Mario - Ratnik Svetlosti

Slažem se s tvojim navodima Batmane! ...Na idividualnom planu - tako je - možemo i smemo da oprostimo samo ono što je nama učinjeno, ali ne znam šta da mislim za dalje: na porodičnom planu - da li smem da opraštam u ime svoje porodice, svoje dece i svojih bližnjih? Ako smem - onda smem da opraštam i u ime sugrađana koji dotiču život moje porodice, a ako to već činim - onda smem i u ime svojih sunarodnika po toj logici stvari... Ako ne smem - kako onda da zaštitim svoju porodicu od zla koje je usmereno prema njoj, isto tako kako zaštititi bližnje, pa sugrađane, pa sunarodnike? Ako ne smem da se borim drugačije kao ponizni sluga Ljubavi Gospodnje u Hristu, a osveta mi je kao takvom odvratna i mrska, kako da gradim ljubav bez praštanja; kako da vaspitam decu i očuvam ljubav u porodici ako bi se kao zatvorena porodica usmerena "protiv" umesto "za" ljubav celog sveta - otuđili od hrišćanskih vrlina ljubavi i praštanja? Na kraju, rekao sam već: nije na nama ljudima da sudimo, već je pravedni sud jedino Sud Gospodnji po Promisli njegovoj...

Svaka čast Brano! Pozdravljam i podržavam! Svaki Blagoslov i tebi! 4chsmu1

..Unapred da se zahvalim i izvinim svima ko ne misli tako; ali svaka ideja nacije pa i srpstva na bazi genetskog i krvnog nasleđa je kod svih naroda na kugli zemaljskoj dovodila do krvoprolića i stradanja i to uzaludnog - jer nije moglo da se spreči kasnije u miru krvno mešanje sa pripadnicima drugih nacija...tako je bilo - tako je i danas... Kako možemo da tvrdimo ko je veći a ko manji srbin na bazi krvnog i genetskog nasleđa kada smo na vetrometini balkana imali razne vojske koje su ovde pohodile: od krstaša i vojske Fridriha Barbarose, vizantinaca, grka, makedonaca, bugara, huna, ilira, germana, pa kasnije turaka, austro-ugara, nemaca, francuza, engleza, rusa, amerikanaca... pa u doba Titove SFRJ mešovitih brakova... i neko može da tvrdi da je naša nacija i dalje pleme koje počiva na krvnom srodstvu? Nije zalud rečeno da je Srbin svako ko slavi slavu... i to je meni dovoljno - jer jedino nas jedinstvo u veri još čini Srbima... bez obzira ako je neko bio polu-mađar-polu-italijan, ako nam pomaže u našoj svetoj borbi u Hristu - za mene je on pravoslavni brat, čak iako ne slavi slavu... Dakle, zaključujemo: naše spasenje je jedinstvo u veri, a svedoci smo da je pravoslavaca u svetu sve više, tako da ćemo u predstojećoj borbi protiv antihrista u ovom ratu koji je već počeo svetskom globalizacijom i Novim Svetskim Poretkom - pobediti - jedino pod uslovom da imamo čvrstu veru, a ne jaku kao što imaju npr. muslimanski verski fanatici, jer fanatizam i terorizam idu zajedno, a mi to nismo... Naše oružje su Ljubav, Vera i Nada i naravno istina u Hristu... Ko misli drugačije - žao mi je - ali u zabludi je: -nova vremena su došla, 7 truba se već čuju i ko ima uši - čuće, a ko ima oči - videće... ( nisam apokaliptičar, mada mislim da je Sv. Jovan Bogoslov ipak bio u pravu; u Ljubavi u Hristu vidim svoju misiju i rođenjem i krštenjem preuzete obaveze ii zadatke na Zemlji... )... 0102_laugh ...Evo za kraj nečeg zanimljivog, što nas upućuje na Izvor... na pra-Božansku energiju čiji smo odvojeni fragmenti mi sami ( "jer energije razne padaju od Boga na nas" - sv. Maksim veliki ): The SECRET of Spiritual ENERGY and ASCENSION

Od sveg srca HVALA Jefimija !!! Bog te blagoslovio !!!

Mnoga zla naučila su me vremenom da ono što u ovom trenutku vidim kao zlo - tome vrlo često mogu da zahvalim u budućnosti zato što me je usmerilo na ispravan, i ipak srećniji put od onog ka kome bih išao da me nije zadesilo. "Što me ne ubija - čini me jačim" - kažu... Vrlo često mi se čini da me mnogo šta "ubija" - pa ipak Gospod svojom rukom i kad prestanu svi moji ljudski napori i uvidi u moguće "spasenje" - ipak Gospod načini neko ČUDO! da me ostavi bez daha ( tako mi potvrđujući njegovo sve-prisustvo Duha Svetoga ), da mi neki novi elan, novu snagu, nove oblike ljubavi ( otvori mi dušu za ceo svet ), novu svesnost o životu i "putešestvijama" - obnovi me, podmladi me! Te stvari su me naučile kroz iskustvo da nije na ljudima da sude, jer sud čovečiji je ograničen i podložan greškama usled prisustva telesnih i duhovnih strasti i kolebljive vere, nade, ljubavi... Iskušenja su jedan stepen duševnih događanja koji moramo da savladamo, a kad postanemo "maheri" u postavljanju barijera iskušenjima ( uz pomoć u međuvremenu postignutih u maksimalnom stepenu 7 svetih vrlina koje stoje kao barijere za 7 smrtnih grehova ) - onda se jave neki novi elementi spoticanja na našem duhovnom i životnom putu, kao što mogu biti izdaja, ubijanje naše ljubavi, ismevanje naših vrlina i udruživanje onih koji bi da nam dokažu da smo time navodno u zabludi i namerno nam baš zbog toga čine zlo... Ali avaj...ja im u startu ( u srcu ) opraštam, a okrećem im leđa i bežim...bukvalno sebi govoreći: "Oprosti im Bože - ne znaju šta čine"... Jer...ima još jedna stvar ( o kojoj kad pričam - zadesi me neka loša sudbina ), ali moram i to da savladam na svom duhovnom putu: Može neko da mi objasni - ako sam ja nekome oprostio a učinio mi je veliko zlo - kako to da se po pravilu dešava da su takvi ljudi igrom sudbine svi odreda mrtvi, ili teško bolesni, ili ih je zadesila 10 puta gora sudbina od zla koje su meni naneli??? Kakav je tu nepisani zakon posredi? Kada sam to tokom iskustva uvideo i shvatio DA JE PRAVILO - izuzetno vodim računa o svom praštanju, pa nekad čak i glumim ljutinu i bes - kako ne bih poremetio običan-ljudski tok stvari i ne bih boo u oči svojim tobožnjim "svetačkim" ponašanjem - jer izgleda da to ljude koji su ostrašćeni i podložni besu, grehu, zaverama, izdajama i sl - smeta... Ima Pravde Božije, Nebeske... tako mi Svetog Krsta... Ne postoji nikakva sila u univerzumu koja bi me sad uverila u suprotno... Zato ljude ( kroz život, u odnosima - činjenjem dela ) - podučavam ljubavi i praštanju, ali malo ko prihvata... Tek...prođe neko vreme i shvate da sam bio u pravu ( kad se opeku )... E sad ne znam kako bih postupio da mi neko dira dete... Na kraju - svi smo mi ljudi, i ako bih svoju "čistoću" morao da sačuvam a da za to žrtvujem porodičnu čast ili život deteta - ne verujem da bih sebe stavio na prvo, već na zadnje mesto... Ali jedno je sigurno: Osveta je moja veće zlo od onog zla koje je načinjeno meni terajući me da se svetim, a osveta već nema smisla jer ne može vratiti stvari na staro, srećno i dobro - već samo donosi još veće zlo: i po mene, i po bližnje, i po onog ko nam je učinio zlo... Zato - umesto osvete - bolje je neka Gospod Bog sprovede Pravdu svoju po svojoj Promisli, jer nije na ljudima da sude... Na kraju - vrlo često - ono što nam se čini kao veliko zlo - ne mora biti da je tako... "Ko zna zašto je to dobro...možda je time sprečeno još veće zlo"... ...Ja opraštam... ali ne želim da moje opraštanje pređe u sebeljublje, niti da nekome donese zlo... Zato je uz opraštanje kao kvalitet i vrlinu srca i duše - potrebno razvijati pamet,znanje,inteligenciju i mudrost - i izlaziti racionalno, pametno, sistematski sa problemima-iskušenjima-situacijama u životu koji nas susreću - tako da našu "duhovnost" i "svetost" ostavimo za Poslednje Suđenje... naravno - izbegavajući svaki greh, a ako se on i desi - pokajati se, ali da to ne pređe u osećaj večne krivice: Jer Ljubav je Gospodnja velika - oprostiće nam.... samo mi činjenjem dobrih dela i poštujući ono što nam je On ostavio - moramo i sami dati svoj doprinos za Njega... S tim zadatkom smo ovde...

SAČUVAJ BOŽE OVAKVE POMRAČENE UMOVE KOJI NE VIDE DALJE OD MONITORA A KAMOLI PUTEVE SVOJE DUŠE... OVAMO KAŽE MRZIM OVE, MRZIM ONE, JER NISU VOLELI SAMO NAS ( USTVARI JE TO TRGOVINA LJUBAVLJU, ZAR NE? ), A POSLE KAŽE HRIŠĆANSTVO JE SVEČOVEČJA LJUBAV, VOLIM ZATO CEO SVET.... SVAŠTA.... VOLEM - NE VOLEM - VOLEM - NE VOLEM.... MSM: ODLUČI SE DUHOVNIČE; VOLIŠ LI RAZLOZIMA I MISLIMA ILI VOLIŠ SRCEM I DUŠOM, NIJE LI JEDINA ISTINITA LJUBAV: LJUBAV PREMA SVETOM TROJSTVU? SVE OSTALO SU ILUZIJE KOJE SAMI SEBI STVARAMO ZBOG STRASTI TELA ILI STRASTI DUŠE... E SAD TI RIMOKATOLICI ŠTO TO POGREŠNO RAZUMEŠE - PA UVEŠE CELIBAT DA BI DANAS PRAZNILI SVOJA SLABAŠNA TELA NA NEJAKIM MALOLETNIM DEČACIMA: TO JE NJIHOV GREH ZBOG KOGA ĆE SE URUŠITI KAO KULA STAROG ZAMKA KA SVOM TEMELJU...PRAVOSLAVLJE PRIZNAJE LJUBAV PREMA ŽENI KAO LJUBAV SVETU JER I ŽENA JE ZA LJUBAV STVORENA ZATO ŠTO JE TAKO UREDIO I OSMISLIO GOSPOD PO SOPSTVENOJ ŽELJI... MI LJUDI NISMO DOSTOJNI RA RASPRAVLJAMO O BOŽIJIM PROMISLIMA JER NE MOŽEMO RAZUMETI BOŽIJU MOĆ RASUĐIVANJA KOJA JE SAVRŠENA - A MI TO NISMO SPOSOBNI DA DOSEGNEMO NI MIŠLJU, NI DUŠOM NI DELIMA, VEĆ SAMO DA SE KREĆEMO TIM PUTEM: KA SPOZNAJI VEČNE I VASELJENSKE ENERGIJE I SILE KOJA JEDINA JE U STANJU U CELOM SVEMIRU DA POBEĐUJE SMRT, I KOJA JEDNA KOSMIČKA MANIFESTACIJA, JEDNO LICE SAMOG GOSPODA BOGA, A MI NJU ZOVEMO LJUBAV... ZAR POSTOJI VEĆA LJUBAV OD TE??? I ZATO - KRITIKE SU DOBRODOŠLE DA NAM STAVE DO ZNANJA DA MI ČVRSTI I ČISTI U VERI IMAMO JOŠ MNOGO POSLA, JOŠ MNOGO ZADATAKA KOJI SU NAM SAMIM ROĐENJEM DATI DA POMOGNEMO TAKVIMA DA SE PROBUDE I KRENU JEDINIM ISPRAVNIM PUTEM KOJI POSTOJI U VEČNI ZAGRLJAJ VASELJENSKE LJUBAVI GOSPODA BOGA... U IME OCA, I SINA, I SVETOGA DUHA, INJINE I PRISNO I VO VJEKI VJEKOV, AMIN !!! girl_jumping

Bolje vas našao! ...I naravno da nema na čemu: to je samo moje skromno mišljenje odnosno viđenje / utisak postignut tokom raznih iskustava po ovoj našoj Srbijici, ali i šire - po svetu...

Mislim da je trebalo da stoji "tradicionalistička"... Mada, koliko je Srba bilo duhovno opismenjeno recimo početkom 19. veka? Kako su drugačije mogli da pojme veru i pojam Ljubavi u Hristu osim "zdravo za gotovo" - upoređujući ih sa pričama iz islama koji ih je u to vreme okruživao ( na koji su imali averziju naravno ) i usvajajući ih u skladu sa nasleđenim magijskim i ritualnim, paganskim obrascima? Tradicionalnost srpskog Pravoslavlja je dobra... Upravo ta tradicija nas je do sada i očuvala... Ali, imamo jedan problem sada... Crkva se napokon otvara prema narodu; baš onako kako treba... Pravoslavaca je i kod nas, kao i u svetu - sve više i više... Vatikan ima problem u svojim doktrinama kao što je celibat, ružna prošlost pristanka na holokaust, ranije još inkvizicija, kriticizam nauke i naučnih metoda i sl... Sada imamo pedofiliju unutar katoličke crkve kao rezultat svih tih procesa, a sve zahvaljujući gramzivosti pape koji se sa francuskim kraljem Filipom dogovorio da skuju zaveru protiv templara... I od tada je krenulo nizbrdo... Vatikan je institucija koja se urušava sama u sebe - kao pra-stari zamak... Hvala Bogu - mi Pravoslavni nemamo tih problema! Ali imamo problem koji je vrlo sličan: Taj "tradicionalizam" našeg pravoslavlja jeste da se pretvara u neki bolesni oblik nacionalizma kod omladine ( u većini slučajeva ), ali to nas drži nekako na okupu - zahvaljujući tome smo još uvek NACIJA. Ali, nacija koja ne shvata srž pravoslavlja, prave osnove vere, zašto ide u stvari u Crkvu... zašto pali sveće.... zašto slavi Slavu.... ( to rade uglavnom što veruju da se tako umilostivljuje Bog, a on ne traži našu žrtvu već revnost u veri, doslednost u 10 zapovesti, lično usavršenje sopstvene duše radi postignuća 7 Svetih vrlina naspram izbegnuća 7 smrtnih grehova, i sve ono što Pravoslavlje i Crkva nalaže, ali ne da nas Bog ne bi kaznio, već da bi postali Božija deca, odrasli ljudi koji su toliko sazreli - da su porasli u - decu... ) To je dakle zaostatak onih magijskih obrazaca iz paganstva... i on je negativan po zdravlje nacije...i na kraju - to će se loše odraziti po Pravoslavlje kao što to imamo priliku da vidimo da se danas dešava kod rimokatolika... ( svi njihovi vernici su kivni na njihovu Crkvu zbog sve učestalijih slučajeva pedofilije, a ostalim nedostacima da ovde ne pominjem )... Iz svega se zaključuje da Pravoslavlje jeste SLOBODA koju nam je Gospod dao: Sloboda Izbora, Sloboda Ljubavi, Sloboda Nade, Sloboda Vere... Tu Slobodu Pravoslavni vernik, naročito u Srbiji ne oseća, ne identifikuje se sa njom... zato što je ne prepoznaje, ne vidi sebe u njoj, i ne shvata... Za njega ona ne postoji: postoji ideja slobode koju on sam sebi predstavlja...slično kao i što demokratiju shvata da sme da radi šta mu je volja, pa makar to bili neredi na stadionima ili lomljava izloga na ulicama i slično... Uglavnom - nasilje i svi njegovi degenerisani oblici... I ništa novo nisam rekao, osim da valja razmisliti o jednoj stvari: Pravoslavlju treba osveženje, da se osavremeni, modernizuje i uskladi sa savremenim duhovnim identitetom i potrebama svojih vernika... Ne tradicionalno... ritualno... magijski; već da stvarno oči svih nas vernika jasno mogu da prepoznaju riznicu darova Duha Svetoga koja je ovde: na Zemlji... Da svaki vernik može pronaći svoje "Ja", svoju dušu, svoju sreću, svoj Božanski identitet sopstvene duše kao reflekciju Ljubavi Gospodnje ka nama, tako da uvećanu ljubav našim življenejm - reflektujemo i mi ka njemu... Jer to nije da se umilostivi Gospod: to je svrha, cilj, smisao i zadatak koji nam je rođenjem dat, da se usavršimo uz svu Slobodu Izbora koja nam je data! Pa zar postoji veća Ljubav od te? To samo Gospod može!