Драгољуб Марјановић

Читао сам ја, чини ми се у књизи Господ није створио смрт (издао Образ Светачки) сличан пример који се приповеда у житију неког грчког светитеља - епископа и то из неке релативно новије историје, можда је у питању 19 век. Сељаци су у неком селу хтели да сазидају нови зид око сеоског гробља па су док су рушили стари камени зид случајно откопали неки гроб и указало им се нераспаднуто црно тело неког сељака, а по одећи су приметили да је из давних времена, то јест, да је давно умро. Позвали су свог епископа, тог светитеља. Одмах је прочитао неку разрешну молитву и нераспаднуто тело се моментално распало у прах. Имаш и у књизи Небеска Србија, пример неког игумана из неког Овчарско Кабларског манастира, заборавио сам како се звао. У сваком случају, био је подвижниј и аскета, када је умро после пар година отворили су гроб и нашли га целог. Онда су га поново сахранили и после три године откопали, опет је био цео. Опет су га сахранили, па кад је неки његов рођак почео да се хвали како му је овај родственик светитељ, када су опет открили тело, оно се било распало. А чуо сам да су у средњевековној Србији налазили нераспаднуте лешеве Срба, и то је тумачено расколом у који је запала Српска црква са Цариградском патријаршијом због Душановог прогласа Српске патријаршије без благослова Мајке Цркве - Цариградске патријаршије. Између осталог, и то је подстакло св. кнеза Лазара да ради на измирењу Српске цркве са Цариградом. У житију патријарха српскох Саве IV каже се да у грчки јеромонаси, после заједничке литургије у Призрену, када је постигнуто измирење 1375. године, посебно читали разрешне молитве над гробом цара Душана јер је он био виновник раскола.

Животописац Светог Саве, хиландарац Теодосије, то су многи приметили, није поменуо Савино писмо папи Хонорију III у којем тражи благослов за краљевску круну за свог брата Стефана Немањића. О томе пише први биограф светог Саве, његов савременик и ученик Доментијан, хиландарски јеромонах. Дуго сам размишљао зашто је Теодосије прећутао епизоду са Савиним писмом папи, и зашто иначе више пута у житију помиње "латинску јерес" и "латине јеретике", што Доментијан никако не спомиње. Пошто је Теодосије писао Савино житије од прилике у то доба када су Латини харали по Светој Гори нагонећи православне на унију, сада ми је јасно зашто је у Савином житију, за разлику од Доментијана који је писао 50 година раније, био тако анти латински настројен. Ни данас католички историчари не воле Теодосија, а више воле да цитирају Доментијана и да изводе своје теорије о папском примату над Српском црквом, и то на основу тог Савиног писма папи Хонорију које преноси Доментијан.

Скоро сам прочитао на једном страном сајту, имају у Америци нека двојица водитеља који уређују talk show емисију, и онако по амерички, спрдају се са свим и свачим, а највише воле да поткаче Хришћане. Међутим, када их је неко приупитао зашто никада нису исмејавали Ислам, они су искрено рекли да то не раде јер се плаше за своју безбедност и да Ислам никада неће исмејавати. Па не морамо ми да будемо православни талибани па да овог дебељка одмах скратимо за главу, али да устанемо у одбрану части наше вере за коју су многи и животе дали, то морамо. Иначе, бојим се да ћемо се огрешити о све оне свете из нашег рода који су за веру ревновали, почевши од Светог Саве па до мученика Вукашина Јасеновачког.

И чему онда екуменски дијалог када Римска црква у пракси не показује ни најмањи знак и жељу да промени свој став према православнима?! Напротив, они бране геноцид, покушавају да сакрију истину, што значи да би то потенцијално поновили, као што и јесу '91 - '95. Сад кад се сетим оног +Григоријевог мољакања опроштаја у Дубровнику у контексту овог затирања истине о геноцидном Јасеновцу од стране самог врха Католичке цркве у Хрватској, као и порука нашег патријарха да је за Србе корисно да Папа посети Србију, питам се одакле наша јерархија налази толико мотива да тако усиљено и пошто пото трчи у загрљај Латина. Шта има доброг за нас да Папа посети Србију док његови бискупи у Хрватској величају усташтво и геноцид нас Србима кроз ово негирање истине о Јасеновцу?

Ево истинског пастира стада Христовог који заиста зна да епископствује. На многаја и благаја љета владико!

Ево линка за текст који је у пдф-у. http://www.synodinresistance.org/pdfs/2012/06/24/E20120624aArtemios6-12%20Folder/E20120624aArtemios6-12.pdf Наслов је индикативан. "Да ли је могуће да митрополит Кипријан и епископ Артемије заједнички пруже веродостојно анти екуменистичко сведочење" То је заправо посланица Синода у отпору митрополита Кипријана Куцумбаса.

Хтедох рећи "иза брда ваља". Артемије није знао у шта се упушта када је кренуо да освајаја Дубоки поток. То је био потез којем су се зарадовали сви могући расколници, од ових из Аустралије, оне Десе Крстић, па до Акакијеваца.... Ево, и Кипријановци из Грчке су почели да га врбују. Имам један њихов свеж текст, на енглеском је, покушаћу да га поставим овде. Па ко разуме, разуме.

Ко зна шта се ту иза брда јавља. Чим неко почне да зрачи о правој вери и одбрани вере, када су му уста пуна светих отаца и ревновања, мени то одма' сумњиво.

Што је још грђе, овог бившег ђакона изгледа да нико није ни "рукоположио" за свештеника, осим можда сам Сарачевић. Што би значило да се они шегаче са Црквом. Гледам оне слике како тај лажни поп причешћује децу! Било би интересантно проверити на њиховом сајту да ли има нека информација да је ђакон примио посвећење у свештенички чин, или је само навукао фелон и окачио епитрахиљ и почео да причешћује?!

Они сви сад могу да се сакупе под један слоган: "Расколници свих земаља уједините се"... ионако је тај прота Сарачевић био комуниста и учио Марксов Капитал док је упоредо студирао Богословију. То су својевремено пренели на сајту митрополије Аустралијско Новозеландске. Тај Сарачевић је дао интервју својевремено, док је још живео у Србији, и још се поносио како је он комуниста и свештеник у исто време. А сад је исповедник вере! Мука да те спопадне бре!

Дошло време да владика више не сме ни да суспендује неког клирика. Такви одмах оду у неку расколничку организацију и нађу себи тамо ухљебије, а да ствар буде грђа, одмах почну да "бране веру" од екумениста. А народ ко народ, простодушно то све гута.

Невероватно колико су слепи ови Артемијевци. Па управо је њихов гуру пре десетак година као канонски епископ СПЦ и члан сабора архијереја, учествовао у стварању Охридске архиепископије, и сад, сви криви, само је Артемије исправан. Ма секташка посла.А постхумно пљување по патријарху Герману не треба ни коментарисати. Греше се о мртвог човека, тим пре што је њихов "ава" стасавао у доба патријарха којег сада пљује, био монах и јеромонах у тим данима.

Да, и њих су избацивали, али оне нису биле оволико тврдоглаве као монахиње из Вазнесења, делимично и зато што је Акакије са још неким својим калуђерима дошао у околину манастира и оне су затим пошле са њима,док је Артемије из Београда или Љуљака слао поруке типа: "Слатко је за Господа гинути". Међутим, оно што је карактеристично, јесте да и једни и други имају готово идентична саопштења о томе како су их тобоже свештеници СПЦ малтретирали. И ове Артемијеве нове монахиње исто као и некада Стјеничанке, говоре о свештеницима који псују, лочу ракију, пуше и дивљају по манастиру. Иста им је реторика, имају што би се рекло "општа места", што значи да су свакако доста и измислили да би додатно издраматизовали ситуацију.

Ја верујем да је то зато што он сад фура тај месијански имиџ спаситеља Цркве и људских душа од јеретика. Он се сад као бори за њихове душе а у том "светом" рату све је дозвољено само да се постигне циљ. Другим речима "циљ оправдава средство", дакле, типичан језуитизам и латинска духовност из епохе инквизиције.

А док се читава драма у Вазнесењу дешава, ава Артемије из неке своје катакомбе шаље поруке "бранитељима" и монахињама: "За Господа је слатко гинути". Бар тако кажу на артемијевским сајтовима!

Иронија или не, али ситуација је таква...

Ај' баш да видимо!

Тако је оче! Управо сам данас послао приватни мејл оним анонимусима са Борбе за веру. Питао сам их како то да пишу о свакаквим глупостима и небитним стварима типа "ветар у Атини одувао олимпијски пламен" и осталим којештаријама, а да ни једном једином речју нису поменули прогон Цркве у Македонији а представљају се као борци за веру и православљ, чак као неки ексклузивни и елитни... И они ми одговоре, цитирам: Е нека им је Бог на помоћи!

Ма далеко од тога да замерам! Само сам, као и многа наша браћа овде, изреволтиран и не могу да поверујем да наши епископи који су управо на Сабору, скоро да и не предузимају ништа поводом овог небивалог стања у Македонији! Човека само што нису распели на Крсту јер је веран Цркви и Богу, а наши епископи све нешто туц муц и увек нека високопарна теологија, као да су у нашој Цркви све сами богослови многоучени. Опрости ти мени...

Како не знаш? Па то је зато што наше владике размишљају о есхатолошким темама и созерцавају Царство Небеско. Немају они времена да се баве тим пролазни стварима ... јер... они служе Литургију! Евентуално се мало посвете дијалогу са Римокатолицима и протестантима, и то је то...

Заправо, мени се чини да је овај нови прогон Цркве у Македонији и изазван саопштењем Митрополита Илариона Алфејева да РПЦ жели да помогне у решењу раскола, будући да македонски расколници очигледно сада охрабрени оваквим руским ставом, желе да заузму што бољу преговарачки позицију уочи евентуалних преговора са СПЦ. У том смислу, Иларион и Руси би морали да реагују баш сада и да заштите канонску Охридску архиепископију, јер су управо они одговорни за ово ново дивљање расколника МПЦ. Ко зна шта су им Руси у тајности шапнули, а да ми и не знамо, па нам сада све ово делује изненађујуће?! Српска црква на Сабору треба да анатемише ове богоодступнике и цркворушитеље и тиме покаже и Русима да је догорело до ноката.

Наравно да су знали да су епископи Охридске архиепископије на Сабору у Београду. Овим су само желели да јасно ставе до знања да ће бити ухапшени ако се поново врате у Македонију. Другим речима, македонски расколници желе да обезглаве Охридску архиепископију, лишавајући је присуства њених епископа, и хапшењем монаштва. Надам се да ће митрополит Иларион Алфејев реаговати на овај дрски и безбожни прогон Цркве, будући да се пре само пар недеља огласио са жељом да посредује у решењу и превазилажењу раскола.

Брате, ја сматрам да је проблем у оном римокатоличком свештенику који је знао да си ти православно дете а ипак је прихватио да те прими у римокатолички заједницу. У том моменту се зачела конфузија која је почела да те мучи тек када си постао зрео човек. То се зове прозелитизам у Римокатоличкој цркви из којег се кроз векове рађају многи проблеми на опште црквеном плану али и на личном, као што је твој. Шта да чиниш? Искрено да ти кажем, мислим да треба да послушаш своју савест. Онако како ти она каже, тако поступи.

Ово може да буде тачно када се говори о карактеру нашег народа, али не и наше Српске цркве, јер овако како ти то представљаш наша Црква, Богу хвала, никада није размишљала, нити ће. На крају крајева и ти сам пред крај признајеш да је наш патријарх Иринеј за то да се Папа дође у Србију. Међутим, управо стоји оно што си опет ти сам рекао Односно, сами Римокатолици не желе да признају одговорност своје Цркве за злочине над Србима у Другом светском рату које су починиле усташе и део хрватског Католичког клира. Напротив, они беатификују Степинца и Бенедикт 16 му се поклања у Загребу. Дакле, можда њима није до тога да се покају за злочине према православнима? Зар не? Ако је тако, онда, зашто бисмо ми Папи, који нема ни најмање добре воље да се истински покаје (као што нема ни Хочевар јер је својим мутним и неодређеним одговорима у интервјуу то јасно показао) упитили позив да посети Србију? Опет ти кажем. Српска црква, Богу хвала, никада никоме зла није нанела у име Бога и вере и према томе, може мирне савести да стане и погледа у очи свакоме, где год оде у госте. Да је ситуација супротна, наравно да први ти странци чије државе наш патријатрх походи, не би дозволили њему да крочи на њихову земљу.

Управо тако. При томе као да се запостављају оне свете мученичке жртве које су пострадале од "крижара" - како их је свети Николај Жички и Охридски назвао а у име некаквог мутног идеала љубави. Па ваљда смо пре свега и изнад свега одговорни пре свега према својим светим мученицима Јасеновачким и многим другим (Глинским, Јадовљанским, Превлачким...) које смо канонизовали, а које оваквим исхитреним срљањем у "дијалог" запостављамо и да не кажем нешто горе?! Све је ово јако површно и неозбиљно. Имамо умне и честите владике, а опет, правимо све исте грешке које су православни понављали кроз историју (Лионска унија, Фирентинска унија...).