VladanSimić

Шта ја да и очекујем када вам је коловођа фра Угрин.Више нећу ништа постављати а вама срећан пут зна се где са вашом екуменском браћом.

Па некоме није довољно ни да се постави милион пута,јер неки не верују у ове пророчке речи светог Анатолија Млађег.

PROROSTVO O BUDUCEM BEZAKONJU Iz pisma staresine Optinskog skita i novomucenika sv. Anatolija Mladjeg (1922) Od sada jeresi ce se siriti svuda i obmanuce mnoge ljude. Neprijatelj ljudskog roda ce delovati sa lukavoscu da bi u jeres uvukao, ako je moguce, cak i izabrane. On nece poceti grubim odbacivanjem dogme o Svetome Duhu, bozanstvu Isusa Hrista i vrlina Majke Bozije, nego ce poceti neprimetno da izopacuje ucenja i pravila Crkve i sam njihov duh, koja su nam predata od strane Svetih Otaca pomocu Svetoga Duha. Malo njih, samo oni koji su iskusni u duhovnom zivotu, primetice lukavstva neprijatelja. Jeretici ce zgrabiti vlast nad Crkvom i postavice svoje sluge svuda; na pobozne ce se gledati sa prezrenjem. On (Gospod) je rekao, po njihovim plodovima cete ih prepoznati, i, tako, po plodovima i aktivnostima jeretika trudi se da ih razlikujes od istinskih pastira. Oni su duhovni kradljivci koji pljackaju duhovno stado i oni ce se uvuci u stado (Crkvu), penjuci se nekim drugim putem, upotrebljavajuci nasilje i gazeci bozanske zapovesti. Njih Gospod naziva lopovima (vidi Jn. 10, 1). Zaista, njihov prvi zadatak ce biti proganjanje istinskih pastira, njihovo hapsenje i proterivanje, jer bez ovoga im nece biti moguce da pljackaju stado. Zato, sine moj, kada u Crkvi vidis ogresenja o svetootacku tradiciju i bozanske zapovesti, o red koji je zaveo Bog, znaj da su se jeretici vec pojavili, iako ce za izvesno vreme prikrivati svoju bezboznost, ili ce neprimetno izopacavati bozansku veru, da bi bolje uspeli u zavodjenju neiskusnih u njihovu mrezu. Progon ce biti usmeren ne samo protivu pastira, vec protivu svih slugu Bozijih, jer svi oni koji su pod vlascu jeresi ne mogu da podnose poboznost. Po njihovoj nadmenosti i vlastoljublju prepoznaj ove vukove obucene u jagnjece koze. Oni ce biti ogovaraci, izdajice koji ce svuda sejati neprijateljstvo i zlobu; zato je Gospod rekao da ces ih po plodovima poznati. Istinske sluge Bozije su smerni, vole svoga bliznjeg i poslusni su Crkvi. Kaludjeri ce biti mnogo tlaceni od strane jeretika i monaski zivot ce biti izlozen ruglu. Manastiri ce se prorediti, broj monaha ce se smanjiti, a oni koji ostanu bice izlozeni nasilju. Medjutim, ovi dusmani monaskog zivota koji ce imati samo privid poboznosti, trudice se da privuku monahe na svoju strane obecavajuci im zastitu i zemaljska dobra, a preteci izgonom onima koji im se odupiru. Ove pretnje ce izazvati veliko ocajanje medju malodusnima, ali ti, sine moj, budi greengrin da si ziveo do tog vremena, jer onda ce i verni koji nisu pokazali nikakve vrline, primiti krune samo zato sto su ostali postojani u veri, prema recima Gospodnjim (Mt. 10, 32). Boj se Gospoda, sine moj. Strahuj da ne izgubis krunu pripremljenu (za tebe), plasi se da te Hristos ne baci u krajnju tamu i vecne muke. Stoj hrabro u veri, i, ako je potrebno, izdrzi progon i druge nevolje, jer Gospod ce biti sa tobom, i sveti mucenici i ispovednici, oni ce sa radoscu posmatrati tvoju borbu. Ali tesko u to vreme monasima koji se vezu za imovinu i bogatstva, koji su spremni da se, iz zelje za mirom, pokore jereticima. Oni ce uspavati svoju savest, govoreci: "Mi cuvamo i spasavamo manastir i Gospod ce nam oprostiti." Nesrecnici i slepci, uopste ne uzimaju u obzir da ce kroz jeres demoni uci u manastir i onda to nece biti sveti manastir, nego samo zidovi koje ce blagodat napustiti. Medjutim, Bog je mocniji od neprijatelja i On nece nikada napustiti svoje sluge. Istinski hriscani ce ostati do kraja ovoga veka, samo ce oni izabrati da zive u izolovanim, napustenim mestima. Ne boj se stradanja, nego se boj ubitacne jeresi, jer ona nas lisava blagodati i odvaja nas od Hrista. To je zasto nam je Gospod naredio da jeretika smatramo kao neznabosca i carinika. I tako, sine moj, ojacaj sebe u blagodati Isusa Hrista. Pozuri da objavis veru, da izdrzis stradanja kao dobar vojnik Hrista (up. II. Tim. 2, 3), Koji je rekao: "Budi vjeran do same smrti, i dacu ti vijenac zivota" (Otk. 10, 2). Njemu, zajedno sa Ocem i Duhom Svetim, neka je cast, slava i vlast u vekove vekova. Amin. prevod: prota o. Mateja Matejic Orthodox Life, br. 3/1993

http://3rm.info/

У слободном преводу каже се да су три католичке општине у Сан Франциску учествовале у паради содомиста,педера и лезбејки.

Одного духа: американские католики регулярно участвуют в мероприятиях извращенцев Представители трех католических приходов в «епархии» Сан-Франциско – Святейшего Искупителя , св. Иоанна и св. Агнессы (иезуитский приход) — уже не в первый раз стали участниками «парада гордости», который проводится содомитами города, имеющего в США репутацию прибежища педерастов и лесбиянок. Латинские участники кощунственной акции участвовали в «гей-параде» с плакатами, которые сообщали о католической принадлежности участников, сообщает «California Catholic Daily».На это они получили одобрение своего замысла со стороны клириков приходов. По этому поводу пастор костела Святейшего Искупителя Стив Мэриуэзер заявил: «Люди очень разнообразны, - Мы одна нация, один народ, но мы часто говорим на разных языках и разных рас и национальностей. У нас также есть люди с нетрадиционной сексуальной ориентацией. Это хорошая вещь. Этого не надо бояться, это разнообразие обогащает общество» - сказал «святой отец». Собственно, это уже далеко не первое участие американских католиков в гей-парадах. Приход «Святейшего Искупителя» в Сан-Франциско еще в 2007 году «прославился» тем, что группа содомитов, насмешливо одетых как монахини, во время мессы приняли «причастие» из рук архиепископа Сан-Франциско Джорджа Нидерауэра. Эти извращенцы входят в организацию "Сестры бесконечной терпимости", состоящей из геев и трансвеститов. Этот же предоставил "Сестрам бесконечной терпимости" помещение для игры "Возрождающее бинго", в ходе которой мужчины имели возможность переодеваться в женщин и получали различные призы – сексуальные игрушки и диски с порнографией. Как сообщало то же издание "California Catholic Daily", этот приход и его пастор благожелательно относятся к гомосексуалистам, которые составляют большинство в районе под названием Кастро.

SERAFIM ROUZ-"Danasnja crkvena pitanja nikako nisu onako prosta kao sto su bila u proslosti ili,u krajnjoj liniji,kao sto nam izgledaju u nasoj sigurnoj istorijskoj buducnosti,ispred nas ocekuje mnogo podvodnih stena.Glavni kljuc za shvatanje citave crkvene situacije ocigledno se krije u "sergijanstvu",koje ce postati jos veci problem nego danas...Sustina sergijanstva povezana je saopstim problemom svih pravoslavnih crkava.U nase dane to je gubitak ukusa pravoslavlja,privikavanje na Crkvu kao na nesto sto se samo po sebi podrazumeva,zamenjivanje Tela Hristovog"organizacijom",shvatanje da se blagodat i Svete Tajne daju nekako "automatski'.Logicno i razborito ponasanje ne moze da nas provede izmedju ovih stena;potrebno je mnogo stradanja i opita,i bice malo onih koji shvataju sta se zapravo dogadja."

Пре неколико дана сам наједном немачком геополитичком сајту прочитао, како се Јевреји припремају за војну одбрану против за сада још непознате државе. У свим већим градовима, а понајпре у Јерусалиму, недељама већ сирене и узбуне припремају народ на ратно стање. Поједини извори говоре да је рат на Блиском истоку могућ у августу месецу, када је истовремено пада и муслимански рамазан. Ово се подудара са причом старца Јефрема Аризонског, који је почетком ове године руским ходочасницима рекао "да се на јесен у свету очекује "нешто велико".

Свети Јован Шангајски: Беседа о Страшном Суду Поводом празника Светог Јована Шангајског, кога наша Света Православна Црква слави 19. јуна / 2. јула, доносимо предивну беседу овог Светитеља о Страшном Суду, Антихристу и догађајима који ће непосредно претходити Другом Доласку Господњем. +++ Данас је Недеља о Страшном Суду, и природно је да говоримо о Страшном Суду и о знацима краја света. Тај дан нико не зна, зна га само Бог Отац, али знаци његовог приближавања су дати и у Јеванђељу, и у Откровењу св. Ап. Јована Богослова. Откровење говори о догађајима краја света и о Страшном Суду првенствено у визијама и скривено, али су га Свети Оци објаснили, и постоји истинско црквено предање, које нам говори и о знацима приближавања краја света, и о Страшном Суду. Пред крај света ће на земљи бити пометње, ратова, глади, земљотреса. Људи ће страдати од страха, умираће од очекивања невоља. То неће бити живот, нити радост живљења, већ мучно стање отпадништва од живота. Али неће бити само отпадништва од живота, већ и од вере, и Син Човечији када дође хоће ли наћи веру на земљи? Људи ће постати горди, незахвални, одбацујући Божији закон: поред отпадништва од живота биће и оскудица моралног живота. Добро ће се смањивати, а зло нарастати. О том времену и говори св. Ап. Јован Богослов у свом Богонадахнутом делу названом Откровење. Он сам каже да је “био у Духу”, што значи да је Сам Свети Дух био у њему, када су му у различитим визијама откривене судбине Цркве и света, и зато то и јесте Божије Откровење. Судбину Цркве он представља у лику жене, која се у то време скрива у пустињи: она се не пројављује у животу, као данас у Русији. У животу ће руководећу улогу имати оне силе које ће припремати антихристов долазак. Антихрист ће бити човек, а не оваплоћени ђаво. Реч “анти” значи “стари”, или значи и “уместо”, или “против”. Тај човек жели да буде уместо Христа, да заузме Његово место и да има оно што треба да има Христос. Он жели да има такву власт над целим светом. И он ће добити ту власт пред сопствену погибију и погибију целог света. Имаће свог помоћника мага, који ће силом лажних чудеса испуњавати његову вољу и убијати оне који не признају антихристову власт. Пре антихристове погибије ће се јавити два праведника, који ће га разобличавати. Маг ће их убити и три дана ће њихова тела лежати непогребена, и биће делимично ликовање антихриста и свих његових слугу, и одједном ће ти праведници васкрснути, и сва антихристова војска ће бити у пометњи, и страху, а сам антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа. Али шта се зна о човеку-антихристу? Његово тачно рођење је непознато. Отац је потпуно непознат, а мајка је привидна девица. Он ће бити Јеврејин из колена Дана. На то указује то што је Јаков умирући рекао да ће он у свом потомству имати “змије поред пута која ће поразити коња, и тада ће коњаник пасти на леђа”. То је метафорична слика да ће он деловати лукаво и зло. Јован Богослов у Откровењу говори о спасењу синова Израиљевих, и да ће се пред крај света велики број Јевреја обратити ка Христу, али у листи колена која се спасавају нема колена Дана. Антихрист ће бити веома уман и надарен умећем обраћања к људима. Биће такође привлачан и мио. Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да представи долазак и личност антихриста. Он је пажљиво користио све материјале по том питању и то не само светоотачке, већ и муслиманске, и разрадио је тако упечатљиву слику. У свету ће се пре антихристовог доласка већ припремати све за његову појаву. “Тајна већ делује”, и силе које спремају његову појаву, се пре свега боре против законске царске власти. Св. Ап. Јован каже да “антихрист не може да се појави док не буде одстрањен Задржитељ”. Јован Златоуст објашњава да је “задржитељ” у ствари законска благочестива власт. Та власт се бори са злом. “Тајна” која делује у свету, не жели то, не жели борбу са злом силом власти: напротив, она жели власт беззакоња, и када то оствари, онда већ ништа неће сметати појави антихриста. Он не само да ће бити уман и привлачан, већ ће бити и жалостив, чиниће милостињу и добро, ради утврђивања своје власти. И када је учврсти толико да га цео свет призна, онда ће открити своје лице. За своје седиште ће изабрати Јерусалим, јер је управо у њему Спаситељ открио Своје Божанско учење и Своју Личност, и цео свет је био призван на блаженство добра и спасења. Али свет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у време антихриста Јерусалим ће постати главни светски град, који признаје његову власт. Достигавши врхунац власти, антихрист ће од људи захтевати признање да је достигао оно што ниједна овоземаљска власт и нико и није могао да достигне, и захтеваће поклоњење себи, као вишем бићу, као богу. В.Соловјев лепо описује карактер његове делатности као Врховног владара. Он ће свима чинити добро, под условом признања његове врховне власти. Оставиће могућност црквеног живота, дозволиће њена Богослужења, обећаваће изградњу предивних храмова под условом признавања њега као “врховног бића” и поклоњења њему. Он ће лично мрзети Христа. Живеће том мржњом и радоваће се одступању људи од Христа и Цркве. Биће масовно отпадништво од вере, при чему ће преварити и многе епископе који ће као оправдање указивати на блистав положај Цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристично настројење људи. Директност исповедања ће нестати. Људи ће оправдавати свој пад, и љупко зло ће подржавати такво опште настројење, и људи ће имати навику одступања од истине и сладост компромиса и греха. Антихрист ће све дозволити људима, само да би се “пали поклонили њему”. То није нов однос према људима. Римски императори су такође били спремни да дају слободу хришћанима, само да би ови признали њихову божанственост и божанску врховну власт, и мучили су хришћане само због тога што су исповедали “Богу Једноме се поклањај и Њему Јединоме служи”. Цео свет ће му се покорити, и тада ће он открити лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви они који ће му се поклањати имати знак на челу и на десници. Неизвесно је да ли ће то заиста бити знак на телу, или је то сликовити израз тога да ће људи и умом признавати неопходност поклоњења антихристу и њихова воља ће у потпуности бити потчињена њему. У време те потпуне – вољом и свешћу – потчињености целог света антихристу ће се и појавити поменута два праведника који ће без страха проповедати веру и разобличавати антихриста. Свето Писмо каже да ће се пред Спаситељев долазак појавити два “светилника”, две “пламене маслине”, “два праведника”. Њих ће антихрист убити маговом силом. Ко су та два праведника? Према црквеном предању, то су два праведника који нису окусуили смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници не окусивши смрт, окусити је на три дана, а потом ће васкрснути. Њихова смрт ће бити велика радост за антихриста и његове слуге. Њихово устајање после три дана ће их довести у стање неизрецивог страха, пометње. И тада ће наступити крај света. Апостол Павле каже да је први свет био створен из воде и погинуо је од воде. “Из воде” је такође слика хаоса физичке масе, а погибија је – водом потопа. “А данашњи свет се припрема за огањ”. “Земља и сва дела на њој ће изгорети”. Све стихије ће се разбуктати. Овај данашњи свет ће погинути у једном трену. У трену ће се све променити. И појавиће се Знак Сина Божијег – то јест знак Крста. Цео свет, који се вољно потчинио антихристу ће заплакати. Антихрист је убијен. То је крај његовог царства, и борбе са Христом. Крај и одговор за цео живот, одговор Истинитом Богу. Тада ће се из Палестинских гора појавити Заветни Ковчег – пророк Јеремија је сакрио ковчег и Свети Огањ у дубоком бунару. Када су из тог бунара узели воду она се запрашила. Али сам Ковчег нису нашли. Када данас посматрамо на живот, можемо да видимо да се испуњава све предсказано о крају света. Ко је тај човек-антихрист? Свети Јован Богослов нам сликовито даје његово име 666, али су сви покушаји да се схвати то значење били узалудни. Живот савременог света нам даје довољно јасну представу о могућности његовог сагоревања, када ће се “разгорети све стихије”. Ту представу нам даје разлагање атома. Крај света не означава његово уништење, већ измену. Све ће се одједном изменити, у трену ока. Мртви ће васкрснути у новим телима – својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Свом Телу, на њему су били трагови рана од клинова и копља, али је оно поседовало нове особине и у том смислу је било ново тело. Није јасно да ли ће то бити ново тело, или оно каквим је човек створен. И Господ ће се јавити са славом на облаку. Како ћемо Га видети. Духовним видом. И данас праведни људи када умиру виде оно што не виде остали људи око њега. Затрубеће трубе гласно и јасно. Затрубеће у душама и савестима. Све ће постати јасно у људској савести. Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, каже да је Старац Судија на престолу, а пред њим је огњена река. Огањ је – очишћујући елемент. Огањ спаљује грех и више од тога – уколико се грех сродио са самим човеком, онда он спаљује и самог човека. Тај огањ ће се разгорети унутар самог човека: увудевши Крст, једни ће се обрадовати, а други ће пасти у очајање, пометњу, страх. Тако ће се људи одмах поделити: у јеванђелској причи пред Судијом једни ће стати на десну, а други на леву страну – унутрашња свест их је раздвојила. Само стање човекове душе ће га одвојити на ову или ону страну, на десно или на лево. Што је човек свесније и истрајније тежио да живи по Богу, тиме ће бити већа и његова радост, када чује речи “дођите к Мени, благословени” и супротно томе те речи ће изазвати огањ страха и муке код оних који Га нису желели, који су Га избегавали и борили се и хулили на Њега током живота. Страшни Суд не зна за сведоке или протоколне записе. Све је записано у људским душама, и ти записи, те “књиге” се отварају. Све постаје јавно свима и самом себи, стање човекове душе га опредељује на десно или на лево. Једни одлазе у радост а други у ужас. Када се отворе “књиге”, свима ће постати јасно да се корени свих порока налазе у човековој души. Ето например – пијаница, блудник, умрло је њихово тело и неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност, и души је грех био сладак. И уколико се она не покаје за тај грех, и не ослободи од њега, изаћиће на Страшни Суд са том истом жељом греховне сладости и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће бити страдање мржње и злобе. То је адско стање. “Геена огњена” је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен немоћи и злобе, и “ту ће бити плач и шкргут зуба” немоћне злобе. Ако није проблем да се наведе извор овог текста?! Хвала! Администрација.

ПРОСЕКТАШКИ И КЛЕВЕТНИЧКИ ТЕКСТ ПРЕУЗЕТ СА РАСКОЛНИЧКИХ САЈТОВА!!!! Због промовисања просекташких текстова а са предумишљајем клеветања свештенства СПЦ као и промовисања СЕКТЕ рашчињеног Владике сада монаха Артемије изричем ти опомену. вук Црквењак Јаша и Невен далматинац ................

Veljko Džaku­la: Srbi u Hrvat­skoj ne smi­ju da se izja­sne pra­vo­slav­ci­ma To­kom po­pi­sa sta­no­vniš­tva u Hrvat­skoj ve­ći­na Srba će odbi­ti da se izja­sni o na­ci­onal­noj i vjer­skoj pri­pa­dnos­ti jer ni­je stvo­re­na kli­ma da se nor­mal­no izja­sne i da se spro­ve­de re­alan po­pis. Re­kao je to u in­ter­vjuu "Gla­su Srpske" pred­sje­dnik Srpskog de­mo­krat­skog fo­ru­ma Hrvat­ske Veljko Džaku­la. - Bi­će mno­go neo­pre­di­jeljenih Srba ili će re­ći "pi­ši­te šta ho­će­te", a on­da će pos­ta­ti "grko­ka­to­li­ci" - re­kao je Džaku­la. * GLAS: Pri­li­kom po­pi­sa sta­no­vniš­tva u Hrvat­skoj nas­ta­li su pro­ble­mi u ve­zi sa upi­si­vanjem vje­roi­spo­vi­jes­ti Srbi­ma. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te? DžAKU­LA: Po­navlja se ono što se de­ša­va­lo na po­pi­su u Hrvat­skoj pri­je de­set go­di­na. Ka­da se do­đe do na­ci­onal­nos­ti i vje­roi­spo­vi­jes­ti gra­đa­ni­ma se po ne­ko­li­ko pu­ta su­ge­ri­še da ne mo­ra­ju da se izja­sne sve sa ciljem da u po­pi­su bu­de što manje Srba, a po­go­to­vo pra­vo­sla­va­ca. Na obras­ci­ma u ru­bri­ci o vje­roi­spo­vi­jes­ti pi­še "ka­to­lik", "grko­ka­to­lik" i "os­ta­li". Pro­blem je što pot­pred­sje­dnik Srpske de­mo­krat­ske sa­mos­tal­ne stran­ke (SDSS) Mi­lo­rad Pu­po­vac to ni­je uzeo u ob­zir pri­je ne­go što je za­vrše­na lis­ta za po­pi­si­vanje i što se ni­je bo­rio da u obras­cu sto­ji "ka­to­lik", "pra­vo­sla­vac" i "mu­sli­man". Sve se ovo mo­glo iz­bje­ći kod pri­pre­me po­pi­sa i obe­zbi­je­di­ti da bu­du zas­tupljene i dru­ge vje­roi­spo­vi­jes­ti. To je pro­pust ko­ali­ci­je HDZ - SDSS. * GLAS: Sma­tra­te li da će ne­ki Srbi u Hrvat­skoj iz stra­ha ili želje da iz­bje­gnu ne­pri­ja­tnos­ti iz­bje­ći da se izja­sne kao pra­vo­slav­ci? DžAKU­LA: Ta­ko će ura­di­ti ve­ći­na jer ni­je stvo­re­na kli­ma da se čo­vjek nor­mal­no izja­sni i da se spro­ve­de re­alan po­pis u in­te­re­su Hrvat­ske. Bi­će mno­go neo­pre­di­jeljenih Srba ili onih ko­ji će re­ći "pi­ši­te šta ho­će­te", a on­da će pos­ta­ti "grko­ka­to­li­ci". * GLAS: Ko­li­ko to go­vo­ri o po­lo­ža­ju Srba u Hrvat­skoj i volji zva­ni­čnog Za­gre­ba da im obe­zbi­je­di njiho­va pra­va? DžAKU­LA: Ne pos­to­ji uop­šte in­te­res ni­ti volja da se obe­zbi­je­de pra­va ko­ja im sljedu­ju. Ni­je bi­tno ko­li­ko će bi­ti Srba u Hrvat­skoj po sa­dašnjem po­pi­su, jer ni 200.000 Srba ko­jih je bi­lo po­pi­sa­no 2001. go­di­ne ni­je os­tva­ri­lo ni­je­dno pra­vo. Po slo­vu za­ko­na ima­mo pra­vo da ko­ris­ti­mo svo­je pi­smo, je­zik, da se za­pošljava­mo, ali u stvar­nos­ti je to ne­os­tva­ri­vo. Ako 200.000 Srba ugro­ža­va Hrvat­sku on­da je to ka­tas­tro­fa za sa­mu drža­vu. Ako za ovih osam go­di­na ko­ali­ci­ja HDZ-SDSS ni­je us­pje­la da oslo­bo­di ljude stra­ha i ako Hrvat­ska ni­je do­ve­de­na do to­ga da shva­ti da je to njen in­te­res na pu­tu pre­ma Evro­pi, ne mo­že se oče­ki­va­ti ne­što bi­tno po­sli­je po­pi­sa. Po­lo­žaj Srba u Hrvat­skoj je te­žak, a ne osje­ća­mo ni da nam na­ša ma­ti­ca po­ma­že da os­tva­ri­mo svo­ja pra­va. * GLAS: Pe­ti­ci­ju pro­tiv ulas­ka Hrvat­ske u EU pri­je ne­go što bu­de ri­je­še­no srpsko pi­tanje po­tpi­sa­lo je oko 45.000 Srba. Mo­že li ona uti­ca­ti na po­boljšanje stanja? DžAKU­LA: Pe­ti­ci­ja je do­šla ve­oma ka­sno i tre­ba­lo je da se ura­di ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je. Udru­ženja ko­ja su to or­ga­ni­zo­va­la shva­ti­la su da sa­radnja sa Mi­lo­ra­dom Pu­pov­cem i Slo­bo­da­nom Uzel­cem iz SDSS-a ko­ju su ima­li od 2008. go­di­ne naova­mo ne­će ri­je­ši­ti njiho­ve pro­ble­me jer su ih ob­manjiva­li i da­va­li im la­žnu na­du. Na­pra­vi­li su do­bar po­tez što su na­pra­vi­li tu pe­ti­ci­ju i po­pi­sa­li ono s čim se ne sla­žu, ali je to tre­ba­lo uči­ni­ti ra­ni­je. Vlast se mo­ra sva­ko­dne­vno pri­tis­ka­ti da rje­ša­va na­še pro­ble­me. * GLAS: Je­dna od za­mjer­ki pe­ti­ci­ji je i to što ni­je na­ve­de­no da se Srbi­ma vra­ti sta­tus kon­sti­tu­ti­vnog na­ro­da i da ne bu­du vi­še manjina u Hrvat­skoj. Sla­že­te li se s tim? DžAKU­LA: Mi smo to iz­gu­bi­li i pre­ma stanju ka­kvo je sa­da u Hrvat­skoj to pra­vo ne mo­že­mo ni po­vra­ti­ti. Ka­da su nas pro­gla­si­li manjinom htje­li su da bu­de­mo manje bi­tni, be­zna­čaj­ni, ne­po­tre­bni i su­vi­šni. Me­ni kao Srbi­nu ko­ji ži­vim u Hrvat­skoj ni­šta ne zna­či da li pri­pa­dam na­ro­du ili manjini. Že­lim da bu­dem gra­đa­nin ko­ji ima je­dna­ka pra­va kao i os­ta­li. Sa­radnja RS i Hrvat­ske * GLAS: Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ne­da­vni sas­ta­nak pred­sje­dni­ka RS Mi­lo­ra­da Do­di­ka sa pred­sje­dni­kom Hrvat­ske Ivom Jo­si­po­vi­ćem? Ko­ju ko­rist od tog sas­tan­ka mo­gu da ima­ju Srbi u Hrvat­skoj? DžAKU­LA: Ve­li­ka je stvar što je do­šlo do tog su­sre­ta i do pro­mje­ne odno­sa pre­ma pred­sje­dni­ku RS od stra­ne hrvat­skih pred­sje­dni­ka. Pro­ces ko­ji je po­kre­nut je ve­oma do­bar ka­ko bi se po­ka­za­lo da RS vo­di otvo­re­nu po­li­ti­ku i mi­slim da je Jo­si­po­vić za sa­da ko­re­ktan što je sva­ka­ko plod njiho­ve do­sa­dašnje sa­radnje.

HRVATI OPET ZATIRU PRAVOSLAVLJE! Milorad Pupovac upozorava: Početak popisa u Hrvatskoj obeležio je niz propusta kada je reč o srpskoj nacionalnoj manjini u toj državi ZAGREB - Srbi u Hrvatskoj ne mogu biti pravoslavci! U prva dva dana popisa stanovništva uočeno je više nepravilnosti u nekoliko mesta u Hrvatskoj, izjavio je juče u Zagrebu predsednik SNV Milorad Pupovac. - Najveći propust desio se u četiri domaćinstva u selu Smilčić kod Benkovca, u blizini Zadra, gde je popisivačica sugerisala ispitanima da se u verskom pogledu ne mogu izjasniti kao pravoslavni, nego kao grkokatolici (unijati) - rekao je Pupovac. U Viškovu, opštini na rubu Rijeke u kojoj Srbi imaju značajno učešće, popisivač je sugerisao ispitanima da se u verskom pogledu mogu izjasniti kao rimokatolici, grkokatolici ili ostali, dodao je Pupovac i naglasio da se radi o ozbiljnom kršenju procedure popisa i ustavnih prava građana Hrvatske. Pupovac je istakao da su popisivačica i kontrolor iz Smilčića suspendovani, a kad stigne dokumentacija, isto će se desiti i popisivaču iz Viškova. On je ukazao i da su u vukovarskom kvartu Borovo naselje popisivači sugerisali ispitanima da se ne moraju izjasniti u pogledu nacionalne i verske pripadnosti i jezika koji govore.

Далеко им лепа кућа. 1414_feel

http://www.youtube.com/watch?v=rnA0QSa8QH8&feature=player_embedded#at=3601

Ја не признајем Васељенског патријарха Вартоломеја.Имам ли права на то?

Да ли се то припрема женско свештенство? greengrin-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

Vartolomej dozvolio ženama da čitaju "Vjeruju" Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej dao je blagoslov da žene na liturgiji mogu da čitaju "Vjeruju" u kome je sadržana celokupna suština verovanja hrišćana, što do sada nikada nije bila praksa, saopštila je danas Verska informativna agencija VIA. Žene od sada modu da čitaju "Vjeruju" pre pričešća Verski analitičar Živica Tucić rekao je agenciji Beta da bi ta odluka patrijarha Vartolomeja mogla da utiče i na praksu svih ostalih pravoslavnih crkava, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu. "Na neki način se menja položaj žene u pravoslavnoj crkvi", rekao je Tucić i dodao da u pravoslavnim crkvama ženama nije bilo formalno zabranjeno da čitaju "Vjeruju", ali da to do sada nije bila praksa. "Vjeruju" se čitaju pred kanon evharistije sa dopuštenjem prisutnog sveštenika ili episkopa. Njih čita istaknuta ličnost, ako je prisutna, na primer kralj, predsednik, ministar, gradonačelnik, ambasador, podsetila je VIA. Međutim, ženama ma kog ranga u javnom životu, to nije bilo omogućeno, kao na primer bivšoj ministarki spoljnih poslova Grčke Dori Bakojanu ili obrazovanja Marijeti Janaku. Zamenica ministra obrazovanja Grčke, u čijoj je nadležnosti i vera, nedavno je bila "prva u istoriji" koja je izgovorila "Vjeruju" u sabornom Hramu Svetoga Đorđa na Fanaru u Carigradu. EDIT: Исправио сам у наслову - канонског православног патријарха морамо ословљавати његовом титулом на православном форуму који ради уз благослов СП Цркве, чак и када се лично не слажемо с неким његовим поступком.

Radioaktivne čestice iz Japana stigle su u Srbiju, ali njihova količina ne predstavlja bilo kakvu opasnost po zdravlje građana. U vazduhu je detektovano prisustvo čestica joda koje danima lete kroz atmosferu, ali njihovo prisustvo ne zahteva sprovođenje mera zaštite, rekla je danas agenciji Beta direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja Mirjana Radenković. "Kontrolom u Novom Sadu zabeleženo je prisustvo joda 131 u tragovima, međutim ta koncentracija ne bi trebalo da izaziva strah kod građana s obzirom na to da se radi o zanemarljivim količinama", kazala je Radenković. Kako je saopšteno iz Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, današnja ispitivanja u pokazuju da je nivo radioaktivnosti u zemlji u granicama prosečnih vrednosti. "PMF u Novom Sadu, Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja je obavestila Agenciju da je u uzorku aerosola od 24. marta detektovan radionuklid jod-131 u koncetraciji 0,4 milibekerela po jednom kubnom metru, koja je u nivou varijacija osnovnog nivoa zračenja", saopšteno je iz Agencije. Kako je navedeno, povišena radioaktivnost nije konstatovana ni u uzorcima robe koja se uvozi, a pripadnici MUP-a će na graničnim prelazima obavestiti Agenciju ukoliko se pokaže potreba za proverom kontaminacije lica koja u Srbiju dolaze iz ugroženog područja. Iz Agencije je poručeno da inspekcije za kontrolu robe iz uvoza dodatno kontrolišu radioaktivnost svih životnih namirnica, vode i hrane za životinje koje se uvoze ili su poreklom iz Japana i da agencija svakodnevno prati kretanje radioaktivnih čestica nastalih u havariji japanske nuklearne elektrane Fukušima. Naučni saradnik Instituta Vinča Ilija Plećaš rekao je da je izvesno da će nuklearne čestice iz Japana doći u Srbiju, s obzirom na to da su prekrile čitav svet, ali da se radi o veoma malim količinama radioaktivnih čestica koje ni u zapadnim zemljama nisu uzrokovale intervenciju. Komentarišući potvrdu slovenačke Uprave za nuklearnu bezbednost da u toj zemlji očekuju dolazak radioaktivnih čestica svakog dana, Plećaš je rekao da, uprkos pristizanju radioaktivnih čestica, ne bi trebalo stvarati paniku pošto se radi o količini štetnih čestica koje nisu opasne po zdravlje. "Svakog dana se meri radioaktivnost, sad je verovatno pojačana, međutim oko toga ne bi trebalo dizati paniku. Tragovi povećane radioaktivnosti su primećeni i u Francuskoj, Nemačkoj i ni tamo još nema nikakvih razloga za intervenciju", kazao je Plećaš agenciji Beta. Upitan za opasnost radioaktivnih čestica koje su, po svemu sudeći, stigle u Srbiju, Plećaš je podsetio da se havarija dogodila na nuklearnoj elektrani koja je udaljena 13.500 kilometara od Srbije i ponovio da njihova prisutnost ne bi trebalo da zabrinjava građane. Na sajtu Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja možete uživo da pratite nivo radijacije širom Srbije. (Beta)

Прошле недеље, на руским интернет сајтовима је истакнута прича 23-годишње Алине Милан, која је преминула у болници од озбиљне болести - алвиококоза јетре. Упркос патњи у току више месеци, она је одбила да потпише Изјаву о прихватању израелског држављанства (што би јој дало бесплатну операцију - потребних 300 хиљада долара она за операцију није имала), јер је Изјава била повезана са потребом да се формално одрекне своје православне вере. Према речима духовника Алине свештеника храма Преп. Серафима Саровског у Кунцеву, Александра Нарушева и саме девојке, још у новембру прошле године је постављена у болници пред дилемом - добити убрзаним поступком држављанство Израела (а тиме и право на даље бесплатно лечење, које би могло да јој спаси живот), ради чега је било неопходно да се представи у документима као јеврејка или атеиста, или да остане верна Православној Цркви и сачека неминовну смрт. Алина Милан изабрала је друго, а први који је о овоме објавио на свом блогу Никита Мендкович је назвао без колебања савременом хришћанском мученицом за веру. Из саопштења московског правног факултета (где је учила Алина): Историја болести Алине, по речима њене матере (публиковано 3.фебруара): «Оболела је тешко, висока температура, потом пожутела. Типични знаци хепатитиса, зато су је у почетку одвезли на клинику за заразне болести. Пошто хепатитис није потврђен, превезли су је у Боткинску, тамо су учинили две операције за исушивање гнојног апсцеса, јула и августа лечили су апсцес, потом смо је месец дана лечили дома. 25.октобра била је операција, желели су да уклоне оболели режањ јетре, али је током операције постављена дијагноза – алвеококозис, видели су област оштећења, и схватили, да ништа не могу урадити. Потом су зашили и предложили да се направи пуна трансплатација јетре. Прилике да се трансплатација успешно обави су биле минималне... Стање Алине се погоршавало, већ је била на одељењу за интензивну негу, почели су поремећаји срчаног ритма... – директна опасност не само за здравље, већ и за живот. Одлука да се лети за Израел је донешена брзо, електронском поштом сам разаслала извештај о историји њене болести и линк на компјутерску томографију свим највећим клиникама на свету. «Ихилов» (болница у Тел Авиву, једна од најсавременијих на свету) је одговорио међу првима, предлози за лечење су били конкретни, и зато смо већ 11.новембра већ били на пријемном одељењу те болнице. Овде је већ постало јасно да се у време операције инфицирала, и то је био узрок сепсе. У Израелу су се за наше лечење заузели са ентузијазмом. 26. Новембра се десила сепса, потпуна зараза крви. Од тога дана Алина је на одељењу интензивне неге. Стање тешко. Што се тиче плаћања, мени је пред одлазак просто дао новац генерални директор организације, где сам радила пре неколико година.Овај новац је довољан за месец дана третмана, и за оне операције које су учинили. Сада је дуг, као што сам вам написала, 64 хиљада долара, немам могућности где да тражим... Алина није петогодишње дете. Одрасла је, а одраслима у Русији само помаже родбина и пријатељи. " На форуму Правног факултета је тада објављено да је за лечење Алине потребно 300.000 долара. Тог новца нија имала Алина и њени рођаци. Постојало је решење – обратити се званичном молбом за убрзаним добијањем израелског држављанства, које би јој дало могућност да добије бесплатно лечење. О томе је новембра писао духовник Алине, свештеник Александар Нарушев: "Новца за лечење готово да нема <...> још увек је могуће да се добије држављанство Израела и да се лечи бесплатно и брзо, јер времена је врло мало ... Да би добила држављанство, остаје само да попуни упитник и апелују на амбасаду, све остало је решено. " Према израелском "Закон о повратку", Алина би могла да рачуна на репатриацију - као што је јасно из извештаја на израелским медијима о њеној смрти, јер јој је покојни отац је био јевреј, а његова мајка (баба Алине) је сада држављанин Израела. Како јавља сајт Невсру.цом.ил: "конзуларно одељење премијера «Натив» је у току месец дана завршио верификацију исправа којима се доказује право девојке да добије израелско држављанство, а у децембру је дао своје препоруке Министарству унутрашњих послова, али је Министарство унутрашњих послова није журило са одлуком, јавља прес служба «Кадиме» израелске странке, којој се Алинина бабушка обратила за помоћ. Као што је наведено даље на израелском информативним сајтовима, члан Кнесета (израелског парламента) из «Кадиме» Марина Солодкин на захтев бабе Алинине,"обратила се начелнику Управе регистрације популације Амнону Бен-Ами, да хитно интервенише и убрза одлуку о овом случају, узимајући у обзир здравствено стање девојке, али помоћ није указана." Разлог за ово написан је на форуму храма преп. Серафима Саровског, где служи духовник Алине (10.нов. 2010.): "Али, на упитнику постоји ставка «вероисповедање» "Према закону, да постане израелски држављанин може само јевреј или атеиста ... Да би се добила брза медицинска нега и шанса за живот, у тој ставци треба да се напише само једна реч: "атеист " или "јеврејка " ... Ево на ово питање и она ме је питала преко телефона. Шта да се учини?. Лекари кажу да је времена врло мало, две или три недеље, код нас не врше ову врсту лечења. Избор је једноставан – бити лукав, и добити наду на исцељење или се потпуно ослонити на Бога. Са измешаним осећањима сам ишао данас код ње у болницу (10.нов. се Алина налазила још у Москви), поред ње је седела мати са изнемоглим, али не и очајним изгледом, и тамо у соби за интензивну негу, мене је чекао човек, који жели одговор, можда, на најглавније питање свог живота. Ја нисам извршитељ пресуда и нисам знао, шта да кажем ... тачније, знао сам, али ... Још на путу за болницу мајка девојке је рекла, да су оне са ћерком већ решиле... ја сам скренуо разговор на другу тему, бојећи се да чујем нешто најстрашније за мене, као свештеника и хришћанина. Улазећи у собу, видео сам савршено јадно, жуто, које једва подсећа на девојку од 22 године, биће. Али, са бистрим очима и некаквом дивном чврстином и одлучношћу у очима. «Ми смо све решили са мамом, - с прага ме је сусрела Јелена (крштено име Алине) – Ја нећу скинути крст и нећу се одрећи, то није вредно тога». «Ви, јунаци!», рекох ја. Јелена се причестила и насмејала. А потом сам питао матеру, како ће даље да раде. «Не знам, - одговорила је, - Бог нас неће оставити, тражићемо спонзоре, продавати лично имање». -Али, немате времена. - Но, пред нама је вечност... одговорила је она. Правно објашњење преузето са израелских сајтова: «Ситуација је следећа – сагласно Закону о повратку, јевреј (макар по једном родитељу), који је променио веру, нема права на репатријацију... Уопште, сагласно том закону, Јевреј може да буде или јудејске вере или атеист, треће не постоји. Зашто – компликовано је да се одговори, али такав је закон. 23 новембра 2010 г. Алина је сама написала на форуму храма прп. Серафима Саровского у Кунцеву: "Поштовани посетитељи форума! Сада, када ми је већ много боље, ја могу говорити о ономе што се даље дешавало. Никаквог херојства, никаквог избора у даном моменту нисам имала да урадим, свој избор сам учинила давно — ја сам православна хришћанка. На почетку, нисам знала своју диагнозу — нико ми није говорио, мене су, као дете, оградили од свега тога… чудом се нашла клиника… чудом се нашли спонзори и добри људи… чудом сам издржала лет… чудом сам ја жива. А избор? Да, ја не скидам крст, ја откривено говорим, да сам православна, крстим се. Да, код мене је лист папира из Министарства унутрашњиих дела Израела, где нема варијанти: има ставка "ја примам држављанство-законе-религију дане државе", само потврдите, потпис. Но кажите, да ли је то избор? Главно, није на папиру, већ у души… а тамо је нада на Бога, јача од папира, јача од закона, држава, страшних диагноза или времена! И у најтежим моментима мене не оставља осећај, да ме Господ држи за руку. Сви лекари, свих држава носе ризик операције, и овде сваки дан може бити последњи. Једини избор, који сам ја већ давно учинила, а он није везан са држављанством – мој избор је вера у Бога, у то, да слепо благодарим за то, што ми је суђено. А такав избор, он стоји пред сваким човеком». Неколико месеци је Алина Милан проживела на интензивној нези хируршког одељења «В» клинике «Ихилов», прикована на апарат вештачког дисања. Како су приметили израелски лекари, све до последљег дана је била «прикована за постељу ... али се налазила у пуном сазнању и чврстој свести», што још више даје значај одлуке коју је донела на фону мучења од смртоносне болести која се развијала. У ноћ 14 марта Алина (Јелена) Милан је умрла од силног унутрашњег крварења. Многи корисници интернета у Русији су је одмах прихватили као свету мученицу. Владислав Владимиров "ПРАВДА.РУ", 21 марта 2011 г.

Величанствени благослов Светосавском народном покрету На путу Васкрсења Србије, Светосавски народни покрет је, на позив православног српског Смедерева, дошао у овај град са настојањем да се и овде буди Србија и српски народ и то на трибини посвећеној покретању саборног отпора доласку архијеретика – римокатоличког папе у нашу свету отаџбину. Поред претставника Светосавског покрета, Богдана Мијушковића (братство Св. Краљ Милутин из Шабца), Ранка Гојковића (преводиоца са руског језика и православног публицисте) и Миленка Бодина (из Студеничког круга и иницијативног одбора покрета), нарочити значај сабрању (преко петсто људи) у лепом Дому културе дало је присуство и обраћање Оца Симеона, игумана манастира Рукумија. Скупу се обратио и Момир Лазић, уредник часописа Збиља. Он је говорио о континуитету злочина над српским православним народом и о примерима из историје који указују на непрекидан гласни, или прећутни благослов Римокатоличке цркве над њима. Ранко Гојковић је указао на значај српско-руске сарадње, а нарочито на конференцију одржаној у Петрограду, крајем 2010. године о односима Православља и римокатолика у светлу великих злочина, какав је онај у Јасеновцу. У књизи, коју је објавио са тог скупа, има пуно историјских, али и нових сазнања о понашању римокатолика према православнима а нарочито према Србима и Русима. Сама беседа Оца Симеона је била, као и увек, надахнута бригом за спасење српског рода, али у тону православне оправданости борбе за истину и веру које су данас, изнад свега, потребне. Он је ставио нагласак на разлоге зашто није могуће оправдати евентуални позив за долазак папе у Србију. Нарочито је нагласио морални угао гледања, близак и лаицима, а који очигледно указује на безочност доласка непокајаног злочинца код својих жртава. С друге стране, изнео је и читав списак црквено-догматских разлога зашто је и сам Свети Ава Јустин Ћелијски својевремено назвао папу римског архијеретиком а римокатолицизам и екуменизам свејересима. Све док се не покаје и не очисти од јереси, римокатоличка црква и није црква, већ једна световна организација, а њен поглавар ништа друго него лажни (и још наводно непогрешиви) апостол. Зато је непримерено самој вери и свим људима којима је до истинског благослова Божјег, да позивају папу у Србију. Миленко Бодин је указао да је све више људи који желе да дају допринос саборном раду покрета. Током обиласка српских градова и села, разговара се са народом о лажним и преварним образложењима зашто није толико страшно да папа дође у Србију, ето на само један дан. Али тај дан је дан борбе за српску душу после кога може пасти ноћ која вечно траје. Никаква образложења заводљивог језика о љубави без истине, опраштању без покајања, земаљским користима на штету душе – о тој посети, као симболу потпуног понижења српског народа, зато не стоје. Из тих разлога, Миленко Бодин је подвукао да је један од најважнијих циљева покрета да се сви у Цркви вратимо светосавском уставу уједињења (а против раскола коме погодује садашњи – у комунизму донети Устав СПЦ), којим је предвиђено да у раду Светог архијереског сабора учествују представници верујућег народа. Нагласио је значај да се важне црквене одлуке не смеју доносити иза леђа српског народа. Званични део трибине завршио је као што је и почео – изворним звуком гусала и песмама које опомињу шта нам се спрема, које је сачинио Богдан Мијушковић. Његова изговорена реч, а још и више одгуслана, о страдањима из личног сведочења изречена, и дужности нашег саборног деловања да се не догоди још и горе, побрали су опште симпатије допирући до срца присутних. У славу Божију, после званичног краја трибине, уследило је дружење са браћом и сестрама које је нарочито занимало потписивање петиције против доласка папе, као и сагласности на циљеве Светосавског народног покрета. Општа атмосфера је употпуњена договорима о даљем заједничком раду и новим посетама градовима широм наше отаџбине Србије. Уочи Часног поста 2011. године Светосавски народни покрет, координационо средиште

Питање је ком се они Богу моле. 0110_hahaha