ljuba miljkovic

Zna li neko nešto više o autoru "Žitija" m. Artemija? Da li je to ovaj: Profesor doktor Slobodan Kostic je jedan od najistaknutijih stvaralaca na Kosovu i Metohiji, rođen je 1952 godine u Rečanu u Kosovskom Pomoravlju. Osnovnu skolu je završio u Rečanu, gimnaziju u Kosovskoj Kamenici, a Filozofski fakultet, odsek za srpsku književnost i jezik u Prištini, gde je i počeo da radi kao asistent, a potom i doktorirao teoriju književnosti. Danas je redovni profesor na Filozofskom fakultetu Prištinskog Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. (http://www.kosovskopomoravlje.rs/index.php?ccat=1&subcat=0&newsf=3118&ccmt=old)

Hvala Bogu da imamo živih učenih ljudi kao što je vladika Atanasije... Артемије је недавно на некој од ТВ и у неким новинама (то му је поодавно омиљени домен и домет) изјавио за оне који нису са њим, и не иду за њим: “Они мењају Литургију”; “не служе по типику Светога Саве”! итд., и лансира сличне јевтине а клеветничке слогане. У одоговoру на то, рекли бисмо, као прво: Било би врло интересантно кад би велеучени Артемије (“доктор теологије”, како се зове и воли да га тако зову), показао нама незналицама: у којем то “Типику” Свети Сава говори и пише како се служи Света. Литургија? Јер се зна да ни у Хиландарском ни у Студентичком Типику Св. Саве (а оба су превод, уз мање адаптације, Типика цариградског манастира Богородице Евергетиде, где је Светитељ обично одседао) нема речи о начину служења Св. Литургији. Али зато у Студентичком Типику (глава 5) има одредба о томе: да се “три пута недељно” причешћујемо, док велики типичар и литургичар и духовник Артемије (познат је слоган Артемијеве клике: “истина је само једна – Владика Артемије!”/упркос Јеванђељу Јн.14,6/; узгред да додамо: већ постоји написано “Житије” Артемијево, и најављују већ “чудеса” на његовом гробу!) – он као њихов непогрешиви папа већ одавно не дозвољава Причешеће сиротом верном народу, осим “неколико пута годишње”, фарисејски “цедећи комарце, а гутајући камиле”. Донедавно је и он служио како смо обично сви служили, не “по новом”, ни “по старом”, него по живом Православном вековном Предању, а однедавно се вратио на црквенословенски (да је макар на србуљски језик и наше старе прве штампане Служабнике!), и пре тога, по наредби С-Д. Виловског, службеним актом из Епархије забранио је употребу свих “Атанасијевих превода” (забрана нађена у архиви Епархије). Iz "Žitija"... СМИРЕНИ МОНАХ Добре нарави и благочешћа, тих и пријатан, а преиспу­њен благодаћу и радошћу; љубављу и захвалношћу према свом духовном руководиоцу, уписује богословље на Правос­лавном богословском факултету у Београду, 1960. Исте годи­не, 20. новембра, уочи Аранђеловдана, дајући монашке заве­те бива пострижен с именом великомученика Артемија, свог бу­дућег заштитника. Прве године монаховања оца Артемија про­тицале су уз уобичајена искушења, са пропратним помислима, сновима и сумњама, али и указањима, символичким визијама (враћајући се једном приликом у родно село, према властитом сведочењу, мла­ди инок се, из далека, загледао у високе пов­лен­ске планине, на чијим је прекрасним пропланцима ''видео'' велико стадо оваца и зажелео да буде пас­тир. Ни слутио није да ће му Господ испунити жељу и подарити му ''го­ле­мо стадо'' на чување, само не на Повлену, него у најдревнијим српским зем­љама - Рашкој и на Косову и Метохији. Његов најчешћи дечији ''сан'' био је да буде морепловац - крманош, што му је, као што се и касније пока­зало, Господ такође поверио управ­љање ''препуном лађом'' - на путу ка спа­сењу); подстицајима на подвиг и прегнућа. Био је потпуно пре­дан тешким телесним трудо­ви­ма; у непрестаном молит­ве­ном погружењу и покајничким уз­да­сима; у читању душеко­рисних књи­га и тражењу одговора на све недоумице и питања - у делима Светих Отаца, који су га руко­водили на строгом и тесном ду­ховном путу. (Како је о. Артемије био васпитан у истинском православном подвигу и духу најбоље ће показати његови не­поколебиви ста­вови у раз­ним поводима живота наше Цркве, нарочито касније, на Ко­со­­ву и Метохији, када је као епископ, често остајао усамљен, али чврст и ис­трајан у одбрани истине и правде Божије). http://www.pastirdobri.com/2003-01-06-21-13-53/2003-01-06-21-15-03/28-2010-04-14-06-52-01.html

Za razmišljanje... Svetislav Basara, Press, 24. 10. 2010 I pravoslavlje i pravoslavna crkva su u velikoj krizi. Ali to uopšte nije razlog za zabrinutost: i pravoslavlje i crkva treba da budu u krizi. Mnogi su zabrinuti zbog sukoba u našoj crkvi, ja ih, međutim, vidim kao veoma dobru stvar. Kriza izvorno ima sasvim drugo značenje od onoga koje se uvrežilo. Kriza - to je sud, razlučivanje, razdvajanje žita od kukolja. Rekao bih da patrijarh Irinej i jedna grupa episkopa imaju nameru da se obračunaju sa etnofiletizmom koji je crkvu i doveo na ivicu raskola. U teološkom smislu, etnofiletizam je konfuzija: posvećenje profanog i obesvećenje svetog. Pa tako, kada neki arhijereji kažu "sveto Kosovo", oni dobijaju aplauze ekipe iz NSPM-a i simpatije bivših komunista, ali time izazivaju korektivni Božiji gnev. Ovo treba upamtiti: kada se crkva oporavi i vrati svom poslanju, oporaviće se i cela Srbija. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138064/Svetislav+Basara%3A+Karleu%C5%A1in+udarac+u+jaja+mladoturske+%C4%8Dar%C5%A1ije.html

Ja se i nadalje držim svog stava da je Artemije Radosavljević sebe uputio kroz široka vrata neposlušnosti onog trenutka kada je krenuo u "odbranu srpskih interesa" na KiM političkim sredstvima. Krenuo je tražeći "sva sredstva": Србија као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге државе... Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије... Dakle: Sva sredstva! I rat! Iako vešto zavija u nekakve svilene omote: ne rat, i ne treba rat, ali treba odbraniti svoju teritoriju!? Odbrana vojskom nije rat!? Ima i političko telo: Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije, sa sedištem u manstiru Gračanica. Pregovara: Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije vladika raško-prizrenski Artemije rekao je u petak da su u toku razgovori sa predstavnicima međunarodne zajednice o uspostavljanju lokalne samouprave Srba na Kosovu. "U pregovorima smo da srpska zajednica u svojim enklavama dobije izvesnu vrstu lokalne samouprave i kada budemo stvorili bazu, neku vrstu autonomije naših enklava, onda je verovatno da će biti potrebno da imamo i predstavnika u najvišim telima UN na Kosovu", naveo je u intervjuu Beti vladika Artemije. Prebrojava: "Sadašnja situacija Srba na Kosovu, nije nimalo zavidna, jer nas je na Kosovu ostalo samo u četiri veće enkalave. U njima živi oko sto hiljada Srba", dodao je Artemije. Istupa u inostranstvu (20. septembar 2007, http://www.novinar.de/2007/09/20/nato-na-delu-%E2%80%93-slucaj-kosova-i-metohije.html) Na međunarodnoj konferenciji u Ukrajini pod nazivom „Natovski ili vanblokovski vektor za Ukrajinu: perspektivei rizici“ Njegovo Preosveštenstvo Episkop raško-prizrenski dr Artemije istupio je sa predavanjem „NATO na delu – Slučaj Kosova i Metohije“. Svim učesnicima Konferencije Episkop Artemije preneo je poruku iz Srbije: "Srpskinarod smatra da je bolje i da nestanemo sa lica zemlje, nego da na to pristanemo, jer čovek (i narod) bez časti, ponosa i nacionalnog dostojanstva je jednoveliko ništa, obična krpa za pljuvanje. Ulazak Srbije u NATO bio bi najveći sunovrat, nesreća i najveće poniženje srpskog naroda u njegovoj istoriji. Uvereni smo da Srbija to sebi nikada neće dozvoliti." Istovremeno zaveta poslušnosti odriču se redom njegova duhovna čeda i istomišljenici. Za početak, protojerej Žarko Gavrilović, predvodnik "protivnika julijanskog kalendara". On je u više navrata tvrdio kako su čelnici SPC-a dali „obećanje Vatikanu da će preći na gregorijanski kalendar“. – Ukoliko SPC učini takvu glupost i pređe s Julijanskog na Gregorijanski kalendar, to će biti povod za novi raskol u srpskom narodu, i to raskol najvećih razmeta. Međutim, postoji obećanje dato Vatikanu da će se ne samo preći s jednog kalendara na drugi već i da će novi poglavar Rimokatoličke crkve biti uskoro pozvan da poseti Srbiju – smatra protojerej Gavrilović i kao glavnog pobornika ideje o prelasku na novi kalendar navodi episkopa bačkog Irineja. Gavrilović optužuje pojedine članove Sinoda da su kupljeni. – Vladike koje se slažu s ovom izdajom svetosavskog puta i puta naših predaka i potomaka to rade iz razloga što su kupljeni vatikanskim novcem – ubeđen je otac Žarko. http://www.ekapija.com/website/sr/page/87062

Постоји уредништво овог форума који брину за овакве ствари,односно није ваше да бринете.Бај д веј,вратимо се теми Kolega! Nisam na forumima od prve poruke na ŽRU i jasno mi je odavno da postoji uredništvo. Ali da uredništvo brine o ovakvim stvarima tako što isključuje mogućnost da neki od članova postavi pitanje ili konstataciju – mene takva briga uznemirava više od ovoga zbog čega sam pitao za cilj i konstatovao opravdanost. Bio sam dobronameran, a tvoja kvalifikacija "nije vaše da brinete" zvuči i kao isključivanje mogućnosti drugačijeg mišljenja o sadržaju tema za raspravu, ali, čini mi se, i kao pretnja. Ako sam pogrešno protumačio tvoju intervenciju, oprosti. U svakom slučaju spreman sam da se odjavim, da dolazim ovde isključivo kao gost i da se zadržim ako ima nešto meni zanimljivo da pročitam.

Možda ga u Prizrenu u snu klepio Dušanov zakonik po pameti, pa mu se "urezalo"... "O zakonu: Još zapoveda carstvo mi; Ako uspiše pismo carstvo mi, ili iz srdžbe ili iz ljubavi, ili iz milosti za nekoga, a to pismo ruši zakonik, nije po pravdi i po zakonu, kako zakonik piše, sudije tom pismu da ne veruju, nego da sude i izvršuju kako je po pravdi." Naravno, ostatak paragrafa nije mu se "urezao".

Prvo, kompleks nikada ne može i nije "sitna" bolest, posebno ako čovek neće ili ne može (ne ume) da mu se odupre. A monah za svojih 50 godina itekako može da doprinese razvijanju odredjenih negativnosti kod sebe mnogo delotvornije nego svetovni čovek. U ovom slučaju, monah Artemije je iznegovao kod sebe kompleks veličine da je uobrazio i sebi prosvojio ne samo ulogu vrhovnog verskog vodje u eparhiji, već na celom prostoru Kosova i Metohije. Dalje: prisvojio je i ulogu jedinog tumača i verskih kanona i učenja u celom Pravoslavlju. I, što je najgore, megalomanija ga je odvela i na politički teren, sa definisanim političkim programom: 14. фебруар 2008. 23:58, Извор: НИН Србија као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге државе... Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије... Предлози владике Артемија На основу свега што смо чули како у Америци, тако и у Европи, уверен сам да можемо отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како бисмо ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину, политичке партије, друштвене организације, медије… Зато, врло брзо, ми морамо да: - престанемо са међупартијским себичним кошкањем и да одмах формирамо владу националног спаса, која би ујединила снаге спремне да бране земљу и народ свим легитимним средствима; - недвосмислено одбијемо потписивање било ког пакта или договора са ЕУ или са било којом другом земљом, која је спремна да угрози суверенитет Србије; - пошаљемо на Косово и Метохију, како у Косовску Митровицу, тако и у енклаве, потребно војно и полицијско особље са задатком да спречи било какав напад на структуре српске владе, на српска хришћанска света места и сав хришћански православни народ, на шта нас обавезује српски Устав, Повеља УН, завршни акт из Хелсинкија и Резолуција 1244; - распоредимо српске војне формације у јужној Србији, са јавно објављеним наређењима да непрестано обезбеђују нормалну везу Срба са Косова и Метохије са осталим делом Србије; - објавимо да ће Србија купити најсавршеније борбене системе од Русије и других земаља, које поштују територијални интегритет Србије и међународно право; - упутимо позив Русији и другим земљама да успоставе војно присуство у Србији и да пошаљу добровољце како би нам помогли у нашој праведној борби; - објавимо намеру Србије да се учлани у Шангајску организацију за сарадњу; - распоредимо посматраче свих пријатељских и добронамерних земаља на Косову и Метохији, како би били сведоци терористичких и агресивних напада којима смо изложени, као и наше легитимне одбране; - позовемо све искрене и патриотски оријентисане грађане, пре свега хришћане, из САД и европских држава, да искажу своје противљење према неправедној, неморалној и штетној политици њихових влада; и - мобилишемо све друштвене снаге у Србији, да покажу одлучност да се супротставе било каквој врсти напада. Da li je ovde zaista u pitanju odbrana Srpstva, Kosova i Metohije, ili – kompleks više vrednosti, tj. Napoleonov sindrom?

Dakle, još jednom: Napoleonov kompleks ili sindrom – govorni naziv za vrstu kompleksa manje vrednosti od kojeg pate niski ljudi. Austrijski psiholog Alfred Adler uzeo je Napoleona kao primer osobe koju želja da nadomesti telesni nedostatak, odnosno nizak stas goni u krajnostii. Recimo, osoba koja pati od ovoga kompleksa postaviće slike u svojoj kući niže na zidu ili činiti nešto kako bi se u svom okruženju osecala višom. Može biti i nasrtljiva i svadjalački raspoložena u težnji da se posebno dokaže... Gospode, zašto Artemije nije kačio slike po celom gračaničkom konaku!? Već krete putem kojim je krenuo!?

A koji je cilj prenošenja ovakvih sadržaja na ŽRU, pa još i otvaranje nove teme u kojoj bi se plasirali. Siguran sam da je opštepoznat svima fenomen na internet forumima čija pojava se kvalifikuje rečenicom: 'Do not feed the troll' (Ne hrani trola). Ako je namera da se "autori" ovakvih bestijalnih laži žigošu, ili privuku ovde, ne bi li im se u konstruktivnoj raspravi dokazalo da lažu – oni to neće. Već je rečeno da su kompaktni u svojoj grupi i kod njihovih "spisa" nema opcija za komentare. Dakle, kopirati njihovih bljutavosti je samo opterećenje za ŽRU-forum i navodjenje članova na bespotrebno trošenje vremena radi učešća u komentarisanju. A dolazak nekoga od "pisaca" bljuvotina isto je što i dozvoliti trolu da bude mangup, bitanga huligan... Kako kaže Zoran Grbić u članku "Fenomenologija internet foruma": Trol prestaje jedino kad vide da ga svi ignorišu. "Način na koji trolovi izazivaju pažnju i provociraju nije bitan i zavisi samo od umešnosti trola i vrste diskusije na forumu. Mogu da budu duhoviti, napadni, bezobrazni, vulgarni a mogu i da pronadju slabu tačku nekog korisnika i da ga na taj način isprovociraju. Njihove postove je ponekad gotovo nemoguće ignorisati, naročito ukoliko predstavljaju neki lični napad. Zbog toga trolovi napadaju iznova i ne prestaju sve dok postoji reakcija na njihovo pisanje. Zbog toga je verovatno najcitiranija rečenica na internet forumima 'Do not feed the troll' (ne hrani trola)." U zaključku, predlažem za ovu temu: katanac.

Pripremao je Artemije javnost odavno. U filmu o prep. Justinu Ćelijskom uporedjuje svog duhovnog oca avu Justina sa svetim Markom Efeskim i sv. Maksimom Ispovednikom, da bi zemaljsku sudbinu ovih svetitelja sada prisvojio kako bi opravdao svoju neposlušnost Saboru. Ne plediram da sam prepametan, ali nameće mi se potreba da ovde navedem svoj post iz jedne forumske rasprave... Zbog njegovih sledbenika. Vladika je jedini... (kakva vojska kad pravi izložbe i vaze za cveće od topovskih cevi... od nje ništa!? ... kakvi tragikomični političari...) Ostala je Crkva, tačnije vladika Artemije... Zaključak: Crkva = vladika Artemije!?? I ima dodatak: Nije ostala ni Srpska pravoslavna crkva da zaštiti svekoliko srpstvo. Nema više ni: Crkva = vladika Artemije! Jer, kako se oglušio i o odluke Sinoda i Sabora, ostao je samo... ... monah Artemije. Dakle, Artemije = Artemije! A, mislim da će uskoro: Artemije >>> Marko.

Ee! Ovako možemo do sudnjega dana. Sada bi trebalo da te zamolim za tvoju definiciju dokaza... pa bismo, verovatno, opet stigli do generalizacije kao saznajne metode – opšti pojam u još opštiji!? Ja sam za konkretno: Činjenica: posle znaka interpunkcije obavezno se kuca razmak. Za dokaze: pogledaj bilo koji štampani materijal. Što izmedju tvoje dve rečenice nije slučaj. :group111: Sada ti možeš da se pozoveš na pravopis i da mi odgovoriš da ovih dokaza tamo nema. I u pravu si – nema. Ali, slično nastupa u medijima i zabludeli Artemije, a njegovi sledbenici hoće da ga nadgornjaju: Artemije hoće sud umesto Sabora, a Sabor odlučuje u poslednjoj instanci o presudama suda. I sudi arhijerejima. Sabor može da ga izabere u episkopsko dostojanstvo, a nema pravo da mu ga oduzme... I, tako... do zadužbine pok. prote Tomislava Markovića, u Ljuljacima, kako jedan tabloid naslovi tekst o ovom nedužnom šumadijskom selu – selu srpskih razdora.

Molim te, daj svoju definiciju pojma "činjenica", da bismo mogli dalje da raspravljamo.

U svojoj poslednjoj rečenici naveo sam žitija svetitelja i isključivo na činjenice iz njih mislim. Za ovu priču smatram da nije ni potrebno utvrdjivati nekakvu istorijsku istinu. Inače, da dodam još nešto, bez komentara... Prezentacija Manastira Lepavina. Tankosava Damjanovic Oče, i Vladika Artemije u ovom filmu govori o duhovnoj veličini Ave Justina i o njegovom divnom duhovnom rukovođenju. Jednom ste baš Vi svedočili o tome kako je sadašnji vladika Artemije, kao iguman manastira Crna Reka, upravo zbog pretnje smrću od strane Šiptara, tražio od tadašnjeg Episkopa Prizrenskog Pavla, da ga odredi za prelazak u manastir Ćelij? Rekli ste tada da mu Episkop, potonji sveti Patrijarh Pavle, nije dozvolio prelazak rekavši bratu Miroslavu, koji je takođe tražio milost da pređe u drugi manastir: „Ti možeš da odeš, ali, tvoj starac (znači, vladika Artemije) će ostati u manastiru Crna Reka, jer su nama potrebni mučenici“. To je veoma interesantna koincidencija...? A pričali ste i da Vladika Artemije ima veliki dar pisanja? A eto, po oduci Svetog Sinoda Vladici Artemiju predstoji prelazak u neki manastir izvan mučeničkog Kosova...? Sve su to čuda Božija, i rekla bih da vladika Artemije sve to treba da doživi kao veliku milost Božiju i da se raduje? Šta Vi mislite, oče? o.Gavrilo Sestro Tankosava, moje mišljenje je da je hrišćansko smirenje najjača sila. Kad je sv. Nektarije morao da se povuče u manastir, on je to sa smirenjem prihvatio. Posle svih iskušenja koje je trebao da pretrpi, na njemu se očigledno projavila sila Božja. Vladika Artemije je odlukom Svetog arhijerejskog sabora razrešen upravljanja Eparhijom i umirovljen, i na tu dužnost više ne može da se vrati. Sada može da za sebe nađe manastir i u njemu, poput svoga Ave, posveti isključivo duhovnom delanju. Vladika ima veliki dar za pisanje, ima i veliko znanje, teološko i duhovničko. Posle nas će ostati jedino dela u Gospodu. Možda se ovo iskušenje pokaže kao milost Božja ne samo za vladiku Artemija, nego i za sve nas. http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4695

Ih, kud ti zaošija... Pa, da vidimo... ... И тада је, као и свагда, било свештеника и владика који су завидели Јовановој слави, па их царица лако побуни, и они се састану и оптуже патријарха да строго кажњава неисправне свештенике, да је једно дете крстио после подне, да се код куће не моли Богу, да царицу Јевдоксију назива Језавељом, женом порочног цара Ахава и слично. Патријарх се четири пута није одазвао позиву овог одбора да се оправда, зато што је сматрао да је одговоран само Васељенском Сабору, те га овај одбор осуди на лишење архијерејског чина и да га цар казни зато што је вређао царицу. Кад је Јован чуо за ову осуду, рекао је: "Црква Христова нити је самном започета, нити ће самном завршити". По царевој наредби, Јована пошаљу у заточење. Када грађани Цариграда сазнаше да је Јован послат у заточење, подигоше велику буну, а утом се у Цариграду деси и земљотрес који многи сматраше казном за такво поступање са светитељем, па сама царица би принуђена писати патријарху и молити га да се врати. Дочек Јованов у Цариграду био је величанствен: мноштво света изашло је лађама да га дочека, и клицањем га допратише до цркве Светих Апостола. Но, није прошло ни два месеца, а Јован се поново сукоби са царицом. Јован је у цркви прекоревао оне који су држали позоришне представе пред царичином статуом и ометали богослужење у оближњој цркви. Када је Јован, на Усековање, држао у цркви говор, више пута је понављао речи: "Опет Иродијада бесни!" и "Опет иште Јованову главу", а царица држећи да њу под Иродијадом подразумева, сакупи опет онај исти црквени одбор, који Јована, као и пре, осуди на заточење. У највећој тишини и под стражом, Јована пошаљу у градић Кукус у Арменији, где је провео три године. Јован, међутим, не беше прекинуо везе са Цариградом и врло често се дописивао с пријатељима, због чега цар нареди да се Јован одведе у заточење на саму границу царства, у градић Питијунт, недалеко од Црног мора. Два војника, који су га спроводили, добили су задатак да га успут муче и злостављају, не би ли на путу и скончао. По највећој припеци, гладан и жедан, морао је стари патријарх ићи пешице и гологлав, те стиже до места Комана, где сврати у једну црквицу да се помоли Богу и ту се од умора и напора разболи. Војници га међутим почеше гонити и даље, али кад су видели да више не може ићи, оставе га на миру. Јован се обуче у архијерејско одело, причести се и умре. Ово се догодило на Крстовдан , 14. септембра 407. године, у 62. години његова живота. Оног дана кад је Јован умро, у Цариграду паде јака киша с градом, а после четири дана умре и царица Јевдокија. Dakle, sv. Jovan Zlatousti, posle lišenja arhijerejskog čina nije skitarao po tudjim eparhijama i raščinjen služio Liturgiju. A drugi put mu nije ni oduzet arhijerejski čin, već je kao patrijarh osudjen i sproveden i izgnanstvo. Kada je reč o sv. Nikolaju Čudotvorcu, njemu je na samom saboru oduzet i vraćen arhijerejski čin. Prema tome, valjalo bi za argumente svojih stavova ili razmišljanja uzimati činjenice, a ne proizvoljno tumačenje odredjenih dogadjaja da bi ih potom prilepljivali uz postupke monaha Artemija. Ili, u žitijima ove dvojice svetitelja piše nešto što mi nije poznato?

Velika molba!!! Poštovani, Danima pretražujem svekolike prezentacije i nikako da dodjem do literature ili bilo kakvih izvora o patronu hrama. Mnogo bi mi značilo ako bih našao odgovore, ili ako bi me neko uputio na knjigu, članak u vezi sa sledećim pitanjima: – Ko i u kojoj prilici odredjuje svetitelja ili praznični dogadjaj za hramovnu slavu; znam da je u savremenom periodu to u nadležnosti eparhijskog arhijereja, ali nikako da nadjem vesti kako se to odredjivalo ranije, posebno u periodu od XIV do polovine XIX veka; – Kada i iz kojih razloga se menja hramovna slava; – Da li se na ikonostasu oduvek, odnosno, ako nije, od kada predstavljao patron hrama. Konkretno, imam opis ikonostasa obnovljene crkve brvnare današnjeg manastira Pinosava u Kusatku, koji je zabeležio Maksim Ratković, egzarh beogradskog mitropolita: На четврт сата од села, у шуми, налази се, на старим темељима, прошле, 1732. године, обновљена црква. (...) Олтарска преграда је од дасака. На иконостасу су царске двери и северна врата. Завесе су од простог белог платна. На дверима су иконе Благовести и царева Давида и Соломона. Десно од царских двери су Господ Исус Христос и Претеча, а лево је Пресвета Богородица и св. Архистратиг Михаил. У другој зони су иконе св. Николе, св. Георгија, св. Димитрија и св. Петке. Све иконе су одлично насликане и позлаћене, али су старовремене и толико оронуле да се једва ликови препознају. Egzarh Ratković je zatekao hram neosveštan, a očigledno je da je ikonostas iz prethodnog hrama. Da li neko može da dokuči ko je od svetitelja bio patron tog prethodnog hrama? Da dodam da je polovinom XIX veka na mestu brvnare sagradjen današnji hram, kao i to da se u blizini nalazi veoma izdašan izvor na kojem je sagradjena česma. Moja dilema je u tome što je patron hrama Sv. arhangel Gavril (13/26 VII), ali je hramovna slava i Uspenije Presv. Bogorodice.

Prema objavljenoj literaturi, Blagoveštenska crkva bila je mitropolijska i nije bila manastirski hram. Manastir se vezuje za hram Uspenija Pr. Bogorodice, tj. za tzv. staru grobljansku crkvu, koja je van gradskih zidina. Ima dosta podataka i o ovom hramu i o manastiru.

Zašto se malo ne kultivišu potpisi, jer ne samo što deluju kao svojevrsne reklamne table, već smetaju osnovnoj nameni foruma: da se pročita ono što je napisano!? Trebalo bi ograničiti opcije, ne dozvoliti grafičke priloge, linkove... jednostavno – upristojiti stranice da bi se priče normalno pratile.

Bas tako!!! eheeeej

Vladika Artemije: "Србија као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге државе... Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије... Предлози владике Артемија На основу свега што смо чули како у Америци, тако и у Европи, уверен сам да можемо отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како бисмо ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину, политичке партије, друштвене организације, медије… Зато, врло брзо, ми морамо да: - престанемо са међупартијским себичним кошкањем и да одмах формирамо владу националног спаса, која би ујединила снаге спремне да бране земљу и народ свим легитимним средствима; - недвосмислено одбијемо потписивање било ког пакта или договора са ЕУ или са било којом другом земљом, која је спремна да угрози суверенитет Србије; - пошаљемо на Косово и Метохију, како у Косовску Митровицу, тако и у енклаве, потребно војно и полицијско особље са задатком да спречи било какав напад на структуре српске владе, на српска хришћанска света места и сав хришћански православни народ, на шта нас обавезује српски Устав, Повеља УН, завршни акт из Хелсинкија и Резолуција 1244; - распоредимо српске војне формације у јужној Србији, са јавно објављеним наређењима да непрестано обезбеђују нормалну везу Срба са Косова и Метохије са осталим делом Србије; - објавимо да ће Србија купити најсавршеније борбене системе од Русије и других земаља, које поштују територијални интегритет Србије и међународно право; - упутимо позив Русији и другим земљама да успоставе војно присуство у Србији и да пошаљу добровољце како би нам помогли у нашој праведној борби; - објавимо намеру Србије да се учлани у Шангајску организацију за сарадњу; - распоредимо посматраче свих пријатељских и добронамерних земаља на Косову и Метохији, како би били сведоци терористичких и агресивних напада којима смо изложени, као и наше легитимне одбране; - позовемо све искрене и патриотски оријентисане грађане, пре свега хришћане, из САД и европских држава, да искажу своје противљење према неправедној, неморалној и штетној политици њихових влада; и - мобилишемо све друштвене снаге у Србији, да покажу одлучност да се супротставе било каквој врсти напада. фебруар 2008, Извор: НИН

ARTEMIJEV KOSOVSKI BOJ • Vladika Artemije optužuje moćnike u SPC-u da se mešaju u njegovu nadležnost, a mitropolit Amfilohije odgovara da Kosovo nije samo problem jedne eparhije Nesporazum Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) sa jedne i vladike Artemija i Komisije Vlade Srbije oko potpisivanja sporazuma o obnovi srpskih crkava na Kosovu i Metohiji ne jenjava. Patrijarh Pavle je 24. marta potpisao dokument, a dva dana kasnije povukao svoj potpis. Međutim, 27. marta Sinod SPC-a se posle vanredne sednice oglasio saopštenjem tvrdeći da patrijarhov potpis ipak ostaje na snazi. Prema mišljenju sveštenstva Raško-prizrenske eparhije, "vladika Artemije je često na meti pojedinih visokodostojnika SPC zbog svoje doslednosti, koja se, kako kažu u eparhiji, ogleda i u činjenici da juna 1999. Artemije nije napustio svoj narod koji je ostao na Kosmetu i prešao u centralni deo Srbije, za razliku od pojedinih episkopa, sa prethodnih ratnih područja na teritoriji bivše SFRJ, koji su to učinili". Artemije je decembra 1999., otvorenim pismom, zamerio patrijarhu Pavlu zbog odlaska, kod tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića na proslavu 29.novembra, i to u vreme kad su Sinod i Sabor SPC, svojim odlukama uporno pozivali Miloševića da se povuče, podsećaju u Eparhiji raško prizrenskoj. (...) Pre povlačenja patrijarhovog potpisa i Radna grupa Vlade Srbije za zaštitu i obnovu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji ocenila je potpis poglavara SPC-a kao "neočekivani iskorak i prvo zvanično priznavanje privremenih institucija samouprave od strane neke srpske institucije, predavanje njima u nadležnost brigu i staranje o srpskoj kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji, te samim tim isključivanje iz pomenutog procesa". Vladika Artemije juče je izjavio da je zapanjen "postupcima pojedinih moćnika u krilu SPC-a, koji ne birajući sredstva, u novije vreme pokušavaju da se grubo mešaju u kanonsku i jurisdikcijsku nadležnost episkopa raško-prizrenskog, namećući mu svoja viđenja i rešenja kada je u pitanju obnova naših crkava i manastira na Kosovu i Metohiji". Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, član Odbora Svetog arhijerejskog sabora za Kosovo i Metohiju, u izjavi za "Vesti" doveo je u pitanje validnost saopštenja iz Patrijaršije SPC-a prema kojem patrijarh povlači potpis, kao i saopštenja Radne grupe Vlade Srbije za obnovu i zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, jer, kako je rekao, "nijedno od njih nema pečat i potpis". Pozivajući se na 38. apostolsko pravilo svetih otaca i Ustav SPC-a, mitropolit objašnjava da "Sinod ima pravo da donosi odluke koje potpisuje patrijarh u svojstvu predsedavajućeg Sinoda, a koje prevazilaze nadležnosti eparhijskog vladike". - Kosovo i Metohija, kao i Crna Gora, na primer, nisu samo stvar vladike Artemija ili mitropolita Amfilohija, već sveopšte narodno i crkveno pitanje, te ovom odlukom Sinod ne zadire u eparhijske nadležnosti vladike Artemija - napominje mitropolit Amfilohije. On takođe demantuje da je Sinod SPC-a pomenutom odlukom priznao privremene albanske institucije u pokrajini i eliminisao nadležne ustanove Vlade Srbije zadužene za obnovu kulturne baštine u pokrajini. - Kosovo i Metohija su pod međunarodnim protektoratom. Reč je o Unmikovom aktu i sa Unmikom je potpisan, a onaj ko ga je u Prištini potpisao stavio je takođe svoj potpis na dokument međunarodnog karaktera - smatra mitropolit Amfilohije i dodaje da je potpisani memorandum "kvalitetniji od prošlogodišnjeg, koji je tad s pravom odbio vladika Artemije". Mitropolit napominje da SPC "očekuje pomoć svih dobronamernih ljudi i institucija kako bi bila izvršena obnova svih pravoslavnih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su porušene u prošlogodišnjim martovskim neredima". http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5745

Reagovanja na vladikinu prekookeansku mirotvoračku misiju. Predstojeći razgovori predstavnika kosovskih Šiptara i delegacije SNV Kosova i Metohije na čelu s vladikom Artemijem u Erli Hausu kod Vašingtona izazvali su različita reagovanja. Predsednik SNV za severno Kosovo dr Vuko Antonijević kaže za "Glas" da su predstavnici Srba iz Kosovske Mitrovice dobili poziv, ali su ga odbili. - Odustali smo od odlaska jer od predstavnika međunarodne zajednice nismo dobili garancije da Šiptari neće da razgovaraju o statusu Kosova i, eventualno, ponude na potpisivanje neki dokument. Tražili smo da, ako već mora da se razgovara, onda u razgovorima učestvuju i predstavnici države - rekao jer dr Antonijević. Predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova Momčilo Trajković imao je svoje razloge zbog kojih je odbio odlazak u Ameriku. - Prvi i osnovni razlog jeste što mi, Srbi, među sobom nismo uspeli da postignemo ni minimum dogovora oko nacionalnih interesa, pa kako ćemo onda razgovarati sa Šiptarima. Srpski predstavnici za ove razgovore izabrani su po različitim kriterijumima. Dok su Šiptari otišli u najjačem sastavu, sa srpske strane tamo će biti ljudi okupljeni oko vladike Artemija. Nema ni Srba iz Kosovske Mitrovice. Slagao se neko s njima ili ne, oni su relevantna politička snaga i nezaobilazni su kada se razgovara o rešavanju kosovske krize. Meni je objašnjeno da su oni ekstremisti, na šta sam ja postavio pitanje da li je možda Tači demokrata, kad je on odgovoran za sve što se dešava. Nije mi odgovoreno. Takođe, nisam mogao da dobijem ni odgovor na pitanje o čemu će se razgovarati. Na pitanje da li će Šiptari pokrenuti pitanje statusa Kosova, odgovoreno mi je da im niko ne može zabraniti da govore o nezavisnom Kosovu - kazao je Trajković. http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/ar...P00071911.shtm

U leto 2000. godine, išao je kao mirotvorac i u prekookeansku misiju... Pred konferenciju o Kosmetu u Erli Hausu, kod Vašingtona Srbi i Šiptari za istim stolom Daleko od kuće nastaviće razgovore, koje su počeli u Sofiji, o suživotu i budućnosti Kosmeta Kad već nisu mogli da sednu kod kuće i da se dogovore o zajedničkom životu i budućnosti Kosova i Metohije, Srbi i Šiptari idu u Ameriku, u Erli Haus, kod Vašingtona, da tamo, na miru, popričaju o svemu što ih muči. Biće to nastavak razgovora započetih u Sofiji. Šiptari idu u najjačem sastavu i, za razliku od Srba, ujedinjeni oko nacionalnog interesa, bez obzira na međusobna neslaganja. Reč je o najeminentnijim šiptarskim političarima, intelektualcima i akademicima koji će kompetentno zastupati nacionalne interese. S obzirom na sastav delegacije, moguće je da u Erli Hausu bude pokrenuto i pitanje statusa Kosova, za šta se Ibrahim Rugova, Hašim Tači, Redžep Ćosja i ostali članovi delegacije godinama zalažu. Srpsku delegaciju predvodi vladika Artemije, ali se u njoj ne nalaze predstavnici Srba s celog Kosova. Nema predstavnika SNV severnog Kosova, učesnika razgovora u Sofiji, dr Marka Jakšića i dr Vuka Antonijevića, nisu pozvani predstavnici Srba iz Sirinićke župe, a izostaju i Momčilo Trajković i Slaviša Kostić, predsednik SNV Gračanice. To je izazvalo različita reagovanja među narodom. Među kosovskim Srbima preovlađuje mišljenje da razjedinjeni srpski predstavnici, bez obzira što su im interesi isti, ne mogu biti ozbiljan faktor za razgovore sa Šiptarima, a još manje s međunarodnom zajednicom. Osim toga, kada se već o Kosovu razgovara preko okeana, izvori "Glasa" iz različitih delova pokrajine tvrde da se među narodom postavlja pitanje zbog čega je zaobiđena država Srbija u čijem je, još uvek, sastavu po međunarodnim zakonima i Rezoluciji SB UN 1244, ova pokrajina? http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/ar...P00071911.shtm Koje je to ciljeve svoje politike nacionalnog vodje kosovsko-metohijskih Srba, vladika Artemije promovisao u Erli Hausu, kod Vašingtona? – najpre je isključio iz svoje misije sve ostale predstavnike Srba iz pokrajine, čak i predsednika SNV Gračanice, i – isključio je legalne državne organe Srbije. I, šta reći posle ovoga, osim da je vladika sebe uzdigao na pijedestal jedinog vodje kosovsko-metohijskih Srba. Ne verskog vodje, već političkog.

Odavno je vladika Artemije sa propovedaonice prešao na političku govornicu: "Nervira me mlitav i anemičan stav predsednika Srbije Borisa Tadića i ministara spoljnih poslova Vuka Jeremića i odbrane Dragana Šutanovca koji svojim izjavama - da Srbija neće vojskom braniti Kosovo i Metohiju - jasno signaliziraju i poručuju šiptarskim ekstremistima i međunarodnoj zajednici: Uzmite nam Kosovo i Metohiju, mi nećemo intervenisati! To je prava izdaja! - kaže u intervjuu za Glas javnosti NJegovo preosveštenstvo vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski dr Artemije (Radosavljević). Prvojerarh Raško-prizrenski otvoreno ističe da takozvana liberalna struja u državnom vrhu, koja uporno ponavlja da vojska „neće intervenisati“ i braniti svoju teritoriju treba da objasni čemu onda služi takva vojska i šta je njen zadatak." Šta zaključiti? Vladika bi, izgleda, Napoleonov mundir umesto mantije, i šešir umesto kamilavke i mitre, čim ova trojica ovako kilave. Džaba je ministar vojni onoliko izrastao kad je mlitavog i anemičnog stava. (oktobar 2007)