NinaD

Odkud ti to. U Srbiji se još nikad nije desilo da fanovi nasrnu na binu, a još manje da rasture nešto, a koncerti se održavaju svako malo. Svi bendovi koji su dolazili u Srbiju bili su oduševljeni publikom . Imaš neke predrasude brate.

Lepo. Svi smo isti pred Gospodom bez obzira odakle smo i koje smo nacionalnosti. Moja sestra živi u Kanzas Sitiju i najbliža srpska pravoslavna crkva joj je na nekih 45-50 minuta vožnje. Pošto je obolela od raka sa kojim se bori već evo, hvala Bogu, tri godine (prognoze su bile 6 meseci), sveštenik joj je savetova da nema potreba da prevaljuje toliki put kad ima američu pravoslavnu crkvu blizu kuće. Zanimljivo je da je sveštenik u toj crkvi amerikanac koji je kao misionar neke tamošnje (američke) crkve otišao u Etiopiju i tamo se prvi put susreo sa pravoslavljem koje je prihvatio i doktoriravši na teologiji postao sveštenik. Vernici u toj crkvi su većinom amerikanci koji su najviše pre 5-6 godina prihvatili pravoslavlje. Slava Bogu.

"...Borimo se na Alahovom putu, ubijamo i bivamo ubijeni...džihad traje do sudnjega dana..." Bilo bi zanomljivo da neko od braće muslimana ovo prokomentariše. Jadan ovaj čovek, nek mu je Bog u pomoći.

Upravo tako.

Ne znam brate šta si potpisivao, ali ugovoreno je ono što piše na ugovoru koji potpisuju strane ugovornice. Sve što ti nije jasno treba pitati i razjasniti pre potpisivanja. Nema poverenje nikakve veze sa ugovorom, to je pravni posao. Čak i ova mala osiguranja koja sam pominjala i kod kojih nema potpisivanja ugovora već se uplata uzima kao sklopljeno osiguranje, imaju na uplatnici sve bitne stavke osiguranja koje vam se nudi. Pravo da ti kažem nije mi jasno šta je tu tajno i sakriveno i zašto onda ljudi uopšte potpisuju iako ne znaju šta. Preporučujem svakom da pre potpisivanja bilo kakvog ugovora proveri i dobro se uputi kako u stavke samog ugovora, tako i u zakonske odredbe koje regulišu datu oblast.

Ne znam brate, ne bih ja da ovde branim ta razna osiguranja. Prosto, nemam takva iskustva.Nemam para za Viner ili Grave, ali imam Uniqa osiguranje od nesretnog slučaja i njihovo osiguranje stana (to je na banku zbog kredita). Do sad mi nije ništa trebalo. Plaćam i ono malo osiguranje što ti dođe na adresu pa ga greškom pokupiš sa ostalim računima i platiš . Tako sam ja platila DDOR i kad sam videla, pomislim ajd sad, nastaviću i nećeš verovati. Pukne ventil centralnog grejanja u zgradi baš kod našeg stana i zidovi skoro do pola povuku vodu i oljušte se. Prijavila slučaj, za nedelju dana došao procenitelj i za dvadesetak dana dobila pare. Kada mi je preminula svekrva (to je bilo Uniqa osiguranje, isto ono što ti ubace u sanduče) mi otišli i prijavili, odneli umrlicu i oni nam isplatili pare pa smo tako smanjili troškove koje smo imali. Srećem u poslu razne ljude i primećujem da su veoma nervozni kad treba nešto da reše. Ne slušaju i ne čitaju detaljno kada sklapaju ugovore i kasnije ispadne da su totalno neupućeni u proceduru, a teraju po svom jer oni misle da su u pravu i ta to što se od njih traži nema logike.

Pa vidi, sve mi ovo smrdi na naša posla. Osiguravajuće kuće koje se pominju u tekstu su kuće sa tradicijom od pre II Sv.rata. Videla ja i taj priručnik za agente i ponudu za klijente i ugovor i polisu. Ova zbrda-zdola priča iz teksta ništa konkretno ne pominje. Moji prijatelji su osigurani u Vineru već drugi put na 10 godina. Nakon isteka prve polise bez problema su dobili novac uvećan za ostvarenu dobit. Oni su prvu polisu sklopili preko oca tj. svekra koji je radio osiguranja još pre 25 godna na prostoru Hrvatske. Ono što se u ugovoru traži to su apsolutno istiniti odgovori na sva postavljena pitanja, a to našem narodu baš i nije jasno. Pa tako zaokruže da su zdravi i da npr. ne puše iako to nije istina i onda problemi kod naplate osiguranog slučaja. Sa druge strane ovi naši što rade za osiguranja unose i naše "običaje" u posao i eto ti zla. Ispada najbolje, ako neko hoće da se osigura, da skokne do Austrije i tamo napravi polisu pa da zna na čemu je. To da će osiguravajuća kuća da propadne može da se desi, ali zato je važno kod koga je reosigurana. Za ove koje se pominju u tekstu znam da su reosigurane kod Lojda. Šta više reći. Sigurnije od toga ne može. Nije loše imati polisu. Za mene lično to je još uvek izdatak koji ne mogu da uklopim. Uvek mi nekako fali.

Da, ko će ga znati. Nismo baš navikli na to da se neko kaje za svoja nedela. Neka mu je Gospod u pomoći, ako se zaista kaje, jer onda mu nije lako da živi sa tim teretom, a dobro bi bilo da se čuje njegovo svedočenje o tim strahotama.

To znači da se vaša ulaganja uvek računaju u devizama tj. u nekoj stabilnoj valuti (evri i švajcarci uglavnom) iako ih uplaćujete u dinarima.

Ovo nije baš u potpunosti tačno, to jest postoje vrste osiguranja koje predviđaju isplatu uplaćivanog (ušteđenog) novca sa ostvarenom dobiti od ulaganja, a nakon isteka ugovorenog vremenskog roka. Kod ovakvih osiguranja važno je informisati se o osiguravajućoj kući i o tome kod koga je ta osiguravajuća kuća reosigurana jer na osnovu toga procenjujete koliko je vaše ulaganje sigurno.

To je na žalost naša stvarnost. Čega nema u medijima, nema ga uopšte. Ljudi stvarnost gledaju kroz televizor. Najgore je što upijajući potpuno nekritički razne sadržaje iz medija, ljudi donose svoj sud o raznim stvarima neznajući ništa o njima iz prve ruke. Takav je slučaj i sa crkvom. Mnogi nikad kročili u crkvu nisu, ali sve "znaju" sa televizije pa kad čujem njihove stavove prosto nemam pojma o čemu oni to uopšte pričaju i iz kog im je to filma.

To je prava nesebična ljubav. Poznavala sam davno jednu ženu koja je identično postupila i uvek sam mislila da je to jedni pravi izbor, mada je bilo onih koji su je osuđivali. Ne znam kako nisu shvatali da je to za divljenje, a ne za osudu i čuđenje.

Naprotiv, seti se basni i zašto se one pričaju deci. Niko ne očekuje da dete poveruje da lisica i gavran stvarno pričaju, ali iz date situacije deca izvlače pouku. Da li deca zaista veruju da ježurka ježić razgovara sa lijom? Naravno ne, ali uče o nekim vrednostima. Tvoja zabrinutost oko uticaja veronauke na dečicu je bespotrebna i proizlazi iz vlastitog nerazumevanja iste, a stvari zbog kojih zaista treba brinuti ne vidiš.

Stvarno je čudno koliko se ateisti, članovi raznih nevladinih organizacija i slični dušebrižnici i borci za ljudska prava brinu oko ovakvih stvari koje u svojoj suštini nemaju ništa loše, a zbog npr. pornografskih časopisa izloženih u trafikama da ih gledaju dečica koja tuda prolaze na putu do škole uopšte se ne brinu. Ne brinu se ni zbog sadržaja na televiziji koji promovišu agresivnost, ni zbog prosvetnih radnika koji su eventualno iz nekog razloga nepodobni da rade sa decom (alkoholičar, narkoman, pedofil...), ni zbog loših uslova za život u domovima za nezbrinutu decu,..., ali se brinu zbog izloženosti dece religijskim sadržajima. Sačuvaj nas Bože takvih dušebrižnika.

Čini mi se da prvi hrišćani nisu poklanjali pažnju ovako trivijalnim stvarima, a nešto ne znam ni da je Gospod naš Isus Hristos tražio da jedni stoje levo drugi desno. To je ušlo u hrišćanstvo iz ondašnjih običaja i shvatanja muško ženskih odnosa koji su vladali kod tadašnjih jevreja i ostalih naroda. Isto kao pokrivanje žena. Sve skupa nema nikakve veze sa onim što nas Gospod uči, ali mi više gledamo kakav nam je omot na sveskama nego šta u njima piše.

Nije isto jer oni koji prirodnim putem pokušavaju da dobiju dete ne znaju da li ce embrion uspeti da se zakači, pa čak ni da li ga je bilo, ako ne uspe, a lekari koji obavljaju VTO sasvim sigurno znaju da će one koje ne odaberu za embriotransfer ubiti. Tema se iscrpela pa ovim završavam.

Uf kakve teške reči. Na kraju krajeva za ovih, kako kažeš, 70% nije kriva žena, još manje muž ili partner, jer nije zavisilo od njihove volje i odluke. Nikako to ne može biti isto, ali normalno je da ateisti i vernici o ovome ne mogu imati isto mišljenje.

Nije u pitanju teritorijalna i biološka dominacija. Stvar je u tome da, kada bismo zaista u tolikom procentu bili postojani u veri, ne bi se radile ovakve stvari koje dovode do osipanja države i naroda. Znači da bismo bili puni vrlina koje automatski isključuju loša dela. Izgleda da smo, iako popis kaže da nas je puno, vrlo skloni grehu.

Nisam mislila na huligane već na prosečne građane Srbije. Naravno da batinanje niti bilo kakva agresija prema bilo kome nema opravdanja. Govorim o tome zašto prosečni građani ne prihvataju paradu i ne kažem da je to ispravno ili ne.

Ispade da bi u ovoj zemlji svi bili srećni da nije te SPC koja kvari tu sreću. SPC je izrazila neslaganje sa jednim zakonom koji je ionako samo šminka za EU i potpuno je besmislen jer su pred zakonom već svi građani jednaki i nisu neki jednakiji od drugih. To što većina naroda u ovoj zemlji, bili vernici ili ne, smatra pripadnike LGBT za bolesne nije problem zakona već vaspitanja, kulture, ako hoćete bontona. To bi trebala biti intima kao što je uostalom i strejt parovi imaju, dakle nije nešto u šta se treba mešati onaj koga se ne tiče. Većina građana upravo zbog toga ne prihvata gej paradu jer to smatra iznošenjem intime u javnost gde joj mesto nije.

Vidiš, sreća je što nas ima raznih.

Dakle čim se neko ne slaže on je bezobrazan i netrpeljiv. Ne mislite li možda da je taj vaš stav o nesvesnosti tolikih ljudi (među onih 84% ili koliko god) prilično prepotentan i potcenjujući? Zbog toga sam bila cinična. Loša vam je taktika. Želite li stvarno nešto postići onda nemojte ljudima slati poruku da ih smatrate za glupe i nesvesne svojih postupaka.

Sreća što takvi, neobavešteni i tek probuđeni iz sna kojim ih je začarala zla vila, imaju ateiste koji će sve lepo da im objasne.

Pa i to je njihovo pravo, uglavnom ne kažu ateista.

Opet pitam, koja je to mera za pravog vernika i ko kaže da je onaj ko ide "redovno" u crkvu praviji od onoga koji ide dva puta godišnje ili nikad. To nije na nama da sudimo. Ne može se ljudima zabraniti da se izjašnjavaju kako oni žele. Mnogi krste decu, venčaju se u crkvi i više skoro i ne idu. Ko ima pravo da im kaže da zbog toga nisu vernici ni pravoslavci ili katolici ili... već da se onda upišu kao ateisti?