ateista Kristijan

Gde piše "да су сви атеисти генијалци"? Dvojica nisu svi. Napisao sam da ateisti znatno bolje poznaju istoriju religije prosečnih vernika u Srbiji, a ne "да су генерално далеко паметнији и образованији од верника". Nisam baš toliko nerealan, pa da se zanosim "хвалећи све чланове АС као суве генијалце", niti da su to ljudi "којима треба веровати све што кажу јер су чланови МЕНСА". Čini mi se da imaš neke komplekse, jer čim sam spomenuo da su ateisti pametni (što je činjenica), odmah si iskonstruisao da sam napisao da su "верници глупи и затуцани". Molim te da ubuduće pažljivije čitaš.

Gde tačno si ovo pročitao? Ne sećam se da sam napisao bilo šta od ovoga.

Da li zaista misliš da će poslodavci da gledaju istim očima nekog ko ima IQ 95 i nekog ko kaže da je član Mense, ne mora da spominje visinu IQ? Svako normalan će pre da zaposli nekog ko je sposoban da brže uči i da se bolje snalazi u novim situacijama. Baci pogled na poslovne biografije u gornjem postu, i reci da li to ima istu težinu kao neko ko je završio Megatrend ili Singidunum (gde primaju studente koji nisu maturirali i čak koji nisu završili četvrti razred srednje škole). Definiši elitu.

Tvoje iskustvo nije relevantno. Jednom sam u društvu ateista spomenuo Mensu. Ispostavilo se da se većina prisutnih testirala i da su ili članovi Mense, ili imaju IQ veoma blizu minimumu za članstvo (148)(Bilo je nekoliko ljudi,među kojima i Predrag Stojadinović sa IQ 145). Da ne spominjem da su neki daleko premašili tu cifru (npr. Marko Ekmedžić, čiji je IQ 168). Stojadinović ima sledeće obrazovanje: Master of Science, Computer Science RWTH Aachen University, Aachen, Germany Media Informatics Nov.2002-Nov.2005 Master Thesis: "Interactive Path Planning and real-time Motion Synthesis for articulated humanoid Characters in Virtual Environments" Practicum: "User-oriented system design and personalized information services for nomadic information and e-learning systems", Fraunhofer Institute, Germany. Practicum: "Multimedia Retrieval: VoiceXML Applications", Fraunhofer Institute, Germany. Bachelor of Science, Computer Science University of Maryland, College Park, Maryland, USA Computer Science Jan.1999-Jan.2002 Salem-Teikyo University, Salem, West Virginia, USA Computer Science Sep.1997-Dec.1998 Ekmedžić ima sledeće obrazovanje: magistar teh. nauka, Mašinski fakultet Beograd, student generacije, trenutno na doktorskim studijama, na Vazduhoplovnom odseku. Još jedan kvaziargument. Ateisti su najčešće iz naučnog miljea. A istoriju religije u proseku znatno bolje poznaju od prosečnih vernika u Srbiji (od kojih se bar 90% izjašnjava kao pravoslavni Srbin, a da pritom ne zna da nabroji 10 zapovesti i nikad nije bio na liturgiji). Ovo ne zavređuje odgovor. Ne postoje militantni ateisti. Sa prvim delom rečenice sam saglasan. I ja se bolje slažem sa obrazovanim vernicima nego sa neobrazovanim ateistima (ima i takvih, ali su debela manjina). To da li je neko ateista ili nije, nema veze sa tim da li ga aktivizam zanima ili ne. Ateizam je samo neverovanje i ništa više. Ne znam odakle ti ideja da je ateista samo onaj ko je neaktivan. Ovaj kompliment sam i ja dobio više puta od strane obrazovanih vernika.

Evo i analize dotičnog teksta od strane Predraga Stojadinovića: http://forum.ateisti.com/viewtopic.php?f=12&t=828

Slažem se, sve što važi za većinu, važi i za manjinu. Zato ne priznajem pozivanje na većinu (ili manjinu) kao argument. Nemoj molim te da pozivaš na nasilje. Mi se zalažemo za legalna i legitimna sredstva. Naravno, da bi to bilo moguće, neophodno je konstituisati stabilnu državu bez korupcije, plutokratije, partiokratije. Mi radimo nešto. Naravno, nerealno je očekivati da se to svakom svidi. A do sada je sve što smo radili bilo destruktivno? Zanimljivo gledište. Kritika Pahomijeve pedofilije, kritika Pahomijevog zastarivanja procesa, kritika slizavanja sveštvenstva i vlasti, kritika govora mržnje, kritika političarskog populizma, kritika vlasti zbog manipulacije ogromnm svotama novca iz budžeta i njihovo nenamensko trošenje.... i da dalje ne nabrajam, sve je to destruktivno? Ne. Синод СПЦ: Чланови: патријарх Иринеј, рођен је у селу Видова код Чачка, 28. августа 1930. Завршио је богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду (вероватно 1955. или 1956.). епископ бачки Иринеј, рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу, у Бачкој. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године. епископ сремски Василије, рођен је 10. децембра 1954. године у месту Челинац у Босанској крајини. У манастиру Крки у Далмацији похађао је Богословију Света Три Јерарха, где је и замонашен 19. децембра 1967. године. По завршетку богословије одлази 1971. године на богословске студије у Букурешт у Румунији, које завршава у року (вероватно 1975). епископ шумадијски Јован, рођен је 11. септембра 1950. године у селу Добрача код Ариља. Студира на Богословском факултету Српске православне Цркве у Београду, који уписује 1976. године и завршава у року (вероватно 1980 или 1981). Јоаникије Мићовић, тзв. епископ будимљанско-никшићки Јоанкије, рођен је у Велимљу, Бањанима, 20. април 1959. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године. Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Чланови - заменици: епископ далматински Фотије, је рођен 1. фебруара 1961. године у селу Дујаковци, Општина Бања Лука, БиХ. Богословски факултет у Београду уписао је 1983. године, на којем је 1988. године дипломирао. Године 1990. прима монашки чин у манастиру Ковиљ. епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, је рођен 17. децембра 1967. године у Варешу, у централној Босни. Детињство је провео у селу Планиница, где је живела његова породица, иначе пореклом из херцеговачког села Бањани из околине Билећког језера. Средњу Богословску школу је уписао 1984. и завршио је 1988. у Београду, након чега уписује Богословски факултет (који завршава вероватно 1991. Или 1992. године). Замонашен је у манастиру Острог 23. јуна 1992. године. Остали епископи и митрополити: епископ нишки Јован, је рођен 24. маја/6. јуна 1965. у Мијачима, код Ваљева. Уписује и са одличним успехом завршава Богословију Светога Саве у Београду. Потом уписује Богословске студије на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду (вероватно 1984. или 1985.), и наставља студије у Петрограду. епископ зворничко-тузлански Василије, рођен је 19. децембра 1938. године у Сарајеву. Завршава богословију Св.Ћирила и Методија у Призрену, а Богословски факултет у Београду (вероватно око 1963. године). Замонашио се 1957. године. викарни јегарски епископ Порфирије, рођен је у Бечеју, 22. јула 1961. Председник је Фондације Привредник и председник Савета Републичке радиодифузне агенције. Године 1986. завршио је Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Пре тога се замонашио у манастиру Дечани (1985). епископ врањски Пахомије, је рођен 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића. У манастиру Високим Дечанима се замонашио 1973. године. Након завршетка богословије у Призрену, 1976. године одлази на теолошки факултет у Атини, где је дипломирао 1980. године. епископ пожаревачко-браничевски Игнатије, рођен је у Кнез Селу код Ниша, 17. октобра 1954. Уписао се у Богословију Светог Саве у Београду 1969. године и исту завршио 1974. Студије теологије је наставио 1976. на Православном богословском факултету у Београду где је дипломирао 1980. године. митрополит црногорско-приморски Амфилохије, рођен је у селу Баре Радовића у Доњој Морачи код Колашина, 7. јануара 1938. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године. епископ шабачки Лаврентије, рођен је у селу Богоштица код Крупња, 27. јануара 1936. Православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду (вероватно 1960. или 1961.). У чин јерођакона промовисан је 1958. митрополит загребачко-љубљански Јован, рођен је у селу Мединци код Подравске Слатине, 22. октобра 1936. Уписао се у Богословију Светог Саве у манастиру Раковици и у њој стекао средњошколско образовање, у времену од 1951. до 1956. године. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1963. године. Замонашио се 18. новембра 1967. године. епископ тимочки Јустин, рођен је у Чачку 1955. Замонашио се у манастиру Црна Река 1983. године. Касније је завршио и Богословски факултет у Београду (вероватно између 1985. и 1990.) и постдипломске студије у Атини. епископ бихаћко-петровачки Хризостом, рођен је у селу Вођеница код Босанског Петровца, 4. марта 1952. Богословију је завршио у манастиру Крки, где се и замонашио 20. септембра 1971. године. Студирао је богословију на Аристотеловом универзитету у Солуну од 1976. до 1980. године, када је и дипломирао на Богословском факултету у Београду. епископ милешевски Филарет, рођен је у селу Борци код Коњица, 8. августа 1947. Богословију је завршио у Београду (вероватно током шездесетих). Замонашио се 1. маја 1969. епископ жички Хризостом, је рођен 1939. године у Руми, гдје је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен (крајем педесетих). У Америци у руском манастиру Свете Тројице у Џорданвилу, студирао је теологију, и завршио током шездесетих. пензионисани епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, рођен је у селу Брдарица код Шапца, 8. јануара 1938. Уписао је Богословски факултет 1958. године, замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963. године, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска) а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. рашчињени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Артемије, рођен је у селу Лелић у близини Ваљева, 15. јануара 1935. Замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије. Завршио Теолошки факултет у Београду крајем педесетих или почетком шездесетих и постдипломске студије у Атини. Svi do jednog završili bogosloviju i zamonašili se u periodu 1945-1990, dakle u doba najcrnjeg komunizma, u SFRJ a ne u samostalnoj Srbiji, većina u periodu pre 1980, dakle kad je Tito još uvek bio živ.

Nije bitno koliko nas ima. Istinitost neke tvrdnje ne zavisi od broja ljudi koji su za ili protiv te tvrdnje. Drugim rečima, ako nešto misli, zalaže se ili smatra većina (šta god da je u pitanju), to ne znači nužno da je većina u pravu.

i za tih pedeset godina su se odškovali svi iz Sinoda SPC, patrijarh, sve vladike i mitropoliti. Zato mi nije jasno zašto kukate na komunizam.

Sudija Bošnjak, koji je sudio Petakovu je pokazao i dokazao da u pravosuđe Srbije ne možemo imati poverenja. A nije usamljen slučaj. Optužbe nisu jače ili slabije ako se za njih plati ili ne plati. Sud ne bi trebalo da se rukovodi novcem, nego pravdom. Za šta, na primer, služi apelacioni sud? Jedino što čujemo je da je neki kriminalac oslobođen, nekom drugom prepolovljena kazna i sl. I pravosudni sistem i apelacioni sud rade u korist kriminalaca. I sad neko treba da im plati za njihov uvrnuti kriterijum (ne)pravde.

Veljo, to je parodija.

Veljo, mlad si. Treba puno učiti. Nešto što ti trenutno izgleda nelogično, za nekoliko godina, u svetlu novih saznanja i informacija, izgledaće ti potpuno logično. Znanje ne pada sa neba, nego se treba znatno pomučiti oko istog.

Još samo da objasniš kako i po kom kriterijumu je ateizam ideologija.

Pitam se šta bi bilo da su gradonačelnik i njegov kompanjon otišli kod reis-ulema, rabina ili poglavara jehovinih svedoka da se posavetuju oko formiranja gradske vlasti. Vladika nije biran da odlučuje o političkim pitanjima. Načelo je prekršeno jer je SPC jedina pitana za mišljenje, a to implicira da je u pitanju zvanična religija, dok su sve ostale nezvanične i manje vredne.

E, kad bi svi vernici bili kao gospodin Milojkov... Svaka čast!

1) Не постоји званична религија 2) Нема прогона било ког појединца због његовог веровања или неверовања 3) Свака вера је заштићена од мешања државе у њихове унутрашње ствари и организацију 4) Не сме се примењивати било какав верски закон у државним институцијама Prekršen je prvi princip.