drradomir

Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; (Колошанима 2:16) А Дух разговијетно говори да ће у пошљедња времена отступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске, У лицемјерју лажа, жигосанијех на својој савјести, Који забрањују женити се, и заповиједају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вјернима и онима који познаше истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом. (1.Тимотију 4: 1-5) И неко Му (Исусу) рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом. А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. (Матеј 12: 47-49) Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи: Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским. И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите. Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека. (Матеј 15: 7-11)

Да вас дакле нико не осуђује за јело или за пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе; (Колошанима 2:16) А Дух разговијетно говори да ће у пошљедња времена отступити неки од вјере слушајући лажне духове и науке ђаволске, У лицемјерју лажа, жигосанијех на својој савјести, Који забрањују женити се, и заповиједају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вјернима и онима који познаше истину. Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу. Јер се освећује ријечју Божијом и молитвом. (1.Тимотију 4: 1-5) И неко Му (Исусу) рече: Ево мати Твоја и браћа Твоја стоје на пољу, ради су да говоре с Тобом. А Он одговори и рече ономе што Му каза: Ко је мати моја, и ко су браћа моја? И пруживши руку своју на ученике своје рече: Ето мати моја и браћа моја. Јер ко извршује вољу Оца мог који је на небесима, онај је брат мој и сестра и мати. (Матеј 12: 47-49) Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи: Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене. Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским. И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите. Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека. (Матеј 15: 7-11)

Ја нећу постити што се хране тиче, али што се тиче духовне компоненте поста постим сваки дан.

Vera se ili prihvati takva kakva jeste ili ne. Mislim da tu nema rasprave. U sklopu SPC postoji post takav kakav jeste. Mi možemo biti ili SPC ili RKC ili protestanti pa u sklopu toga i imati odnos prema postu. Postim koliko mogu i kad mogu i kad se osećam spremnim za to.

I druga stvar. Par puta sam se pričestio, izgurao sam nekako tih 6 dana prvo na ribi, pa posle na ulju i jednom samo na vodi, ispovedim se i to je to, dopuste m da se pričestim. Ali, uvek nekako imam problem s tim da sa ISTOM kašičicom koju pre mene liže 50-tak ljudi, onda i ja stavljam u usta. Tako se mogu preneti žvale, ili tuberkuloza. Desilo mi se po nekad da me par dana posle pričešća boli grlo, pa onda i pijem lekove. Nije baš prijatna ideja o jednoj kašici, mada znam da se to ne može menjati i da se tu govori o veri i ostalo. hellooooooooo

Dragi moji, imam problem da postim i silnu želju da postim. Ali, malo "ali" sreću kvari. Izdržim dan, dva i onda me boli stomak i gladan sam. Ne mogu bez jače hrane. Naročito ako nešto fizički radim. Znam da sad nije post, osim srede i petka, ali pripremam se. A ovo sredom i petkom, jel to treba na vodi ili na ulju ili na ribi? Na ribi i nije toliki problem da se izgura... Šta vi mislite...

Првенство части ДА, превенство власти НЕ. Због кориштења израза новотарци за оне који се одговорно баве теологијом , и поред молбе да се тај погрдни изразне користи имаш прву форумску опомену. Администратор Занимљиво, дакле Ви дајете првенство Папи по части. Дакле, по вама је Папа часнији од свих православних епископа? Занимљиво стварно...

Немам појима али би волео да сазнам више на ту тему, наиме колико ја знам новотарци су струје у СПЦ који су у својим епархијама направили неке измене нпр у служењу литургије а те измене воде зближавању са католицима. Не знам да ли је то тачно, а иако јесте, опет имамо случај, колико ја знам, да у СПЦ постоје неке поделе тј на новотарце ик оне друге. Које су тачно Зизјуласови новотарци промене усвојили и шта је ту суштински проблем?

Hvala na konstruktivnoj kritici i predlozima, u nekoj perspektivi proučiću i te famozne Zizjulasove knjige. Obzirom da se šuška u povratku na staro učenje sa biblijskim tezama biće zanimljivo... Postoji li neki pravac u Pravoslavlju pod nazivom Staroslavlje ili slično. Postoje li neke struje koje se zalažu za povratak učenjima apostola i njihovih učenika?

DA, Zizjulas je predstavnik "Grčke" škole unutar srpske pravoslavne crkve koji su poznati po tome što hoće da menjaju dogme, liturgiju dakle NOVOTARCI. Pročitajmo sledeći tekst: Једина линија неспоразума (који повремено прелазе и у полемику) унутар СПЦ, а која има основа, јесте она која се повлачи, или сама по себи оцртава, између три теолошке школе: „грчке", „српске" и „руске". Грчка школа, с једне стране, уноси неке иновације чак и на догматском плану, а то је подручје где је црквено учење најосетљивије, пошто оно почива на јединственим догматима, који се не мењају - на догми (на непроменљивој истини), а, с друге стране, враћа се у прве векове хришћанства и покушава да богослужбену праксу тог времена доведе у ово доба. Они који се критички односе према неким учењима ове школе напомињу да је историјско наслеђе Цркве, односно богослужбена пракса која се развијала кроз време, попримила неке специфичне форме у свакој помесној цркви. Историјски развој, сам по себи, конституише традицију одређене цркве. Ту традицију народ прихвата (на њу је навикао) и изједначава је са својом црквом, односно са универзалном хришћанском црквом. А повратком у ране векове афирмише се нека врста глобализације Цркве. Православна црква, по својој суштини и по свом учењу, јесте васељенска, али она живи у конкретним реалним народима и конкретним реалним епохама. Епоха раног хришћанства нигде није жива у својој негдашњој пуноћи, али се највише очувала у Грчкој цркви. Насупрот њих, они који праксу из првих хришћанских векова узимају као универзалну меру за целокупну праксу богослужбеног живота тврде да се кроз време, у историји, у додиру са секуларном цивилизацијом и сама Црква, у неким елементима, секуларизовала, па образлажу како је потребно да се ти наноси уклоне, онако како се икона чисти од чађи. Прва генерација српских теолога који су висока научна звања стекли у Атини били су потоње владике Атанасије (Јевтић), Амфилохије (Радовић), Артемије (Радосављевић) и Иринеј (Буловић). Они су у Грчкој израсли у угледне и у целом православном свету признате теологе. На студије у Грчку пошли су као монаси. После њих у Грчку су почели да се шаљу и лаици, свршени ђаци и студенти грађанских школа. По повратку у Србију, односно у тадашњу Југославију, мало ко од њих се рукополагао у свештенике, већ су остајали да раде као цивили у служби Цркве. Неки од њих почели су на радикалан и екстреман начин да заступају иновације које се појављују у грчкој теологији и да ригидно тумаче богослужбену праксу првих векова хришћанства. А ни једно ни друго није утемељено у традицији Српске цркве. Отуда су настале и расправе како се служи литургија. Заступници грчке теолошке школе налазе се на кључним местима у СПЦ. „Грчка струја" је врло утицајна на факултетима, па самим тим доста утиче и на образовање српског теолошког подмлатка и у Србији. Отуда и приговор да су на београдском Богословском факултету маргинализовани стари професори свештеници, који су докторирали на истом том факултету, а фаворизују се они који су докторирали у Грчкој и који најчешће немају свештенички чин. У оквиру грчке теолошке школе појавило се чак и учење да је душа смртна, као и тело. Носиоци оваквог учења у Србији су следбеници, у ствари епигони грчког владике, митрополита пергамског Јована Зизиуласа. Он ни у самој грчкој школи не ужива безрезервну подршку, него се критички оцењује, док код представника грчке теологије у Србији он представља несумњив и врховни ауторитет, чије се учење не подвргава преиспитивању. За грчку струју у Србији већи ауторитет у теологији је Јован Зизиулас него Свети Сава. Они су почели да оспоравају и теолошко знање и богонадахнутост Светог Саве, па чак и његово знање грчког језика. Таква „акција" носилаца оваквог учења изазива „реакцију", па се уз Цркву појављују цивилна удружења (попут „Законоправила" у Чачку и сличних организација) која се супротстављају њиховим идејама. С друге стране, унутар парохијских заједница образују се групе које снажно пропагирају грчку теолошку школу и намећу њене обрасце. „Руска" и „српска" школа теологије су блиске. „Руска школа" у СПЦ не доноси никакве иновације. Она поштује традицију и праксу Српске православне Цркве, као што поштује традицију и праксу свих других помесних цркава. Нема основа да се говори о некаквој „руској струји" унутар СПЦ. А када се то каже, онда се мисли само на оне који су се школовали у Русији, чији број није велики. Од српских ђака и студената који се школују у Русији не тражи се да традицију Руске цркве пренесу у Србију, него да поштују своју традицију и своју праксу. Традиционална „српска школа" чува историјску истину да је Свети Сава зачетник српске теолошке мисли и праксе. Како су у једној ранијој посланици истакли српски архијереји, Свети Сава није био први који је посејао јеванђелско семе у свом народу, „али је први посејано семе оплевио, залио и оградио, и тиме добар плод обезбедио". И зато се Српска црква назива - светосавска црква, а српско православље - светосавље. Због свега реченог, истиче се да једина суштинска разлика, па и озбиљна разилажења унутар СПЦ постоје између ових, различитих теолошких школа. Све друго су, мање-више, различита мишљења о свакодневном животу; дискусије и расправе како решавати практична питања. То су разумљиве расправе. У последње време велике расправе воде се око тога како служити литургију, да ли уз измене, односно „обнову", како то заговара сада већ повећа група од петнаестак српских владика (Атанасије Јевтић, Игњатије браничевски, Хризостом жички, Јован шумадијски, Амфилохије...) или по досадашњој пракси. То је био разлог да о томе најмање два пута расправља и највише црквено тело, Свети архијерејски сабор СПЦ, који је донео две одлуке којима су сви архијереји умољени „да се, у погледу служења Свете литургије и других богослужења, држе до даљњег устаљеног црквеног поретка". Али, поред тога, владике које су због измена за које се залажу у народу популарно названи „новотарци" наставили су по старом, односно по новом, њиховом. Ипак, ни то се не узима за неку суштинску разлику. Расправе око тога да ли служити литургију с отвореним или затвореним дверима тумаче се само као замагљивање основних питања, као сликовито приказивање транспарентност приче намењене народу. Суштина је, напомиње се, која је литургијска пракса мера богослужбеног живота - грчка или традиционална српска, светосавска школа. Јован Јањић

Крстио сам се пре пар година и причестио неколико пута, али се повремено запитам, требају ли уопште свештеници и да ли је баш истина све то што причају. Мислим да треба сви да поштујемо своју традицију и то је у реду, ја је поштујем, али ВРЛО често наиђем на неке иритирајуће дебилне ствари које ме поколебају. Нпр. у једној књизи о старцу Пајсију он саветује неког грка јер је и Пајсије грчки монах на светој гори, о проблему неких електронских картица који тај грк има на послу јер тај грк сматра да су електронске картице грех, јер га преко њих послодавци "контролишу" или шта већ, нешто типа теорије завере или шта ли, и тај грк пита свог јерарха за савет и јерарх му каже да је несретник и да то с картицама уопште није битно, али тај грк је да кажем "већи папа од папе" па ти он оде директно на свету гору код старца Пајсија да му овај да савет, и наравно ст. Пајсије му каже да он и по цену отказа не прихвати те картице. Наравно, после у причи иде хепи енд где министар и влада који су измислили те електронске картице у грчкој падају, а нови министар, иако је као Грчка купила те електронске системе за пуно пара, нови као министар укида те картице. Па ми сад имамо милион електронских картица, сви који иду у банку имају исте и слично, какве су то небулозе? Мис`им стварно...

Apostol Pavle je bio čovek koji pre nego se krstio je učestvovao u Kamenovanju Svetog Stefana do smrti i posle se "pokajao" i postao između ostalog i apostol. Filozof Fridrih Niče koji je inače završio u ludnici, ga je zbog toga nazvao "moralnim kretenom". Da, priča o našoj Pravoslvnoj Crkvi je bazirana na priči o Apostolskom nasleđu i prenošenju svetog duha rukopoloženjem. Crkva jesu vernici i Bog se useljava u naše srce, ali postoji SAMO jedna stvar zbog koje je neophodna Institucija crkve a su prema Crkvi svete tajne. Mi se možemo moliti i na njivi, ali je neophodan pop da nas ispovedi i pričesti i bez toga se ne možemo spasiti, kažu Crkve. To je vrlo slično priči o induligencijama tzv oproštajnicama grehova gde se kešira lova po tarifi i oproste se gresi. Bilo nekad pa je onda Luter napravio sranje i milion crkava tzv sekti. Mada bilo bi stvarno ponižavajuće ćutati o induligencijama. Neko je morao nešto da preduzme. Ima logike ta priča o kontinuitetu, rukopoloženju i MONOPOLU na Boga koga po toj priči drži Crkva tj popovi. Ali mislim ipak da se malo zalutalo u tom slepo formalističkom pristupu i po svaku cenu sad nema veze šta crkve rade, bitno je da mi tvrdimo da ima istorijki kontinuitet. Ali od te priče o kontinuitetu i episkopima, važniji je onaj VANVREMENSKI kontinuitet Svetog Duha koji po meni vernici treba da imaju sa Isusom i biblijskim vremenima i onim suštinskim stvarima opisanim u bibliji i pogotovu u Novom Zavetu.

А Исус рече му: Ти кажеш.

А ходећи проповедајте и казујте да се приближило царство небеско. Matej 10:7 Шта вам говорим у тами, казујте на видику; и шта вам се шапће на уши, проповедајте с кровова. Matej 10:27 Ефесцима, глава 3 1. Тога сам ради ја, Павле, сужањ Исуса Христа за вас незнабошце, Дела 21:33, Дела 23:18, 2 Тим. 2:10 2. Будући да чусте службу благодати Божије која је мени дана међу вама, Дела 9:15, Дела 13:46, Рим. 1:5 3. Да се мени по откривењу каза тајна; као што горе написах укратко, Рим. 16:25 4. Одакле можете читајући познати мој разум у тајни Христовој, 1 Кор. 4:1, Ефес. 3:3 5. Која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим, како се сад откри светим Његовим апостолима и пророцима Духом Светим; Дела 10:28 6. Да незнабошци кроз јеванђеље постану сунаследници и сутелесници и заједничари у обећању Његовом у Христу Исусу, Дела 10:28, Гал. 3:14 7. Коме постадох слуга по дару благодати Божје, која ми је дана по чињењу силе његове. Рим. 15:18 8. Мени најмањем од свих светих даде се ова благодат да објавим међу незнабошцима неисказано богатство Христово, Јован 1:16, Филиб. 4:19 9. И да откријем свима шта је служба тајне од постања света сакривене у Богу, који је саздао све кроз Исуса Христа; Псал. 33:6, Јован 1:3, Рим. 16:25, Ефес. 3:3 10. Да се кроз цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија, 1 Кор. 2:7, Ефес. 2:6, 1 Пет. 1:12, 1 Пет. 3:22 11. По наредби векова, коју учини у Христу Исусу, Господу нашем, 12. У коме имамо слободу и приступ у нади вером Његовом. 13. Зато вас молим да се не ослабите због невоља мојих за вас, које су слава ваша. 1 Сол. 3:4 14. Тога ради приклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа, 15. По коме се сва чељад и на небесима и на земљи зову, Филиб. 2:9 16. Да вам да силу по богатству славе своје, да се утврдите Духом Његовим за унутрашњег човека, Јов 23:6, Псал. 28:8, Рим. 7:22, Филиб. 4:19 17. Да се Христос усели вером у срца ваша, да будете у љубави укорењени и утемељени; Јован 14:23 18. Да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина и дубина и висина, Рим. 10:3 19. И познати претежнију од разума љубав Христову, да се испуните сваком пунином Божијом. Јован 1:16 20. А Ономе који може још изобилније све чинити шта иштемо или мислимо, по сили која чини у нама, 1 Цар. 3:13 21. Ономе слава у цркви по Христу Исусу у све нараштаје ва век века. Амин. 1 Тим. 1:17 ЕТО ОДГОВОРА ШТА ЈЕ СЛУЖБА,КОЈА ЈЕ УЛОГА ЦРКВЕ, ШТА ЈЕ ВЕРА. ПРОСТО И ЈЕДНОСТАВНО - ПРОПОВЕДАЊЕ НЕЗНАБОШЦИМА.

DELA APOSTOLSKA 17: 24-30 24. Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама, Псал. 146:5, Иса. 40:12, Иса. 40:28, Мат. 11:25, Дјела 7:48, Дјела 14:15, Јевр. 1:1 25. Нити прима СЛУЖБЕ од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све. 4 Мој. 16:22, Псал. 50:8, Иса. 42:5, Дан. 4:35 26. И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења: 1 Мој. 9:5, 1 Мој. 11:6, 5 Мој. 30:20, 5 Мој. 32:8, Јов 14:5, Псал. 74:17 27. Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас; 1 Цар. 8:27, Јер. 23:24, Рим. 1:20 28. Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов. 1 Сам. 25:29, Јов 12:10, Јован 5:26, Кол. 1:17, Титу 1:12, Јевр. 1:3 29. Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме. Иса. 40:18 30. Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;

Не уздајте се у лажне речи говорећи: Црква Господња, црква Господња, црква Господња ово је. Jermija 7:4 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк: Dela Ap. 7:48 И тако Петра чуваху у тамници; а црква мољаше се за њега Богу без престанка. Dela 12:5 Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама, Dela Ap. 17:24 Не знате ли да сте ви црква Божија, и Дух Божји живи у вама? 1. Korićanima 3:16 Ако поквари ко цркву Божију, поквариће њега Бог: јер је црква Божија света, а то сте ви. 1. Kor. 3:17 Или не знате да су телеса ваша црква Светог Духа који живи у вама, ког имате од Бога, и нисте своји? 1. Korinć. 6:19 Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. 2. Kor. 6:16 Сад се радујем у свом страдању за вас, и довршујем недостатак невоља Христових на телу свом за тело Његово које је црква, Kološanima 1:24

Свака част и чест мајсторе, тако се то ради, требало је и раније! 1405_love

Ја баш на против нисам формалиста и верујем само у суштину а то је: 1. вера у Бога и чињење добрих дела 2. а сви остали ритуали су беспотребни и извор разних сукоба и несугласица а по суштини су слични проблему индулигенција .

Проблеми и настају због промена животних околности, измена организационе природе и факта монахократије. Зато што се стално мењају ствари те оћемо овај или онај календар, те овако или онако ћемо служити службу, па би једни овако а други онако. Те ми оћемо да певамо, ови оће да свирају у оргуље, ови ће на синтисајзер. Ови ће да пуштају браду, ови ће да се брију, и ето разлика и ето цркава. А да се ништа није мењало од Исуса и од Павла, била би само једна оригинална црква, која на жалост данас нигде не постоји. А зашто се то све стално мења? Па да би неко узо паре кроз остваривање својих егоистичких циљева, а заоденуто у "рухо" новотарија.

"Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!" Галатима 1:8

добро, то је тачно али нови завет се не може мењати јер каже апостол Павле ако вам и анђели са неба јаве другачије не слушајте их.

Apostol Pavle - nije bio oženjen, ali je napisao i to nemožemo poreći, mada sabori su to promenili, ali reč božiju bibliju ne može niko menjati. Doduše sabori su usvojili bibliju u obliku u kom jeste, ali ipak taj tekst se ne može menjati.

Ако већ причамо о светцима, сматрам да треба Патријарха Павла да канонизујемо и прогласимо за светца. а не тамо неке злочинце типа степинца.

Сотона и демони су незгодни и воле да одврате човека са правог пута. Нека нам је свима Пресвета Богородица на спасење и нека моли Христа Бога за све нас. Теби, Војвоткињи која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла - песме захвалне, ми, слуге твоје, Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! Икос 1. Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, Господе, како се оваплоћаваш на нетелесни глас, беше запрепашћен, и стајаше кличући јој овако: Радуј се, јер ће тобом радост засијати! Радуј се, јер ће тобом проклетство ишчезнути! Радуј се, палог Адама позивање! Радуј се, Еве од суза избављење! Радуј се, висино недостижна људским помислима! Радуј се, дубино недогледна и анђелским очима! Радуј се, јер си Царев престо! Радуј се, јер носиш носиоца свега! Радуј се, звездо која објављује сунце! Радуј се, утробо божанског оваплоћења! Радуј се, јер се тобом обнавља створење! Радуј се, јер се у теби зачиње Створитељ! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 2. Видећи себе у чистоти, Света смело говори Гаврилу: Твој чудни говор изгледа несхватљив души мојој, јер како говориш о рођењу од бесеменог зачећа, кличући: алилуја! Икос 2. Тражећи да сазна непознато знање, Дјева повика служитељу (тајне): Реци ми како је могуће да се син роди из чисте утробе? А он јој рече са страхом, кличући овако: Радуј се, поверенице тајанственог савета! Радуј се, веро у оно о чему треба ћутати! Радуј се, уводе у чуда Христова! Радуј се, главни од догмата Његових! Радуј се, лествице небеска којом сиђе Бог! Радуј се, мосте који преводи са земље на небо! Радуј се, чудо о коме много говоре анђели! Радуј се, многооплакивани поразе демонима! Радуј се, јер си неизрециву светлост родила! Радуј се, јер начин ником ниси открила! Радуј се, јер превазилазиш знање мудраца! Радуј се, јер просветљујеш разум верних! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 3. Сила Свевишњега тада осени браку неискусну Дјеву ради зачећа, и утробу њену с благим плодом показа дивном њивом свима који желе да жању спасење, певајући овако: Алилуја! Икос 3. Примивши Бога у утробу, Дјева похита Јелисавети, а чедо ове, осетивши одмах њихов загрљај, обрадова се, и узигравањем, као песмама клицаше Богородици: Радуј се, лозо неувелог изданка! Радуј се, тековино бесмртнога плода! Радуј се, јер преобраћаш земљоделца у човекољубца! Радуј се, јер си родила Садитеља живота нашега! Радуј се, њиво која произведе обиље милосрђа! Радуј се, трпезо, која носи мноштво милости! Радуј се, јер чиниш да цвета рај сладости! Радуј се, јер спремаш пристаниште душа! Радуј се, пријатни тамјане молитве! Радуј се, целом свету умилостивљење! Радуј се, Божија наклоности према смртнима! Радуј се, смелости смртних према Богу! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 4. С буром помисли сумље у себи, смерни Јосиф збуни се гледајући, Непорочна на тебе безбрачну и подозревајући браколомство. Но сазнавши да је твоје зачеће од Духа Светога рече: Алилуја! Икос 4. Чувши пастири анђеле како песмом славе долазак Христа у телу, и похитавши му као Пастиру, видеше Га као безазлено јагње, отхрањено у утроби Марије коју славећи рекоше: Радуј се, Мати Јагњета и Пастира! Радуј се, торе разумних оваца! Радуј се, одбрано од невидљивих непријатеља! Радуј се, отварање рајских врата! Радуј се, јер се небеско радује са земаљским! Радуј се, јер земаљско ликује са небеским! Радуј се, неућутна уста апостола! Радуј се, непобедива смелости мученика! Радуј се, јака тврђаво вере! Радуј се, светла ознако благодати! Радуј се, јер се тобом обнажи ад! Радуј се, јер се тобом обукосмо у славу! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 5. Угледавши Богу водећу звезду, мудраци иђаху за њеном светлошћу, и држећи ју као светиљку, њоме тражаху моћнога Цара. Па стигавши до Недостижног, обрадовавше се кличући му: Алилуја! Икос 5. Синови Халдејаца видеше на рукама Дјеве Онога који је рукама створио људе, и познавши у њему Владара, иако узе лик слуге, похитавше да Му послуже даровима и да кличу благословеној: Радуј се, Мати незалазна Звезде! Радуј се, зоро тајанственог дана! Радуј се, јер си угасила пећ преваре! Радуј се, јер просвећујеш проповеднике Свете Тројице! Радуј се, јер си збацила са власти нечовечног мучитеља! Радуј се, јер си показала човекољубивог Господа, Христа! Радуј се, јер избављаш од незнабожачких веровања! Радуј се, јер чуваш од нечистих дела! Радуј се, јер си укинула клањање огњу! Радуј се, јер ослобађаш од пламена страсти! Радуј се, водиљо верних невиности! Радуј се, радости свих покољења! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 6. Поставши богоносни проповедници, мудраци се вратише у Вавилон, испунивши Твоје пророштво и објавивши свима Тебе, Христа, оставише Ирода као безумника, који не зна да пева: Алилуја! Икос 6. Засјавши у Египту светлошћу истине, прогнао си таму лажи, јер идоли његови, Спаситељу, попадоше не могући поднети Твоју силу. А избављени од њих клицаху Богородици: Радуј се, уздизање људи! Радуј се, обарање демона! Радуј се, јер си превару заблуде уништила! Радуј се, јер си лукавство идола изобличила! Радуј се, море које потопи духовног фараона! Радуј се, стено, која напоји жедне живота! Радуј се, огњени стубе, који показује пут онима у тами! Радуј се, заклоне свету шири од облака! Радуј се, храно замено мане! Радуј се, служитељко свете сладости! Радуј се, земљо обећана! Радуј се, из које тече мед и млеко! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 7. Кад је требао Симеон да пређе из овог варљивог света, предат Си му био као дете, али он у Теби позна и савршенога Бога. Зато се задиви Твојој неисказаној мудрости кличући: Алилуја! Икос 7. Јавивши се, Створитељ показа нама, своји створовима, нову твар, израсте из бесемене утробе, и сачува ју чистом као што је и била, да бисмо видећи чудо, славили ју усклицима: Радуј се, цвете непролазности! Радуј се, венче уздржљивости! Радуј се, јер у теби сија праслика васкрсења! Радуј се, јер показујеш живот анђелски! Радуј се, дрво краснога плода, којим се хране верни! Радуј се, дрво доброг хлада, под које се склањају многи! Радуј се, јер си носила у утроби Путовођу заблуделих! Радуј се, јер си родила Избавитеља заробљених! Радуј се, умилостивљење праведнога Судије! Радуј се, опроштају многим преступницима! Радуј се, непостидна одећо нагима! Радуј се, љубави, која сваку жудњу побеђује! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 8. Видевши необично рођење, уклонимо се од света, и пренесимо ум на небо, јер се зато узвишени Бог јави на земљи као смерни човек, желећи да привуче висини оне који му кличу: Алилуја! Икос 8. Неописана Реч сва беше међу земнима, но никако не одвојивши се од небеских. Јер не беше промена места божанско силажење и рођење од Дјеве, која прими Бога, и која слуша ово: Радуј се, сместиште несместивог Бога! Радуј се, врата величанствене тајне! Радуј се, Ти, о којој са сумњом слушају неверници! Радуј се, несумљива похвало верних! Радуј се, пресвета колеснице Онога који је на Херувимима! Радуј се, преславно станиште Онога који је на Серафимима! Радуј се, јер си супротности ујединила! Радуј се, јер си девичанство и рођење спојила! Радуј се, јер се тобом преступ заглади! Радуј се, јер се тобом рај отвори! Радуј се, кључу царства Христова! Радуј се, надо вечних добара! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 9. Сва природа анђелска задиви се великом делу Твога ваплоћења, јер Онога који је као Бог недоступан гледаху као свима доступног човека, где с нама борави и од свију слуша: Алилуја! Икос 9. Речите говорнике видимо безгласне као рибе пред тобом, Богородице, јер не умеју да објасне како си и девојка остала и могла родити. Ми пак, дивећи се тајни, верно кличемо: Радуј се, сасуде Божије мудрости! Радуј се, ризницо Његовог промисла! Радуј се, јер показујеш да су мудраци немудри! Радуј се, јер доказујеш да су красноречиви безгласни! Радуј се, јер залудеше опаки споритељи! Радуј се, јер увенуше творци басана! Радуј се, јер раскидаш незнабожачка плетења Атињана! Радуј се, јер пуниш мреже рибара! Радуј се, јер извлачиш из дубине незнања! Радуј се, јер многе просвећујеш знањем! Радуј се, лађо жељим спасења! Радуј се, пристаниште бродара кроз живот! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 10. Желећи да спасе свет, Украситељ свега дође својом одлуком, и будући господар - као Бог - ради нас јави Се подобан нама човек, и сличним позвавши слично, као Бог слуша; Алилуја! Икос 10. Тврђава си девојкама и свима који ти прибегавају, Богородице Дјево, јер тиме те Пречиста, учини Творац неба и земље уселивши се у утробу твоју и научивши све да ти кличу: Радуј се, стубе девојаштва! Радуј се, врата спасења! Радуј се, человођо духовног обновљења! Радуј се, дароватељко божанске доброте! Радуј се, јер си препородила у греху зачете! Радуј се, јер си уразумила лишене разума! Радуј се, јер си уништила кваритеља ума! Радуј се, јер си родила Сејача чистоте! Радуј се, дворано бесемене удаје! Радуј се, јер верне сједињујеш са Господом! Радуј се, дивна одгајатељко девојака! Радуј се, невесто - краситељко светих душа! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 11. Свака химна Теби, ма с колико настојања проширивана, пада пред силним мноштвом милосрђа Твога, јер кад бисмо Ти, Свети Царе, принели онолико песама колико је песка, ништа достојно не бисмо учинили према ономе што Си дао нама који Ти кличемо: Алилуја! Икос 11. Као светлоносну светиљку која се појави онима што су у тами видимо Свету Дјеву, јер Она запаливши нематеријалну светлост, води све божанском знању, просвећујући ум јасношћу, а слави се овим усклицима: Радуј се, зраку Духовног Сунца! Радуј се, сјају Незалазне Светлости! Радуј се, муњо која просветљујеш душе! Радуј се, која као гром страшиш непријатеље! Радуј се, јер из тебе зрачи многосветло просвећење! Радуј се, јер из тебе извире обилна река! Радуј се, јер изображаваш слику купјељи! Радуј се, јер укидаш прљавштину греха! Радуј се, бањо, која пере савест! Радуј се, чашо која точи радост! Радуј се, мирисе Христовог миомира! Радуј се, животе тајанственог весеља! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 12. Хотећи дати опроштај од старих дугова, Ослободилац свих људи Сам дође онима који се беху удаљили од Његове благодати, и подеравши обвезницу слуша од свих ово: Алилуја! Икос 12. Опевајући твој пород, славимо те сви као живи храм, Богородице, јер Господ који све држи руком, уселивши се у утробу твоју, освети, прослави и научи све да ти кличу: Радуј се, шаторе Бога Речи! Радуј се, већа од светиње над светињама! Радуј се, ковчеже позлаћени Духом! Радуј се, неисцрпна ризницо живота! Радуј се, скупоцена круно побожних царева! Радуј се, часна похвало богобојажљивих свештеника! Радуј се, непоколебљива куло Цркве! Радуј се, неразрушива тврђаво царства! Радуј се, јер се тобом дижу заставе победе! Радуј се, јер се тобом обарају непријатељи! Радуј се, тела мога исцељење! Радуј се, душе моје спасење! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 13. О, свехвална Мати, која роди Реч светију од свих светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке, и ослободи будућих мука све који кличу: Алилуја!

Теби, Војвоткињи која се бори за нас, узносимо песме победне, а избавивши се од зла - песме захвалне, ми, слуге твоје, Богородице. Но пошто имаш моћ непобедиву, од сваке нас опасности избави, да ти кличемо: Радуј се, Невесто Неневесна! Икос 1. Анђео првак послан би с неба да каже Богородици: Радуј се! И гледајући Те, Господе, како се оваплоћаваш на нетелесни глас, беше запрепашћен, и стајаше кличући јој овако: Радуј се, јер ће тобом радост засијати! Радуј се, јер ће тобом проклетство ишчезнути! Радуј се, палог Адама позивање! Радуј се, Еве од суза избављење! Радуј се, висино недостижна људским помислима! Радуј се, дубино недогледна и анђелским очима! Радуј се, јер си Царев престо! Радуј се, јер носиш носиоца свега! Радуј се, звездо која објављује сунце! Радуј се, утробо божанског оваплоћења! Радуј се, јер се тобом обнавља створење! Радуј се, јер се у теби зачиње Створитељ! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 2. Видећи себе у чистоти, Света смело говори Гаврилу: Твој чудни говор изгледа несхватљив души мојој, јер како говориш о рођењу од бесеменог зачећа, кличући: алилуја! Икос 2. Тражећи да сазна непознато знање, Дјева повика служитељу (тајне): Реци ми како је могуће да се син роди из чисте утробе? А он јој рече са страхом, кличући овако: Радуј се, поверенице тајанственог савета! Радуј се, веро у оно о чему треба ћутати! Радуј се, уводе у чуда Христова! Радуј се, главни од догмата Његових! Радуј се, лествице небеска којом сиђе Бог! Радуј се, мосте који преводи са земље на небо! Радуј се, чудо о коме много говоре анђели! Радуј се, многооплакивани поразе демонима! Радуј се, јер си неизрециву светлост родила! Радуј се, јер начин ником ниси открила! Радуј се, јер превазилазиш знање мудраца! Радуј се, јер просветљујеш разум верних! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 3. Сила Свевишњега тада осени браку неискусну Дјеву ради зачећа, и утробу њену с благим плодом показа дивном њивом свима који желе да жању спасење, певајући овако: Алилуја! Икос 3. Примивши Бога у утробу, Дјева похита Јелисавети, а чедо ове, осетивши одмах њихов загрљај, обрадова се, и узигравањем, као песмама клицаше Богородици: Радуј се, лозо неувелог изданка! Радуј се, тековино бесмртнога плода! Радуј се, јер преобраћаш земљоделца у човекољубца! Радуј се, јер си родила Садитеља живота нашега! Радуј се, њиво која произведе обиље милосрђа! Радуј се, трпезо, која носи мноштво милости! Радуј се, јер чиниш да цвета рај сладости! Радуј се, јер спремаш пристаниште душа! Радуј се, пријатни тамјане молитве! Радуј се, целом свету умилостивљење! Радуј се, Божија наклоности према смртнима! Радуј се, смелости смртних према Богу! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 4. С буром помисли сумље у себи, смерни Јосиф збуни се гледајући, Непорочна на тебе безбрачну и подозревајући браколомство. Но сазнавши да је твоје зачеће од Духа Светога рече: Алилуја! Икос 4. Чувши пастири анђеле како песмом славе долазак Христа у телу, и похитавши му као Пастиру, видеше Га као безазлено јагње, отхрањено у утроби Марије коју славећи рекоше: Радуј се, Мати Јагњета и Пастира! Радуј се, торе разумних оваца! Радуј се, одбрано од невидљивих непријатеља! Радуј се, отварање рајских врата! Радуј се, јер се небеско радује са земаљским! Радуј се, јер земаљско ликује са небеским! Радуј се, неућутна уста апостола! Радуј се, непобедива смелости мученика! Радуј се, јака тврђаво вере! Радуј се, светла ознако благодати! Радуј се, јер се тобом обнажи ад! Радуј се, јер се тобом обукосмо у славу! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 5. Угледавши Богу водећу звезду, мудраци иђаху за њеном светлошћу, и држећи ју као светиљку, њоме тражаху моћнога Цара. Па стигавши до Недостижног, обрадовавше се кличући му: Алилуја! Икос 5. Синови Халдејаца видеше на рукама Дјеве Онога који је рукама створио људе, и познавши у њему Владара, иако узе лик слуге, похитавше да Му послуже даровима и да кличу благословеној: Радуј се, Мати незалазна Звезде! Радуј се, зоро тајанственог дана! Радуј се, јер си угасила пећ преваре! Радуј се, јер просвећујеш проповеднике Свете Тројице! Радуј се, јер си збацила са власти нечовечног мучитеља! Радуј се, јер си показала човекољубивог Господа, Христа! Радуј се, јер избављаш од незнабожачких веровања! Радуј се, јер чуваш од нечистих дела! Радуј се, јер си укинула клањање огњу! Радуј се, јер ослобађаш од пламена страсти! Радуј се, водиљо верних невиности! Радуј се, радости свих покољења! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 6. Поставши богоносни проповедници, мудраци се вратише у Вавилон, испунивши Твоје пророштво и објавивши свима Тебе, Христа, оставише Ирода као безумника, који не зна да пева: Алилуја! Икос 6. Засјавши у Египту светлошћу истине, прогнао си таму лажи, јер идоли његови, Спаситељу, попадоше не могући поднети Твоју силу. А избављени од њих клицаху Богородици: Радуј се, уздизање људи! Радуј се, обарање демона! Радуј се, јер си превару заблуде уништила! Радуј се, јер си лукавство идола изобличила! Радуј се, море које потопи духовног фараона! Радуј се, стено, која напоји жедне живота! Радуј се, огњени стубе, који показује пут онима у тами! Радуј се, заклоне свету шири од облака! Радуј се, храно замено мане! Радуј се, служитељко свете сладости! Радуј се, земљо обећана! Радуј се, из које тече мед и млеко! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 7. Кад је требао Симеон да пређе из овог варљивог света, предат Си му био као дете, али он у Теби позна и савршенога Бога. Зато се задиви Твојој неисказаној мудрости кличући: Алилуја! Икос 7. Јавивши се, Створитељ показа нама, своји створовима, нову твар, израсте из бесемене утробе, и сачува ју чистом као што је и била, да бисмо видећи чудо, славили ју усклицима: Радуј се, цвете непролазности! Радуј се, венче уздржљивости! Радуј се, јер у теби сија праслика васкрсења! Радуј се, јер показујеш живот анђелски! Радуј се, дрво краснога плода, којим се хране верни! Радуј се, дрво доброг хлада, под које се склањају многи! Радуј се, јер си носила у утроби Путовођу заблуделих! Радуј се, јер си родила Избавитеља заробљених! Радуј се, умилостивљење праведнога Судије! Радуј се, опроштају многим преступницима! Радуј се, непостидна одећо нагима! Радуј се, љубави, која сваку жудњу побеђује! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 8. Видевши необично рођење, уклонимо се од света, и пренесимо ум на небо, јер се зато узвишени Бог јави на земљи као смерни човек, желећи да привуче висини оне који му кличу: Алилуја! Икос 8. Неописана Реч сва беше међу земнима, но никако не одвојивши се од небеских. Јер не беше промена места божанско силажење и рођење од Дјеве, која прими Бога, и која слуша ово: Радуј се, сместиште несместивог Бога! Радуј се, врата величанствене тајне! Радуј се, Ти, о којој са сумњом слушају неверници! Радуј се, несумљива похвало верних! Радуј се, пресвета колеснице Онога који је на Херувимима! Радуј се, преславно станиште Онога који је на Серафимима! Радуј се, јер си супротности ујединила! Радуј се, јер си девичанство и рођење спојила! Радуј се, јер се тобом преступ заглади! Радуј се, јер се тобом рај отвори! Радуј се, кључу царства Христова! Радуј се, надо вечних добара! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 9. Сва природа анђелска задиви се великом делу Твога ваплоћења, јер Онога који је као Бог недоступан гледаху као свима доступног човека, где с нама борави и од свију слуша: Алилуја! Икос 9. Речите говорнике видимо безгласне као рибе пред тобом, Богородице, јер не умеју да објасне како си и девојка остала и могла родити. Ми пак, дивећи се тајни, верно кличемо: Радуј се, сасуде Божије мудрости! Радуј се, ризницо Његовог промисла! Радуј се, јер показујеш да су мудраци немудри! Радуј се, јер доказујеш да су красноречиви безгласни! Радуј се, јер залудеше опаки споритељи! Радуј се, јер увенуше творци басана! Радуј се, јер раскидаш незнабожачка плетења Атињана! Радуј се, јер пуниш мреже рибара! Радуј се, јер извлачиш из дубине незнања! Радуј се, јер многе просвећујеш знањем! Радуј се, лађо жељим спасења! Радуј се, пристаниште бродара кроз живот! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 10. Желећи да спасе свет, Украситељ свега дође својом одлуком, и будући господар - као Бог - ради нас јави Се подобан нама човек, и сличним позвавши слично, као Бог слуша; Алилуја! Икос 10. Тврђава си девојкама и свима који ти прибегавају, Богородице Дјево, јер тиме те Пречиста, учини Творац неба и земље уселивши се у утробу твоју и научивши све да ти кличу: Радуј се, стубе девојаштва! Радуј се, врата спасења! Радуј се, человођо духовног обновљења! Радуј се, дароватељко божанске доброте! Радуј се, јер си препородила у греху зачете! Радуј се, јер си уразумила лишене разума! Радуј се, јер си уништила кваритеља ума! Радуј се, јер си родила Сејача чистоте! Радуј се, дворано бесемене удаје! Радуј се, јер верне сједињујеш са Господом! Радуј се, дивна одгајатељко девојака! Радуј се, невесто - краситељко светих душа! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 11. Свака химна Теби, ма с колико настојања проширивана, пада пред силним мноштвом милосрђа Твога, јер кад бисмо Ти, Свети Царе, принели онолико песама колико је песка, ништа достојно не бисмо учинили према ономе што Си дао нама који Ти кличемо: Алилуја! Икос 11. Као светлоносну светиљку која се појави онима што су у тами видимо Свету Дјеву, јер Она запаливши нематеријалну светлост, води све божанском знању, просвећујући ум јасношћу, а слави се овим усклицима: Радуј се, зраку Духовног Сунца! Радуј се, сјају Незалазне Светлости! Радуј се, муњо која просветљујеш душе! Радуј се, која као гром страшиш непријатеље! Радуј се, јер из тебе зрачи многосветло просвећење! Радуј се, јер из тебе извире обилна река! Радуј се, јер изображаваш слику купјељи! Радуј се, јер укидаш прљавштину греха! Радуј се, бањо, која пере савест! Радуј се, чашо која точи радост! Радуј се, мирисе Христовог миомира! Радуј се, животе тајанственог весеља! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 12. Хотећи дати опроштај од старих дугова, Ослободилац свих људи Сам дође онима који се беху удаљили од Његове благодати, и подеравши обвезницу слуша од свих ово: Алилуја! Икос 12. Опевајући твој пород, славимо те сви као живи храм, Богородице, јер Господ који све држи руком, уселивши се у утробу твоју, освети, прослави и научи све да ти кличу: Радуј се, шаторе Бога Речи! Радуј се, већа од светиње над светињама! Радуј се, ковчеже позлаћени Духом! Радуј се, неисцрпна ризницо живота! Радуј се, скупоцена круно побожних царева! Радуј се, часна похвало богобојажљивих свештеника! Радуј се, непоколебљива куло Цркве! Радуј се, неразрушива тврђаво царства! Радуј се, јер се тобом дижу заставе победе! Радуј се, јер се тобом обарају непријатељи! Радуј се, тела мога исцељење! Радуј се, душе моје спасење! Радуј се, Невесто Неневесна! Кондак 13. О, свехвална Мати, која роди Реч светију од свих светих, примивши овај садашњи принос, избави од напасти сваке, и ослободи будућих мука све који кличу: Алилуја!