се још декларисали као Хришћани (пре секуларизације и атеизације), духовно им је служило само као повод више за стицање материјалног. Сви њихови походи "у име Христа" завршавали су се пљачком, инквизицијама, брисањем читавих народа у колонијама... Апостолска улога Цркве је незнабожачке народе приближавала вери Христовој, док су римокатолици и протестанти увек радије прибегавали сили и масовном истребљивању незнабожаца (и Православних Хришћана, које су у својој духовној заслепљености изједначавали са незнабошцима).

Јасно, побркао сам лончиће 0110_hahaha Мада, овакву замену теза користи управо римокатоличка црква, да докаже свој ексклузивитет у односу на Православну Цркву. Али, то је већ њихов проблем...

Наравно. Очигледно сам те погрешно протумачио испрва, извини. Мислио сам да покушаваш римокатоличку цркву да "прогласиш" за Цркву, на основу првих коментара. То ми је засметало, па сам кренуо у "дефанзиву".

У реду, слажем се да је цар пратећи фактор, "земаљско је за малена царство..." И ја кажем да је једна Црква. Зато сам ове остале споменуо са малим "ц" на почетку. Рекао сам "Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај)." Тиме нисам "признао" ове остале цркве, већ наглашавам њихову јеретичку природу.

Цезаропапизам? Па зар није то дефиниција Ватикана?

Добро, лоше сам се изразио. Мислио сам Црква у смислу јединства Бога и народа. Црква као веза између Неба и Земље. Може бити само једна, никако више њих (што је данас случај).

Kao politicki projekat odvajanja od Konstantinopolja koji tada realno nije vise bio u stanju dfa pruza adekvatnu zastitu Rimu. A i iz zahvalnosti sto mu je sacuvao Papski tron. То је проблем једностраног погледа. По њима они се нису ни од чега одвајало већ су наставили свој континуитет, прекинут услед неповољних историјских околности. "По њима" је кључно thank_you777 Ако је нешто прекинуто, онда више није континуитет, је ли тако? А у Цариграду континуитет никад није прекидан. Једна Црква (на небу) - један цар (на земљи) - по тој логици. Наравно, престала је да важи 1054. кад папа проглашава "своју" цркву...

На основу чега је он крунисао Карла за цара, поред већ постојећег у Цариграду? Кад је могао бити само један и то онај са континуитетом устоличавања, а то је био цар у Цариграду.

Падом Рима, средиште Царства постаје Константинопољ и сви цареви се ту крунишу. Одоакар је 456. прекинуо континуитет царева устоличених у Риму, чиме цар у Цариграду (п)остаје једини легитимни. Ово није довођено у питање у периоду 456. - 800.

Заборављаш Константина Великог, он је прекинуо паганство у Риму и увео Хришћанство. Од њега траје континуитет. А нормално је да се Василије "бахато" понашао према папи, кад му овај није указивао поштовање и првенство које му припада као цару. Или је можда требао да се оглуши о Васељенског патријарха ("први међу једнакима") преко кога је Црква крунисала јединог легитимног цара. А то, што Царство није имало утицај на Западу, ствар је силе прилика. На Западу су биле варварске државе, које су признавале легитимност цара у Константинопољу, све док папска амбиција није почела да ради на разбијању јединства Цркве. Не каже се џабе "сила Бога не моли", то што су се на Западу осилили и престали да поштују цара, не даје им легитимност проглашавањем "сурогат" цара. Kada su kovali novac uvek je sa jedne strane bio lik Imperatora (Konstantinopoljskog).Do Karla se to nije nikada dovodilo u pitanje. A od Karla podela traje do danasnjeg dana. Управо тако.

Тачније, Друго Римско Царство, да би се правила разлика у односу на оно до 456. У сваком случају је прецизније од "Византије" - та реч ама баш ништа не значи.

Римско Царство. То му је и био званичан назив. У време Јустинијана, територија се чак и добрим делом подударала са Царством пре пада Рима, мада није дуго трајла та обнова, ипак су варварски притисци били пречести да би западне границе и опстале.

Заборављаш Константина Великог, он је прекинуо паганство у Риму и увео Хришћанство. Од њега траје континуитет. А нормално је да се Василије "бахато" понашао према папи, кад му овај није указивао поштовање и првенство које му припада као цару. Или је можда требао да се оглуши о Васељенског патријарха ("први међу једнакима") преко кога је Црква крунисала јединог легитимног цара. А то, што Царство није имало утицај на Западу, ствар је силе прилика. На Западу су биле варварске државе, које су признавале легитимност цара у Константинопољу, све док папска амбиција није почела да ради на разбијању јединства Цркве. Не каже се џабе "сила Бога не моли", то што су се на Западу осилили и престали да поштују цара, не даје им легитимност проглашавањем "сурогат" цара.

Значи, слажемо се по свим тачкама .please. Иначе, термин "Византија" ми не одговара, од кад сам схватио његово пежоративно значење, а и дао га је Монтескје, тек у 18. веку, из оне Наполеонове револуционарне (богоборачке) Француске. Византион је било рибарско село на чијем је месту изникао Константинопољ. Као кад би Русију кроз пар векова неки историчар прекрстио по имену неког сеоцета у Финском заливу, на чијем је месту изникао Санкт-Петерсбург. Друга ствар је, што је ово нама "ушло у уши", а скроз је неправилно и неправедно према овој славној држави, којој дугујемо своје културно наслеђе.

Није била потребна Карлу, али је била потребна папи. У томе и јесте ствар. Моја поента је да је та крунидба у потпуности неважна, са нашег (Православног, Источно-Римског) становиштва, јер је у потпуности нелегитиман чин. Папа иза себе није имао Римску Државу (нестала је 456.), па тако ни право да додељује римску титулу цара. С друге стране, Римско царство је преживело у свом источном делу и наставило континуитет. Овај континуитет у римокатоличанству не постоји.

http://www.vesti-online.com/profil/3980/nekodobro/blog/79/Velika-laz-Karla-Velikog-ili-O-paralelnom-toku-istorije

Он је до тада носио титулу принца (или код нас кнез), а свог сина, не себе је хтео крунисати за краља, не за цара. Он се изненадио царском титулом, јер је знао да му не припада, а не зато што му је папа ставља на главу (мада је и то "проблем", али само утолико што то право има једино Васељенски патријарх). "Na Božić je prema dogovoru trebalo da papa u crkvi sv. Petra miropomaže Karlovog sina za kralja. Tad Lav III iznenadi Karla stavivši mu, pre nego što je miropomazanje izvršeno, krunu na glavu i izvikavši ga za cara."