nishizawa

@ Александар, Алексије Хајде да пробам да нацртам: Ништа лоше нема у томе када свештеник отпуши клозет у парохијском дому који се запушио, ако нема ко други да га отпуши. На неки начин, и то се може схватити као део његовог позива. Али то не значи да суштину свештеничког позива због тога треба схватити као отпушавање клозета.

То и јесте оно што је толико тешко објаснити нациЈоналистима. Хришћанство као вера се бави стварима које су далеко изнад националних интереса, геополитичких стратегија, међународних превирања и тренутне политичке ситуације... Хришћанство се не бави питањем квалитета живота и животног стандарда, него Живота Вечног. Не бави се питањима политичких и грађанских слобода, него онтолошке слободе, слободе од греха и смрти, не бави се постављањем граница између држава, већ брисањем граница између људи... Ако је нешто национални интерес српског народа, онда је то да не дозволи да се његово поимање Хришћанства сведе на пуко племенско сујеверје, а Цркве на институцију која служи остваривању националних интереса.

Основи еклисиологије: Црква - заједница Христа и људи, без обзира на пол, расу, националност, или било коју другу друштвену или неку другу категорију, у Духу Светоме.

И какве то везе има са овом темом?

Управо супротно - наводи које си цитирала не говоре о томе да треба позивати читаве народе да постану део Цркве, већ да народност у хришћанству више није ни од какве важности, будући да је некада народност била уско повезана са религиозношћу, и да припадници свих народа могу бити хришћани, будући да хришћанство и није вера која се бави проблемима једног народа или чак једне групе народа, него питањима од пресудне важности и значаја за апсолутно свако људско биће на овој планети... Ма све је то супер, али чини ми се да ти то схваташ мало буквално. Свети Јустин и Свети Николај, истина, позивају наш народ на преумљење и обожење, и на повратак Христу, али све и да се то деси, свакако се неће десити тако што ће се народ окренути Христу, већ појединци из тог народа, будући да је народ апстрактан појам који постоји само у нашој свести.

Само на овој теми си тврдио да погрешно схватам Свето Писмо, да доводим у питање Христове речи, да ми логика није здрава, да погрешно преводим Свето Писмо, да су ми питања безвезна, и имаш образа да још тврдиш да сам ја тебе нечим увредио... И све то, наравно, без једне смислене речи којом би поткрепио било коју од ових тврдњи... Немам шта да ти опраштам - могу само да те жалим...

Па зашто си онда потезао ту причу?! Само колико да би ми противречио, без обзира на то да ли је то што си рекао смислено или не? Не избегаваш ти одговор, него без трунке аргумента оптужујеш, лажеш, вређаш и клевећеш...

Ја нисам стекао такав утисак. Мислим да малко преозбиљно схваташ ствари, и да ти ништа не би фалило када би се мало опустио. Пући ћеш ко тетива на луку оног ловца што је ишао у посету Светом Антонију...

А шта ти мислиш да је мислио? Песма није о религиозности, него о томе како није веровао да се њему може десити љубав, али да је поверовао када се десила... А ако те занимају рок и хард-рок песме са религијском тематиком, погледај/послушај, на пример, ово...

Овај текст је могао да напише само неко ко се уздигао до научно-интелектуалних висина на нивоу негде између Карлеуше и Милана Тарота.

Ух, извињавам се најискреније. По никнејму нисам могао да претпоставим.

Да будем сасвим искрен, није ми до краја јасно шта си хтео да кажеш тиме што си поставио три цитата који потврђују моје становиште (Светог Григорија, Светог Саве и еп. Иринеја), и један који, макар донекле, потврђује твоје (Св. Николаја)... Када би покушао да своју мисао изразиш својим речима, вероватно бисмо се боље разумели...

Боље је ћутати и пустити људе да мисле да си будала, него говорити и одагнати сваку сумњу у то. - Абрахам Линколн -

Још је невероватније то да си ти ову тему укапирао као расправу о томе да ли су народи битни или небитни. Овде се води расправа о томе може ли неки конкретан народ, то јест нација, бити конститутивни елемент Цркве, или у Цркви појединци независно од своје националности (или мултинационалности, или анационалности) постају Народ Божији, Нови Израиљ, Тело Христово. Теза јесте урнебесна, али ја не видим какве везе има са овом темом. То што се поједини народи помињу у Светом Писму не значи да су народи ти који су позвани да постану конститутивни елементи Цркве. Као што си и сам приметио, у Светом Писму се помињу и овце, па то не значи да су оне позване да постану Тело Христово. А нико овде није тврдио да су Христове речи пренете погрешно, већ да нису пренете дословно.

Па изволи, изнеси смислене аргументе да нисам у праву. Још увек их не видесмо. А све ми се чини да ни нећемо... Побогу, Недељко, да ли је могуће да не успеваш да разликујеш превод од тумачења? Где сам ја рекао да би у тексту Светог Писма требало да стоји да је младић боловао од епилепсије?! Објаснио сам ти већ јасно и гласно да се ради о тумачењу и разумевању тог догађаја. Никако о тексту. И да у питању није моје тумачење и разумевање, већ оца Лазара Милина, које ја само преносим. Дакле - није Исус рекао једно, а мислио друго, него је Црква пренела догађај на начин који ти разумеш на један, а О. Лазар и ја на други начин. И још једна ствар - какве то везе има са овом темом?!

Понекад се запитам умеш ли ти да читаш... Где сам ја то довео у питање речи Христове, где сам рекао да је Христос мислио једно, а рекао друго?! Нису људи тога времена били неспособни да разумеју речи Христове - напротив. Неспособни да разумеју речи Христове су управо људи овога времена, које је нациЈонализам толико заслепио да више нису способни да разликују нацију и државу од Цркве.

Па ставио сам смајлија, не видим у чему је проблем... Шта се дуриш ко шипарица...

Шта сада? Шта ја знам - можда би могао, евентуално, да изнесеш нешто што поткрепљује твоју тврдњу? Можда неки аргумент, или нешто слично? Или је превише надати се тако нечему?

Није истина. Колико се сећам, дао сам веома јасан, аргументован и исцрпан одговор на свако питање које си поставио, како на овој теми, тако и на другим темама. Боже сачувај. Једино место на којем сам поменуо тебе лично јесте био полушаљиви коментар "Да те не знам, можда бих ти и поверовао." А односио се на то да сумњам да је твој мотив за покретање теме било решавање дилеме јединство/мноштво на егзистенцијалном нивоу, и да, познавајући тебе, у питању није ништа друго него још један покушај да се на основу цитата истргнутог из контекста националност на мала врата уведе као конститутивни елемент Цркве, на шта се, мање-више, највећи део твојих писанија на овом и другим форумима и своди а што, како год да окренеш, не пије воду. Ништа лично. На основу твоје тврдње да на овај начин можемо да релативизујемо све речи Христове из Јеванђеља. Ја нигде нисам потезао своја администраторска овлашћења као аргумент. Наравно да не сматрам ништа слично - ја само, за разлику од тебе, аргументујем своје тврдње, и не измишљам ствари које моји саговорници нису рекли. И оно што одбијаш да видиш - зато што ти се не свиђа, и зато што се не уклапа у твоју националистичку идеологију. Наравно да јесте, али то не значи да су Црква и СрБство једно исто. Изволи па покажи да су небулозе. Томе форуми и служе.

А одакле теби да сам ја тако нешто рекао? Читаш ли ти уопште шта ја пишем, или ми стављаш речи у уста онако како ти се свиди?

Глупости. Ја нигде тако нешто нисам рекао. А то што ти не можеш да схватиш и прихватиш да се Црква као Народ Божији окупља око Христа, а не око Србије, отачаства, нације, државе, или било чега другог, је твој проблем.

Ја то нисам рекао. Ја само кажем да си ти одговарајући на моје тврдње заборавио да постоји Свето Предање, или да га, у најбољем случају, погрешно разумеш и доживљаваш. Ја ништа не релативизујем - управо је обрнуто. Ствари су више него јасне - то што се теби не свиђа како ствари стоје, то је друга прича. Ти си тај чији је најјачи аргумент то што кажеш да ја релативизујем ствари.

Не можемо, будући да у Цркви постоји и Свето Предање. А оно није, како се најчешће верује, скуп свих сујеверних прича које бабе причају на поселу, него живо присуство Духа Светога у Цркви које исту чува од релативизације о којој причаш. Да те не знам, можда бих ти и поверовао... Наравно да Црква надилази дилему мноштво/једно. Али као народ Божији, а не народ СрБски.

У Христово време појединац као такав није значио нарочито много. Поимање појединца као јединствене, незаменљиве и непоновљиве личности је донело управо Хришћанство, и то је један од највећих цивилизацијаких помака које је оно донело људском роду. Због тога свако постављање било ког идентитета, па и националног, изнад личног јесте, са становишта Хришћанства, корак уназад. Такође, појам народа који је постојао у то време се у одређеној мери разликовао од данашњег поимања народа или нације, тако да се смисао Христових речи не може схватити на прави начин простим преношењем истих из њиховог културног и историјског контекста и учитавањем у наш - поготово не на овај начин. Осим тога, Христове речи у јеванђељима нису навођене буквално и тачно онако како их је он изговорио, будући да у то време нису постојали диктафони, а апостоли нису били тахиграфи који би на лицу места записивали сваку Његову реч. Христове речи су парафразиране на онај начин на који су аутори јеванђеља умели да их пренесу - користећи се при том усменим предањем Цркве и својим речником, схватањима и претпоставкама. А овај конкретни део јеванђеља није постојао у првобитној верзији, већ је убачен накнадно.

А ако вам ова времена и даље делују као последња, пробајте да замислите како је изгледало бити хришћанин тридесетих година ХХ века у Стаљиновом СССР-у...