Драгољуб

Ево и једне слике са овог "историјског" хепенинга algabacaju

Заиста су се нешто ућутали, и не дају скоро никакве информације. На основу онога што сам ја сазнао, изгледа да је мањина кренула за Акакијем. Чак сам чуо да је једна монахиња напустила манастир Нови Стјеник који је наводно читав уз Акакија, мада се у оном захтеву Русима, потписала само игуманија Ефросинија. Такође, неки од најстаријих српских "зилота", који су заједно са Акакијем положили прве темеље српског зилотизма, сада су одлучили да га не прате.

Управо сам данас добио вест да је досадашњи вођа најбројније фракције српских зилота, тзв. Флоринаца, јеромонах Акакије Станковић, од стране епископа Руске Истински Православне Цркве хиротонисан у чин епископа са титулом - епископ Шумадијско Ресавски. У исто време, досада јединствена Акакијева зилотска дружина се поделила, јер један број верника, а вероватно и клирика, није пристао да Акакије прими хиротонију од Руса, сматрајући то кршењем канона, и надаље остају верни грчким старокалендарцима, тзв. Флоринцима који су предвођени архиепископом Калиником. Управо је Архиепископ Грчких Старокалендараца -Калиник, у четвртак 11. августа, у Грчкој, рукоположио у чин јеромонаха тридесетогодишњег монаха Јосифа, који је тиме постао грчки клирик на територију Србије, Акакијев наследник и духовни вођа оним српским зилотима који су се одлучили да не иду за Акакијем. Колико ће ови догађаји додатно пореметити ионако крхко јединство између Српских, Грчких и Руских зилота у будућности остаје да се види. Обзиром на њихов расколнички карактер и досадашње наслеђе узајамног анатемисања, вероватно су нове поделе и нови "Синоди" на видику.

Човек има трајну америчку визу и без проблема оде у Америку, да прича како га у Србији прогањају! Има неки снимак на Youtube где наши "американци" плачу у трансу, чак се и Артемије збунио :cheesy:

Амери уживају у највећем могућем социјалном и материјалном благостању а то им даје лажни осећај сигурности из којег се развијају невероватна надменост, цинизам, суровост што су све крајњи последице њихове гордости. Све ће то да се распрсне као мехур оног тренутка када их неко једном буде поставио на место које заиста заслужују. Ничија није горела до зоре па неће ни њихова. Овакве приче могу да сервирају америчкој маси која је углавном испраног мозга али данас нико више у свету не гаји илузије о томе да је Америка најгеноциднија творевина модерне историје.

Мени је покојни старац светогорац, схиархимандрит Стефан, рекао да сваки који искрено и из срца завапи Господу "Господе помилуј" добија опроштај греха који је учинио. Наравно, то не значи да је негирао исповест као свету тајну. Али рекао је тако како је рекао!!! А чини ми се да се то слаже са Псаламским стихом "срце скрушено и смерно Бог неће одбацити".

isus-sinai мајко мила како су глупи ови дукљани. само себи дубљу јаму копају. мислим да се они плаше и надају да се Амфилохије неће појавити на суду, јер ако овако буде говорио на суду као што је говорио за новинаре, има начисто да их разбуца и смори! Бог нека поживи митрополита Амфилохија!

Свако па и најгори непријатељ има право на достојанствен и частан погреб. Људи који су спремни и то да погазе заиста су гори од свих бесловесних створова!

Сад ће Артемије да каже како су они отпали од њега.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници од 14. априла 2011. године донео је одлуку: "Узети на знање садржаје писама Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја, Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила, Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила и Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома којима потврђују пријем извештаја Светог Архијерејског Синода да је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, својом одлуком АСбр. 20/зап. 54 од 19. новембра 2010. године, умировљеног епископа рашко-призренског Артемија лишио епископског чина и вратио у ред монаха." Писмо Његове Светости Патријарха константинопољског Г. Вартоломеја Блажењејши и Свјатјеши Патријарше Српски, у Христу Богу возљубљени и жељни брате и саслужитељу наше Недостојности Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најтоплије поздрављамо. На заседању нашег Светог и Свештеног Синода примљено је и са тугом прочитано писмо Ваше возљубљене и многопоштоване Светости од 16. фебруара ове године, под бр. прот. 1404, којим нас упознајете с тим да је Свети Синод Ваше Цркве изрекао бившем Епископу рашко-призренском Артемију казну разрешења од Архијерејске службе и вратио га у редове монаха. У одговору на исто, благодарећи Вашој Светости на комуникацији и обавештавању и нас о канонској одлуци коју је, по овом питању, Ваш Свети Синод донео, обавештавамо Вас да је она обзнањена Јерархији нашег Васељенског Трона, са изразима, уједно, бескрајних жеља и с молитвом да се Христос, Светлост Истинита, који просветљује и освећује свакога човека који долази на свет, покаже и на палом брату нашем и управи кораке његове на покајања дела добра и Богоугодна. Стога, целивајући Вашу Светост целивом светим, желимо Вам благословен период Свете и Велике Четрдесетнице кроз који пролазимо. 18. марта 2011. године Ваше часне Светости љубљени у Христу брат с.р. Константинопољски ВАРТОЛОМЕЈ Писмо Његовог Блаженства Патријарха јерусалимског Г. Теофила Свјатјејшем Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г. Иринеју, у Господу љубљеном брату и саслужитељу Наше Недостојности, целив свети у Христу Исусу. Примивши писмо Ваше Високоуважене нам Светости, под бр. прот. 1404, од 16. фебруара ове године, и прочитавши га на заседању нашег Светог и Свештеног Синода, обавештени смо о лишавању чина Епископа рашко-призренског г. Артемија и његовог враћања у ред монаха. Прихватајући, стога, с братском дужношћу одлуку Ваше Свете Цркве, молимо се Господу, да утврди Свету Цркву Божју служењем у Њој способних и преданих служитеља, и молећи за Њу, са Пресветог и Животворног Гроба Спаситеља нашег Христа, силу с висине за обављање Њених најузвишенијих дужности, упућујемо Вам целив у Господу, У Светом Граду Јерусалиму 15. фебруара 2011. године Ваше возљубљене Светости вољени у Христу брат с.р. ТЕОФИЛО Трећи Патријарх Јерусалимски Писмо Његове Светости Патријарха московског и целе Русије Г. Кирила Његовој Светости Г. ИРИНЕЈУ, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Ваша Светости, возљубљени брате и саслужитељу пред престолом Божијим! Поздрављам Вашу Светост са жељама за мир и духовни напредак у дане Великог поста. Обавештавамо Вас да смо примили Ваше писмо од 16. фебруара 2011. године у коме нас обавештавате о неканонском и самоииницијативном деловању монаха Артемија (Радосављевића), кога је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве лишио епископског чина. Уверавам вас да нико од епископа и свештенства Руске Православне Цркве неће имати никакву комуникацију са монахом Артемијем и монасима, који су му се придружили. Отворено непоштовање одлука легитимних Црквених органа, како од стране монаха Артемија, тако и од оних који му пружају подршку, у нама је изазвало дубоку забринутост и жаљење. Москва 31. март 2011. године Са братском љубављу у Господу, Патријарх Московски и све Русије КИРИЛ Писмо Његовог Блаженства Архиепископа кипарског Г. Хризостома Свјатјејши Митрополите београдски и Патријарше целе Србије, возљубљени и многопоштовани брате и саслужитељу, Господине Иринеје, Вашу уважену Светост братски у Господу целивајући, најсрдачније поздрављамо. Примили смо писмо које је Ваша Светост послао 16. фебруара ове године, којим нас обавештавате о тужним догађајима који су нужно довели Свети Синод Ваше Најсветије Цркве Српске до лишавања чина покретача и првоузрочника тих догађања бишег Епископа рашко-призренског Артемија. Изражавамо нашу најдубљу жалост поводом поменутог непримереног, скандалозног и, уопште, недопустивог и безбожног понашања расчињенога. Шта више, уверавамо Вашу уважену Светост и са Вама Свети Синод сестринске Цркве Српске о постојаној подршци Вама (тј. Патријарху, Синоду и Цркви -п.п.) наше Најсветије Цркве Кипра, као и о подршци за предузимање Ваших неопходних одлука и поступака зарад добробити Христоимените пуноће тамошње Цркве. Стога, шаљући изнова Вашој Светости наш у Христу братски целив, свесрдно се молимо да Господ подари, палом и лишеном чина бившем епископу Артемију, Његову милост и просветлење и спасење душе његове. У Свештеној Архиепископији Кипра, 24. фебруара 2011. године Ваше Светости љубљени у Христу брат с.р. Кипарски ХРИСОСТОМ

У прави час! Свака част!

Према казивању монаха Партенија, записано 1846. године. ...Дозволите ми да вам испричам следеће. На левој страни Великих Врата стоји велики мермерни стуб са напуклином из које се благодат, односно благодатни огањ пројавио. Овај стуб је поштован не само од стране православних, него и од не правосалвних, чак и од Јермена. Желео бих да испричам о том догађају, онако како о њему јединствено приповедају Православни Хришћани Истока, а сами Турци потврђују. У зиду се налази исписана мермерна плоча, и кажу да је управо овај догађај ту описан, али ми нисмо могли да га прочитамо будући да је написан сиријским словима, на арапском језику; и ја сам чуо само усмено предање. Догађај се десио отприлике овако: У време док су Грци бивали под Турским јармом, неки богати Јермени су се заузели да избаце Грке са Гроба Господњег и из Цркве Васкрсења Христовог. Сакупили су велику своту новца и подмитили Порту и Јерусалимске власти, уверавајући невернике да се Благодатни Огањ не пројављује само ради добра Грка, већ ради свих Хришћана и (говорили су) "ако ми Јермени будемо присутни тамо, и ми ћемо такође примити Благодатни Огањ". Тако су Турци, будући лакоми на новац, прихватили мито и учинили онако како су Јермени захтевали, потврђујући да ће само Јерменима бити дозвољено да присуствују пројави Благодатног Огња. Јермени се веома обрадоваше и написаше својим верницима у свим својим областима да их што више дође на хаџилук, и заиста велико мноштво их је дошло. Када је осванула Велика Субота сви Јермени су се окупили у Цркви Васкрсења, а Турци су сироте Грке истерали напоље. О каква је велика и неизмерна туга обузела Грке. За њих је постојала само једна утеха - Гроб Господњи, а сада су били отерани од њега и света врата (Цркве) су за њих била закључана! Јермени су били у Цркви а Православни су стајали напољу. Јермени су се радовали док су Грци ридали! Јермени су празновали док су Грци горко туговали! Правосалвни су стајали наспрам светих врата Цркве док су их турски војници држали опкољене, пазећи да не дође до сукоба. Сам патријарх је стајао са осталима држећи свеће, и надајући се да ће се бар удостојити да приме Благодатни Огањ од Јермена кроз прозор (Цркве). Али Господ је уредио да се догађаји одиграју другачије, и да се Његова права вера пројави кроз пламен а на утеху смерним Грцима, његовим истинским слугама. Већ је увелико било време да се Благодатни Огањ пројави, али ништа се није збивало. Јермени су се узнемирили и почеше да плачу и да преклињу Бога да им пошаље Свети Пламен; али Господ их није услишио. Већ је било прошло више од пола сата а Огањ се није појављивао. Дан је био леп и ведар, патријарх је седео са десне стране (Светих Врата). Од једном зачу се звук муње и средњи мермерни стуб са леве стране се расцепио а из пукотине је бљеснуо ватрени пламен. Патријарх је устао и упалио своје свеће, а сви остали Православни су упалили своје од патријархових. Затим су се сви узрадовали, а православни Арапи из Јордана почеше да скачу и узвикују "Ти си наш једини Бог, Исус Христос; једина је наша истинска Вера, она православних Хришћана"! И почеше да трче по читавом Јерусалиму дижући грају и вичући. И до дана данашњег они исто чине, у спомен на овај догађај, скачу и галаме, трчећи око Гроба Господњег, и узносе хвалу једином истинском Богу, Исусу Христу, и благосиљају Православну веру. Турска војска која је стајала уоколо држећи стражу, била је веома задивљена и престрављена гледајући ово чудо. Један од њих, по имену Емир, који је стајао на стражи покрај манастира светог Аврама, истог трена је поверовао у Христа и узвикунуо: "Исус Христос је једини истинити Бог, а вера Православних Хришћана је једина права вера!" И скочио је доле међу Хришћане са висине веће од 11 метара. Његове стопе су се утиснуле у мермерни камен као да је меки восак, и до данас оне се могу видети утиснуте као у воску, премда су неправосалвни покашали да их избришу. Ја сам их видео сопственим очима и опипао сам их сопственим рукама. А на распуклом мермерном стубу још су видљиви трагови пламена. А војник Емир је, скочивши доле, забо своју сабљу у камен као да је од воска и почео непрестано да слави Христа! Тога ради, Турци су му одсекли главу а тело спалили на ломачи; а Грци су сакупили његове свете кости, и у кивоту их однели у манастир Велике Свесвете (Богородице) где до дана данашњег испуштају миомирис. Јермени који су били у Гробу Господњем нису ништа примили, и остали су осрамоћени. Јерусалимски паша и други Турци су били врло незадовољни и намеравали су да их све побију, али их поштедеше из страха од Султана. Само су их жестоко казнили, натеравши их да једу балегу док су излазили из Храма.

Пошто сам ја по молби оца Ивана превео поменуто саопштење Синода Грчке Цркве и пошто ме је Берђајев прозвао за погрешно превођење последњег пасуса, дужан сам да се јавим и објасним неке ствари. Прво, свакоме ко имало зна енглески језик јасно је да је оно превод са грчког преко неког интернет преводиоца. Преводити чак и са доброг превода не може бити сасвим задовољавајуће, а камоли са онако лошег енглеског превода. Друго, Берђајев је брзоплето осудио "превод" последњег пасуса и на томе гради читаву своју "теорију", али није обратио пажњу, или није желео да примети, да сам ја испред напоменуо да је последњи пасус јако тежак за превођење па сам, баш због опасности да не би дошло до погрешног превода, одабрао да парафразирам тај последњи пасус. Треће, у вези енглеског глагола "recognize" и могућег значења. Није необично да се прихватање нечега, у енглеском изражава управо поменутим глаголом. Дакле, он има и значење признања односно прихватања нечега, у овом случају, става Српске цркве по питању рашчињеног еп. Артемија. Уосталом, и сам наслов саопштења Синода Грчке Цркве гласи: "У вези свргнућа/рашчињења бившег еп. рашко призренског Артемија", што не оставља места сумњи да Грчки Синод овим подржава Српског Патријарха и Сабор Српске Цркве. Зар у том саопштењу нису рекли да је Артмије противканонски служио Литургију у Дубоком Потоку иако под забраном свештенослућжења, и зар нису те Артемијеве поступке прогласили неприхватљивим противним етосу Цркве? Четврто. Саопштење јесте донекле "суздржано", али такво би и требало да буде, да не би испало како се Грци намећу као какви арбитри у стварима које се тичу Српске Цркве. Т

Претпостављам да су желели да се огласе будући да су се поједини њихови клирици (Зизис, Серафим пирејски и други) умешали у овај спор, или су циљано били изманипулисани и увучени у њега од стране Артемија и Виловског.