cejovic vukman

Потписујем цео пост и слажем се са оваквим расуђивањем које је сасвим исправно и искрено. Богу хвала што народ више и није тако неписмен како се некима чини. Примећује се како се сви трудимо не били научили о нашој вери што више да не би упадали у замке оних који дижу панику без сваке потребе... како оно писмо каже парафразирам `долазе у јагњећој кожи а унутра су вуци грабљиви`.... Aleluja!

Pa ti si brale filadelfija. Sad si me otkrio. Dakle, ne jedna, nego vise sluzbi me je angazovalo da pisem pod punim imenom i da tebe i tebe slicne izbacujem iz koloseka, dakle, da vas zivciram, da kod vas stvaram nemir, da stvaram raskol, da dekoncetrisem srpsku internet scenu. E "prijatelju" ti si jedna osoba, koja u zivotu niti je ista vidjela niti ista dozivjela. Kod nas u Crnoj Gori bi rekli "blavor". Tvoj moralni sklop je takav, da ne mozes da ukapiras da mogu da postoje ljudi koji misle svojom glavom i koji to misljenje mogu slobodno da izraze. Nego, ko god misli svojom glavom i ko je slobodan, taj je agent. Tako su mene jos davne 1988 godine proglasili agentom, sto sam ispred podgoricke skupstine, pred 20.000 ljudi rekao da treba silom srusiti sistem i da su oni koji vladaju zemljom prodane duse. Zbog toga sam lezao u zatvor i kada su me na sudu pitali, zbog cega sam rekao da su komunisti gori od fasista, rekao sam da sam trazio najgrdju mogucu rijec i da nisam mogao grdju da nadjem i da mi je zao sto nisam nasao neku jos ruzniju rijec od rijeci "fasizam". Tada sam mislio da je fasizam veliko zlo, danas mislim da fasizam nije zlo. Nemoj molim te da se naljutis, za ono "blavor", mozes ti da se popravis, ako izbacis tu svoju mrznju i zavist iz sebe, ovako licis na neku frustiranu zenu koju je zavatio klimaterijum i kojoj je prestala menstruacija. I osisaj se i operi kao covjek, ne prilici jednom pravoslavcu da bude prljavi i smrdljivi roker, jos isfrustiran. I nadji sebi neku zenu, jadan, stari si panjat i jos nemas nista zensko, pa ti je kriv Vukman Cejovic i razne tajne sluzbe. I da si pratio moje pisanje, mogao si nesto da naucis, ali "zlo govedo-dovijeka june".

Mi nikada ne znamo, sta je kome u dusi dok se pricescuje i nikada ne znamo ko se pricescuje po sluzbenoj duznosti a ko iz trenda, koji moze biti i bogoslovski. Potpuno Vas shvacam, oce. Da li je vladika Artemije Vas episkop? Oce Ivane, ja ne idem u Crkvu zbog vladike, nego zbog Hrista. Vladika nije Hristos, nego sluga Hristov i nas brat. Citao sam mnoge svetitelje, od kojih su neke bile i vladike, koji su govorili da su gresnici i sluge Hristove i jos ne cuh ni jednoga svetog vladiku da kaze da je on ikona Hristova.Ovi danasnji samo o tome trube, kako su ikone Hristove. I ja sam ikona Hristova oce, aj dokazite suprotno.

Bicu slobodan da dam savjet urednicima ovog foruma. Moj savjet je da ne budu previse rigidni, da cuju svacije misljenje, da ne ponizavaju nikoga, brisuci mu tekstove, pa ako ponekad i obrisu da to bude zbog nekog velikog rfazloga, ali u ljubavi. Dakle, da se ponasate prema svakome, kao da je to vas rodjeni brat, necete pogrijesiti. I ako shvatite da nije svaka kritika nekog vladike zlonamjerna, ma kako vam grubo djelovala. To je cesto puta izraz razocarenja, mjesavina ogorcenja i ljubavi. Kako bi nas samo rqadovalo, kada bi nase cijenjene vladike dosle na forum i same odgovorile na neka pitanja, umjesto sto angazuju svoje svestenike na obavestajnim poslovima po interenetu i sto od blagocestivih svestenika prave "sekretare SKOJA".

Ako je istina da oni "neraskolnici", koji se non stop pricecuju i koji lebde na svakoj liturgiji, nicega ne boje, sto se onda boje slobodne rijeci, cak i ako je za njih neugodna. Zar mislite da bi se jedan svetitelj mnogo uzbudjivao, oko toga sto tamo neki anonimac piase o njemu. Eto, vi ste prvi koji me nije banovao i veoma to postujem. Pitanje je samo, dokle cete da izdrzite. 0104_cheesy Mora da ste ispunjeni Duhom Svetim u poslednje vrijeme.

Oce Ivane, ne znam koliko ste ljudi "raskolnika" uspjeli da upitate koliko se cesto pricescuju i spovijedaju, ali moje ískustvo sa "raskolnicima" je drugacije od vaseg, mada ne kazem da nema takvih kakve vi opisaste. Sto se tice toga, koliko se pricescujem i ispovijedam, to je zaista licno pitanje, ali odgovicu Vam. Ja se trudim da se pricescujem koliko god mogu, kad bih ja odlucivao, pricescivao bih se na svakoj liturgiji. Ali, posto sam gresan covjek, ponekad dobijam epitimiju, ponekad ne postim, pa onda ne mogu da se pricestim kad bih volio. U prosjeku pricestim se jednom ili dva puta mjesecno, u postu ponekad svake nedelje. Ispovijedam se takodje cesto i postim sve postove a ponekad i preko toga. Ipak, ja sam beznadezan slucaj, pa ako mozete Vi urgirajte malo za mene kod Boga.

Njemacki nacionalisti simpatisu borbu srpskog naroda za slobodu. Svajcarski i austrijski nacionalisti takodje. Mi nismo svjesni koliko simpatije uzivaju Srbi medju desnicarskim pokretima u Evropi. Mi to mozemo veoma dobro da iskoristimo. Srbija bi mogla da postane centar desnicarskih pokreta u Evropi i u svijetu. Samo ljudi treba da ukapiraju da je najvece zlo covjecanstva masonerija i cifutski marksizam a ne neki imaginarni fasizam. Ali apropo fasizma, neka neko kaze, sta je to bilo lose u jednom Frankovom ili musolinijevom fasizmu? Ili u "fasizmu" Milana Nedica i Dimitrija Ljotica.

Ljudi koji budu izucavali srpsku internet scenu, moraju da znaju, da je za stvaranje "anticrkvenih" foruma najzasluzniji vladika Atanasije Jevtc i otac Aleksandar Djakovac. Mozda bi neki diplomant, mogao da izme ovu temu za diplomski rad, ili moj "Habibi" za doktorsku temu. Ja cu se ponuditi kao tutor Habibijevog doktorata.

Vrlo je tesko definistati, sta je to fasizam. Po definiciji cifutskoj, fasisti su svi oni koji nece da dozvole da ih Cifuti jasu. Mo mojem misljenju fasizam ne postoji, osim u glavama Cifuta i antifasista, velikih ljubitelja Cifuta, koji im zelje sa usana citaju. Postoje ljudi i grupe ljudi, koji nece da im masoni i Cifuti odredjuju sudbinu, koji vole svoj narod, koji vole svoju naciju, koji su antikomunisti, jer je komunizam produkt cifutski, koji hoce da uce istinitu a ne laznu, od cifuta pisanu, istoriju, koji hoce slobodu a ne cifutsku diktaturu. Ti ljudi se nazivaju fasistima. Ali i apropo fasizma, neka neko argumentovano dokaze, ako moze, da je Adolf Hitler u bilo cemu bio gori od Ruzvelta, Cercila ili Staljina. Adolf Hitler je u mnogim stvarima bio mnogo bolji od njih, njemu je drugi svjetski rat bio nametnut i on je za mnoge heroj.

У питању је извесни Вукман Чејовић. Није познато да ли је то аутентично име и презиме и да ли се под њим појављивало више особа, али је тај кориснички налог био активан на више интернет форума и користио је исти стил писања. Занимљиво је да је на Газиместану и још неким форумима В.Ч. прво износио критике и увреде на рачун одређеног броја епископа, да би потом објавио званично извињење епископима које је увредио и повредио својим неодговорним понашањем, оградивши се и од Газиместана. Он је такође у једној поруци оптужио професора књижевности, Владимира Димитријевића, да стоји иза једног од главних псеудонима са сајта Газиместан (псеудоним Асистент). На то је Димитријевић званично реаговао једним текстом (тој реакцији под називом „Мудри као голубови и безазлени као змије“ се може приступити на адреси: http://www.vidovdan.org/print887.html), при чему се Чејовић и пре те реакције јавно извинио и за ту дезинформацију. Тако псеудонимност на расколничким сајтовима није коришћена само као средство које омогућава беспоштедну критику без одговорности (пред људима, али не и пред Богом, наравно), већ је отворила и низ манипулација у којима су могли да страдају неки људи који нису били ни криви ни дужни и да буду повезани са псеудонимом неке друге особе. У овом случају се показало колико је битно да неко износи свој став под именом и презименом: његова реч носи одређену тежину, због чега се и на његове тврдње одговара, а са друге стране, уколико то није истина, јавно покајање се показује могућим и успешним, а што је најважније – спасоносним. Blago meni, evo postadoh "svetionik". Posto sam bio ucesnik svih tih foruma, evo moje price. Prvi internet forum na kojem sam ucestvovao bio je forum "BSN" na kojem smo se fino druzili i zezali a ponekad diskutovali vruce teme. Moja specijalizacija je bio obracun sa sektasima, obicno advenmtistima, uz to sam cesto znao da budem duhovit, sto se mnogo svidjalo ucesnicima foruma. Pisao sam tamo pod punim imenom, kao i pod pseudonimom "Samanta". Samanta Nelson je do ludila dovodila blagocestive sestre, jer se cesto falila dimenizijama 90-60-90 a bila je poznati foto model iz Londona, od oca "Nelson" a od majke "Guzina" iz Hercegovine. Skoro svi aktivniji ucesnici foruma "verujem" su bili na tom forumu i odlicno smo se druzili i slagali i voljeli smo jedne druge, cak. Forum je bio izvanredan i svako je mogao da slobodno izrazi svoje misljenje, sto je sloboda, koju nam je dao Bog, pa niko ko je normalan, ko je svjetski covjek, ko je iole vidio nesto od svijeta, nece ni pomisliti da na jednom forumu drugom covjeku brani da iznosi svoje misljenje. Bio bi to veoma dosadan i neintelektualan forum, gdje bi svi duvali u isti rog. Naravno, tokom rada foruma, pojavili su se neki ljudi, koji su o nekim vladikama SPC pisali kriticki, bilo je tu i zilota, koji su SPC poricali blagodat i nista tu nije bilo neobicno, nista izvan onoga sto u svakodnevnom zivotu cujemo i o cemu u svakodnevnom zivotu diskutujemo. Bas ta razlicitost u misljenjima je forumu davala veliku car. Neke od tema na forumu bile su "apos Tasa" i o pokusajima rascinjenja vladike Artemija. Vec tada su se neki spremali da vladici Artemiju "uzmu skalp", sto je ovih dana priznao jedan od ucesnika puca na doticnog vladiku. On je rekao da je sve pripremano preko pet godina. I naravno da je bilo zestokih diskusija i te zestoke diskusije se nekima nisu svidjele. Prije svega to se nije svidjelo vladici Atanasiju, koji je uz pomoc oca Aleksandra Djakovca na kraju usio da ugasi forum BSN, ubedljivo najbolji pravoslavni forum, koji je u Srbiji ikada postojao. Prije nego li je forum ugasen, Aleksandar Djakovac je sa svojim ljudima, vjerovatno uz neciji blagoslov otvorio forum "verujem". Na sami pocetak rada tog foruma, pojavio se jedan ustasa sa avatarom Alojza Stepinca i ja sam se zbog toga ukljucio u rad tog foruma i doticnom rekao svoje misljenje nu vezi papske jeresi, slika stepinca mi nije smetala, mislio sam da svako ima slobodu da stavi koju god hoce sliku. Gospodin sa avatarom Alojza Stepinca se pobunio i gospodin Djakovac me je banovao ad hok, rekordnom brzinom, cak i bez opomene. To me je toliko povrijedilo, da sam na forumu "BSN" pokrenuo zivu kampanju protiv "dragog Sase" i ubrzo je ustasa promijenio avatar Stepincev u avatar drugog ustase, "pokrstenog" Cifutina Merca, kojega je srpski narod po zlu zapamtio. Posle toga su se i drugi pobunili i gospodin ustasa je morao da napusti forum, toboze. Nekoliko mjeseci posle toga, gospoda sa "verujem" su se umilostivili u opet mi dozvolili da pisem. U svom drugom pokusaju sam imao diskusiju sa katolickim ober zrecom Beogradskim, koji je kod Djakovca pocasni gost i njegov licni prijatelj, kako tada, tako i sada i tom zrecu sam rekao da je papsko pricesce obican bezblagodatni presovani burek. To je bilo fatalno po mene i opet sam ad hok, rekordnom brzinom, bez opomene banovan. Bas tih dana je vladika Atanasije uz pomoc "dragog Sase" sebi dao jedan od najstrasnijih autogolova u svojoj karijeri, na nacin, sto je izdejatvovao ukidanje foruma "BSN". Bijesan i maksimalno povrijedjen zbog banovanja, koje se desilo na inicijativu beogradko papskog oberzreca, pokusao sam da osnujem svoj forum. Na svu srecu i neki od ostalih ucesnika foruma "BSN" su imali istu zelju i tako smo gospoda: asistent, Dirk, urenik i ja osnovali forum "gazimestan". Taj forum je bio izvanredan, na njemu su objavljene mnoge istine. Moje gorivo za pisanje je bio ban sa foruma "verujem" i onda sam gledao ko stoji iza gospodina "Djakovca", pa sam saznao da iza njega stoji vladika pozarevacki Midic a iza vladike Midica, stoje vladike Atanasije i Amfilohije. Za mene je to bio dovoljan dokaz, da sa ovim vladikama nesto nije u redu, ali trebalo je dugo vremena da shvatim, sta to sa njima nije u redu. Posto sam veoma temperamentan, cesto sam u nastupu emocija vrijedjao pojedine vladike, pa sam se lomio u sebi, cas sam mislio da su izdajnici, cas da nisu, bilo mi je mnogo tesko da priznam, da je ono sto je pisano o njima istina, da su one vladike u koje smo se kleli, postali izfdajnici pravoslavlja. Bilo je to veoma tesko za mene a i za mnoge druge. U jednom takvom nastupu samokritike, sam se izvinuo doticnim vladikama i to javno. Kao sto je svima poznato, uvijek sam pisao pod punim imenom i prezimenom, jer mi je bilo ispod dostojanstva da se krijem. To je izazvalo negativnu rekaciju kod ostalih ucesnika foruma "gazimestan" i poceli su nasi prvi sukobi, koji su kulminirali kada sam se pomirio sa nekim ucesnicima foruma "SOZ", sa kojima sam bukvalno zakazivao tuce, zbog kojih sam iz Njemacke htio da dolazim na dvoboj. Tada sam shvatio da nesto sa mnom a i sa forumom "gazimestan" nije u redu i da i tamo ima nesto trulo i kada sam vidio da i tamo hoce da me cenzurisu, doslo je do velikog sukoba medju nama i onda sam banovan, od mojih prijatelja i saboraca. E sad mozete zamisliti, kako sam bijesan bio. U tom momentu sam protiv njih pokrenuo kampanju, skoro kao nekad protiv "dragog Sase", sta vise "dragi Sasa" koji je danas "Habibi" mi je ustupio prostor za djelovanje, pa smo jedno vrijeme bili saveznici i ja sam ih svojim pisanjem u najbukvalnijem smislu rijeci rasturio. Danas mi je zbog toga zao, ali zelja za osvetom je bila toliko jaka, da sam im htio atomsku bombu bacit, samo da sam mogao. Kasnije sam na "verujem" pisao nesto o papskoj svetoj vodi, pa su me opet banovali, pa odbanjivali, pa opet banovali, pa opet odbanjivali, sve dok me nijesu potpuno banovali, za vjekovi vjekova, taman kao ovi sa gazimestana, foruma, koji je ukinut toboze zbog moje prijetnje da cu odati "asistenta", sto naravno nikada ne bih uradio, cak i da sam sto posto znao ko je on. Za tog "asistenta" nisam znao ko je, imao sam svojih nekih pretpostavki, ali sa sigurnoscu ne mogu da tvrdim o kome se radi. Posle je forum "gazimestan" ugasen i napravljen forum "uhtus", pa sam i tamo na samom pocetku banovan i tek sada, posle puca na vladiku Artemija su mi dopustili da pisem, da bih opet, posle samo pola dana bio banovan, bez objasnjenja. Posle svega sto sam dozivio mogu reci da su u svim "pravoslavnim" forumima, ali bas svim, uvuceni sumnjivi elementi. Forum "verujem" je izrazito pro rimokatolicki i ekumenisticki forum i rekao bih duhovna trovacnica par exelens. Forum "gazimestan" je bio mjesavina pravih boraca za pravoslavlje, postenih i poboznih ljudi, ali i balafurdije, koja je taj forum pokusala da iskoristi za neke svoje necasne ciljeve. Sajt "novinar.de" je za mene veoma sumnjiv sajt i znam pouzdano, kako su lagali u vezi vladike Konstatina. Znam, jer sam bio neposredan svedok hajke na njega i znam vrlo dobro kako je "novinar.de" lagao. Forum "ihtus" je mjesavina "gazimestana" i "novinar.de". Jednini sajt iza kojeg stoje sto posto posteni ljudi je "maran ata" tu poznajem glavnog "urednika".

А мени није јасно како неко може да верује да ова халабука није дигнута због Вавилонског. Lijepi moj Todore, zar mislis da su se svjetske diplomate uskoprcale zbog nekog Vilovskog i audija A8, ili da se jevresjko masonsko glasilo B92 uskoprcalo oko audija A8 i arhimandrita Vilovskog, ili da su se svi srpski mediji, koji su odreda od masona kontrolisani, uskoprcali u vezi arhimandrita Vilovskog i nekog polovnog audija A8. Razmisli malo Todore, dobri moj Todore. Sve ovo komprcanje cifutsko masonske antihriscanske rulje ima samo jedan cilj a taj cilja je razbijanje najpravoslavnijeg bastiona u Srbiji i moje licno misljenje da im je krajnji cilj raskol u SPC. Skoro je neizbjezno da ce ovi razbojnicki potezi dovesti do raskola u SPC. Tesko da ce sve vladike preci preko ovoga.

Ove nase diskusije se svode na presipanje iz supljeg u prazno. Imam osjecaj da su svestenici i bogoslovi sa ovom foruma kao neki papisti, kojima je Tasa namjesnik Hristov na zemlji. Istinu govoreci, za mene i za skoro sav narod srpski, taj Tasa je bio idol, blago receno. Ali, gospodo, Bog je svima nama dao razum i ako iskuljucimo "papsko" idolopoklonstvo, koje se sve vise ukorenjava u SPC, vise nego jasno cemo vidjeti, da je ovaj sraman, nekanonski, antipravoslavan i razbojnicki akt dirigovan iz inostranstva i da su nasi nekadasnji idoli poceli da se prilagodjavaju stihijama ovog svijeta. Meni zaista nije jasno, kako bilo ko moze vjerovati da je ova halabuka dignuta zbog nekog Vilovskog. Da li ste vi normalni, kada ne vidite da je ovo kristalno jasan politicki problem dirigovan od svjetskih mocnika. A sto se tice vladike Atanasija, ne dao mi Bog da sam u njegovoj kozi. Dobro bi bilo da ovaj vladika razmisli malo o tome da ima Bog iznad njega i tesko onom ko stvara razdor u SPC. Tesko onóm ko bez ikakvog razloga stvara razdor, prvo oko ekumenizma, pa onda oko reformacije liturgije, pa evo sad i oko vladike Artemija. U psalimima pise, da ce gresnik gresniku glave doci. Ponavljam jos jednom, ne dao mi Bog da sam u njegovoj kozi.

Kao sto se iz ovog pisma potpuno jasno vidi, patrijah srpski, gospodin Irinej, kao i svi clanovi Sinoda, ne govore istinu.

Jedna od Bozijih zapovijesti glasi: "NE LAZI".

Pismo Artemija patrijarhu Irineju Njegovoj Svetosti Patrijarhu Srpskom G. G. Irineju Beograd Vaša Svetosti, Istog dana kada se sretosmo u Patrijaršiji (5.2.2010.) sačekala Nas je i odluka Svetog arhijerejskog sinoda (br. 105 od 5. februara 2010.), sa Vašim potpisom. Uzdajući se u silu istine, posebno u danima raspeća na Kosovu i Metohiji, upravo radi te istine reagujemo odmah. Poziv Svetog arhijerejskog sinoda (br. 102 od 4.2.2010.), koji navodite u odluci o "neodložnom“ dolasku na sednicu Svetog arhijerejskog sinoda, nismo primili, kao što Vam je poznato. Takođe, u Vašem telefonskom pozivu (4. februara oko 15 časova), nije pomenut pisani poziv na sednicu, niti je Naš dolazak konotiran kao neodložan, već doslovce "bilo bi dobro da dođete“. Ponavljajući, dakle, da niti smo primili pisani dopis, niti usmeno uputstvo o neodložnom dolasku, učinili smo poseban napor da Vas posetimo u Patrijaršiji, danas oko 9.30 časova. Zahvaljujući na ljubaznom prijemu i razgovoru, otišli smo uzevši blagoslov i poželevši Vam srećan početak posta. Neobično je da Nam ni tom prilikom nije bio uručen poziv za neodložan dolazak na sednicu Sinoda, koji u odluci pominjete, niti Nam je naglašeno da se na sednici zadržimo. Štaviše, u našem razgovoru sednica Sinoda nije ni pomenuta. Ovu izjavu dajemo istog dana, u potpunoj iskrenosti i svežini sećanja Vašega i Našega. Vaša Svetosti, zatečeni smo odlukom o saslušanju, koje se ima izvršiti nad Nama, ali smo spremni prihvatiti je. Vašoj Svetosti odan u Gospodu, Episkop raško-prizrenski i kosovsko – metohijski Artemije "Čitaoci iz ovog dokumenta mogu zaključiti da se ne radi o pozivu i ne odazivanju, nego o zamci koja je postavljena vladici Artemiju. Zamka je poslužila kao izgovor za inspekcijski protivpravni upad u Eparhiju raško-prizrensku. To je dovelo do niza novih povreda kanonskih prava vladike Artemija, i razaranja poslednje ustanove srpskoga naroda na Kosovu i Metohiji - Eparhije raško-prizrenske. Pitamo se, ako su vladike okupljene oko Svetog Arhijerejskog Sinoda, kroz usta episkopa bačkog Irineja lagali "u malom“, koliko li će tek lagati "u velikom“, tj. kad budu pripremali materijale za rad Svetog Arhijerejskog Sabora i raščinjenje Vladike Artemija?" Željko Kotoranin

Posto ste prvi put ovaj tekst pobrisali, nadam se da cete ga sada ostaviti.

1 СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ ОЧУВАТИ И СЛУЖИТИ НЕИЗМЈЕЊЕНУ Чланак: ''Нарушавање богослужбеног поретка'' објављен под нашим именом у ''Православљу'' бр. 968 од 15. јула 2007.г., није био намјењен јавности, (а објављен је без наше сагласности) него је уствари наша предсатвка Е. бр. 251, од 12. маја т.г. упућена Светом архијерејском сабору наше Цркве. Намјера је била да се Светом архијерејском сабору скрене пажња на нечувено и небивало нарушавање богослужбеног поретка у нашој Цркви. Свети архијерејски сабор је проблему изнијетом у нашој представци посветио дужну пажњу, и не без потешкоћа, донио одлуку да се, до даљег у Српској православној цркви, служи по вијековном устаљеном поретку. Није било ни жеље ни потребе да се полемише са члановима Св. архијерејског сабора, а посебно не са онима који то нису. Управо ти су нашу представку дочекали ''на нож'', а нажалост, неки чланови Сабора се и даље ове одлуке не држе. Та чињеница нас је нагнала да се сада огласимо јавно. И они и ја смо се у архијерејској заклетви, приликом хиротоније, заклели следећим ријечима: ''Обећавам да ћу чувати и чврсто одржавати црквени мир, да ћу усрдно поучавати у Јеванђељу поверени ми народ и, колико год моћи имам, право управљати Речју Истине, и да ниједним обичајем, у било чему нећу умовати ни чинити супротно Православној католичанској источној хришћанској вери, до краја мога живота, као да ћу у свему Црквеном следити и свагда се повињавати светом Сабору Архијерејском, који се, као и у древна алостолска времена, сваке године састаје. Са Свјатјејшим Патријархом, Преосвештеним Архиепископима, Митрополитима, и Епископима Помесне Цркве Српске и свеколике Саборнокатоличанске Православне Цркве у васељени, браћом мојом и саслужитељима у Христу, у свему ћу сагласан и саобразан бити, по божанственим заповестима и свештеним правилима Светих Апостола и Светих Отаца, и свесрдно ћу према њима гајити љубав духовну и поштовати их као оце и браћу своју. Уважаваћу такође и чувати првенство свога Патријарашког трона и поштовати част Првостојатеља у Сабору Цркве Божје овога народа, сходно Апостолском правилу које каже да се таквом слогом и складним поретком љубави прославља саборност и јединство Цркве Божије по слици Свете Тројице''1. Епископ бивши захумско – херцеговачки Атанасије довео је у питање шта значи древни поредак, тврдећи да су новотарења појединаца у ствари тај ''древни поредак''. Стога, покушаћемо да одговоримо на његов текст објављен у наведеном броју ''Православља'', изостављајући грубе и непримјерене ријечи на рачун наше смјерности и осталих који се с њим не слажу. За велики дио одговора служићемо се његовим зборником ''Христос – Нова Пасха'' (Хиландар – Острог – Тврдош 2007), у коме се налазе светоотачки коментари Литургије до св. Јована Дамаскина, као и древни, грчки, руски и српски пореци служења службе Божије. Сви преводи у књизи су вриједни и Зборнику се у том смислу могу упутити само ријечи похвале. Али, коментари самог приређивача заслужују коментар, и ми ћемо га дати због православне јавности, поготову да бисмо видјели по ком поретку треба служити: да ли онако како је одлучио Сабор Архијереја СПЦ, или онако како служе новотари под изговором ''древног поретка'', импутирајући нешто ново постојећој Литургији. Да унапријед кажемо: ријеч је, прије свега, о Литургији коју служи презвитер, јер се од ње архијерејска Литургија у појединостима разликује. 1 Наведени текст заклетве превели су митрополит Амфилохије и епископ Атанасије и објавили у часопису ''Св. кнез Лазар'' 1/1994. 2 Тихо читање молитава Наш опонент се, на страни 25 своје књиге, позива на обнову некаквог ''чујног=гласног (тихогласног) појања Св. Анафоре''. Шта то значи ''тихогласно'', ваљда је јасно само њему. Као упркос својим ставовима, он је преводећи древне поретке Литургија, свима помогао да најзад схвате да не постоји ниједна Литургија, од Барберинског кодекса наовамо, гдје се свештеник позива да гласно чита молитве које треба читати тихо. И у Литургији св. Василија и у Литургији св. Јована Златоуста из VIII вијека читамо да свештеник тајно чита молитве Анафоре (''Са овим силама'' до ''Узевши хлеб... даде својим Светим Ученицима и Апостолима рекавши''), а тек онда возгласом: Примите, једите...''. Дакле, Анафора се није појала ни гласно, ни ''тихогласно'', него тихо, осим возгласа, који су и данас возгласи. Такође, молитве прије ''Особито за Пресвету, Пречисту...'' се читају тајно (страна 245) . Даље, Византијска Литургија из X вијека каже да молитву која почиње ријечима: ''Нико није достојан од свезаних земаљским похотама...'', а за вријеме Херувимске пјесме, свештеник чини за себе'' (тј. тајно). У поретку Литургије св. Филотеја Цариградског, веома коришћеном на Балкану у XIV вијеку, види се да ''свештеник говори тајно молитву Входа'' (стр. 283)2. У старом српском служебнику из XIII вијека види се да свештеник молитву антифона чита тајно (стр. 405) и молитву Малог входа (стр. 407) и молитву Трисветога (стр. 409), као што и молитве Анафоре поје тајно а не ''тихогласно'' (стр. 417) итд, итд. Зашто више да се објашњава читаоцу који може да узме књигу владике Атанасија и да се сам увјери у ове чињенице. Почев од св. Саве, па даље - св. Арсеније Сремац, св. Никодим Српски, св. Јоаникије патријарх, свети Максим Бранковић и св. Василије Острошки и св. Николај Жички и св. Јустин (Поповић) тако су служили. Због чега ми требамо то да измјенимо? Свети Сава и ми Цијела прича о Светом Сави који, по владици Атанасију, постаде скоро следбеник литургијске реформе, разрешава се једноставно: Свети Сава и његови наследници су, осим неких ситница, служили као ми (тј. ми служимо као они), отварали су и затварали Царске двери, навлачили и свлачили завјесу, тихо читали свештеничке молитве. Владика Атанасије напомиње да је ''западно ропство'' проузроковало многе девијације у Литургији. Да ли је можда била у ''западном ропству'' Јефимија Љубостињска када је везла завјесу за царске двери у Хиландару? Или је ''робовала'' Анастасија, жена Ивана Грозног, која је чинила то исто? Постоје, рекосмо, ситније разлике, али Свети Сава се није СУШТИНСКИ разликовао у служењу од нас! Владика Атанасије пише да могу постојати извјесне разлике у богослужењу ако се чува догматско јединство. То јесте тачно, али само у мјери. Рецимо, постоје разлике у богослужењу у СПЦ и на Светој Гори (приликом појања антифоних псалама и још 2 Можемо примјетити да св. Филотеј, иако Светогорац који је ову Литургију записивао на Светој Гори, прије него што је постао патријарх, није избацивао молитву за оглашене, иако оглашених на Светој Гори није ни било (како се чује да неки хоће да те молитве избаце, јер тобоже нема оглашених, и као што су данас у Грчкој многи учинили). 3 понешто), али је служење у суштини истовјетно: отварање и затварање царских двери, употреба завјесе, тихо читање свештеничких молитава. Владика Атанасије наводи да су се св. Поликарп и свети Аникита разликовали око празновања Пасхе, па опет служили заједно. Треба напоменути да је то примјер из ране Цркве, када није било утврђено како се Пасха празнује. Послије одлуке Првог васељенског сабора, тако нешто постало је немогуће. Овакву Литургију, какву сада реформишу, служили су са мањим разликама преко дванаест вијекова, како сам владика Атанасије свједочи на 21. страни своје књиге. Наиме, он напомиње да је већ око 790. године Литургија углавном била као и данас и залаже се за ''светопредањску праксу'' служења по ''живом, окатом и слушном Св. Предању, уз нормалну слободу покрета, радњи и речи, под условом, наравно, да је садржај Свете Литургије заиста одраз Христовог, Апостолско-светоотачког Предања''. Па зашто онда да је мијењамо? Литургијска питања нису небитна. Црква Христова је о томе полемисала са јерменским монофизитима, а са римокатолицима се вијековима спорила о квасном и бесквасном хљебу. Има ли разлога да полемишемо око оног што нам је оставио Св. Сава? Литургијска пракса оца Јустина Пошто се у уводу своје књиге на много мјеста позвао на богомудре ријечи свог духовног оца и великог српског литургичара и подвижника, архимандрита Јустина (Поповића), вриједило би видјети да ли је залагање епископа Атанасија за гласно читање свештеничких молитава нешто што се среће у начину на који је служио отац Јустин. Не може се срести, што се види из превода Литургије св. Јована Златоуста, св. Василија Великог и Пређеосвећених дарова које је учинио о. Јустин (Манастир Ћелије, 1978). Све молитве које се читају од стране свештеника тамо гдје треба да се читају тихо – читају се тихо: у Литургији св. Јована Златоуста молитву првог антифона свештеник чита ТИХО, као и молитву другог и трећег антифона и молитву Малог входа. Отац Јустин пише: ''За време певања тропара свештеник говори тихо ову молитву трисвете песме''. Такође, прва и друга молитва верних, после отпуста оглашених чита се ТИХО, а за молитву Херувимске песме се каже: ''Молитва којом се свештеник моли за себе тихо док се Херувимска песма пева''; и Молитва приношења говори се ТИХО; и изговарајући ријечи пред установљење моли се тихо, итд, итд. Тако је у свим осталим преводима Литургија. Познато је да је о. Јустин с уобичајеним поретком свлачио и навлачио олтарску завјесу, онако како сви презвитери чине када служе. Исто тако је поступао и са царским, јужним и сјеверним дверима, а и звонило је звонце приликом освећења часних Дарова, што је сада понегдје забрањено, као код римокатолика. Уз ово треба додати да је о. Јустин био изричито против примања Светог причешћа без достојне припреме, која се састоји из поста, молитве и исповјести, како он то каже у својој трећој књизи Догматике: ''Пошто у Светој Тајни причешћа причасник прима пресвето Тело и саму пречасну Крв Гослода Христа, неопходно је потребно да се причасник припреми за ову Свету Тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују душу од сваког греха и нечистоте. При томе је човек дужан да испитује себе и да савест своју очисти од грехова покајањем. Само тако припремљен, човек се може достојно причестити. Приступи ли светом Причешћу неприпремљен, човек навлачи на себе страховиту осуду. О томе говори свети апостол Павле: "Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и из чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега" (1. Кор. 11, 28-29). 4 Побожне пјесмице и причасни Владици Атанасију сметају ''побожне песмице'' које се пјевају умјесто причасна, који су ''есхатолошки усмерени''. Међу тим ''побожним песмицама'' свакако су и пјесме св. владике Николаја, за које је о. Јустин, са сузама у очима говорио: ''Нека ми опрости свети Дамаскин , али Николај га је превазишао!'' Једну од таквих ''пјесмица'', ''Царица тишине'' св. владике Николаја, отац Јустин уврстио је у свој трећи том Догматике, у поглављу о Мајци Божијој (можда је зато Догматика оца Јустина избачена са Богословског факултета у Београду, да би умјесто ње била наметнута Зизјуласова). На страни 24 владика Атанасије нам препоручује студију литургичара новога доба, свештеника Владимира Вукашиновића, о ''библијско и светотајинском богословљу у Карловачкој митрополији XVIII века'', у којој Вукашиновић доказује колико је на Карловачку митрополију утицао ''унијатски дух из могилијевског Кијева и поунијаћеног Виљнуса, учмали талог сланослатког пијетизма и умртвљујућег формализма''. Свештеник Вукашиновић, који се у овој студији, по владици Атанасију наводно бори против ''унијатског духа'' потпуно се надахнуо духом римокатоличке ''обнове'' литургије – мисе, духом II ватиканског концила, за који у својој студији о литургијском препороду у XX вијеку има само ријечи хвале. Исто тако, дотични хвали несрећног шишатовачког архимандрита Петронија Трбојевића, који је прије рата предлагао црквене реформе (рецимо, да се сви причешћују из одвојених кашичица) и кога су оштро критиковали сви љубитељи отачког предања3. Западно ропство Преосвећени брат Атанасије непрестано прича о некаквом ''западном ропству'' Православне цркве, па и Литургије, а заборавља рећи да су литургичари – модернисти са Истока данас у ''западном ропству'' римокатоличких стручњака, попут Тафта, Аранца и Матеоса, чија ''научна истраживања'' леже у основи преправљене Литургије. Савремена литургијска реформа почела је од тзв. ''Америчке православне цркве'' у коју су новотарије прво уведене. Бивши клирик ове Цркве, син Јована Мајендорфа, Павле, ово питање је подробно објаснио у свом чланку о литургијском путу ОСА (Orthodox Church of America). У том чланку он наводи да, према њиховим испитивањима 80% свештеника гласно чита молитву анафоре, 95% свештеника одобрава често причешћивање, 52% проводи заједничку исповјест, 39% врши крштење у оквиру Литургије, а 21% служи вечерње литургије. Унијати су, са одлуком својих бискупа, спровели литургијску реформу, сличну оној која се догодила у Америци и, нажалост, дјелимично код Грка, гдје је наишла на жесток отпор вјерујућег народа. Снимак унијатске службе са гласним читањем свештеничких молитава и провидним иконостасом може се видјети на интернету (www.byzantines.net), а унијатски свештеник Давид Петрас (www.davidpetras.com) у свом тексту ''Литургијска реформа у Византијској цркви'' објашњава зашто је Епископски савјет унијата донио одлуку да се молитве наглас читају: ''Обнова гласног читања свештеничких молитава, нарочито молитве после Великог входа, саме Анафоре и молитве благодарства је обнављање сјећања на оно што је Господ наш Исус Христос учинио за нас на Тајној вечери''. 3 Такав приступ критиковао је и патријарх Павле у III тому своје студије ''Да нам буду јаснија нека питања наше вере'' 5 Петрас се позива на православне модернисте у православним срединама, почев од 1905. год. и извјесних предсаборских размишљања појединих епископа Руске цркве (што Руска црква није прихватила) и каже: ''Овај захтјев је врло јак у Грчкој цркви. Покрет ''Зои'' (''Живот'') доминирао је грчком Литургијом скоро педесте година (1907 – 1960) и захтијевао гласно читање Анафоре. Тај захтјев није ни данас ишчезао''4. Унијата Петрас каже даље: ''Гласно читање свештеничких молитава је коначан корак, коначна одлука да се Литургија обнови. На то нас охрабрује садашња пракса других Цркава и препорука Свете Столице из литургичког упутства 1996.год., параграф 54. Шта то значи? Мислим да то значи живот''. Доста је напада на оне који служе по Типику наше Цркве, да су под утицајем унијата! Нека нам се објасни како се православни модернисти и данашњи унијати нађоше на истој позицији и зашто се унијати позивају на ватиканске инструкције и на православне модернисте? Доста је било бацања прашине у очи. Св Симеон Солунски и Никола Кавасила кажу да се свештеничке молитве читају тихо, а унијати кажу: гласно. Ко је од православних више под утицајем унијатизма - они који слушају св. Германа Цариградског, св. Симеона Солунског, Николу Кавасилу и друге свете тумаче богослужења или они који слушају унијатске докторе наука. Патријарх Павле, такође, у ''Неким питањима наше вере'' (том III, стр. 135) каже да није саветно ''произношење наглас молитава произношених тајно кроз толике векове'', и додаје: ''Ако пастирски разлози укажу да верне треба упознати са садржином молитава које свештеник чита тајно, сматрам да је боље да се они с њима упознају изван Литургије, него да се читају наглас'' (том III, стр.135). Обновљенци у Русији Владика Атанасије тврди како су се у Руској цркви спремале реформе Литургије, па су чак и неки епископи, међу њима и потоњи патријарх Тихон, били за њих. Међутим, то је само дјелимично тачно: расправе су вођене почетком XX вијека, али на Помјесном сабору 1918. год. нису прихваћене нити спроведене. Њих су спроводили модернисти – обновљенци, који су укидали Царске двери, износили Часну трапезу пред народ, наглас читали тајне свештеничке молитве. Свети Тихон им се оштро супротставио и послао акт у коме каже: ''Све се ово чини под изговором да Литургија треба да се прилагоди захтјевима нашег доба, да би оживјело наше богослужење и да би се вјерни привукли и вратили у наше храмове. Ми не дајемо благослов за прекршај овакве врсте, за самовољне дјелатности групице интелектуалаца који служе сопствене ''Литургије''. Не дамо благослов, јер то не можемо учинити мирне савјести. Божанствена љепота наше Литургије, какву нам је Црква предала кроз своје богослужбене приручнике, књиге и упутства, мора остати недирнута и заштићена од насиља у Цркви, јер је то наше највеће и најсветије благо''. Обновљенци су сарађивали са комунистима, али главни циљ им је био литургијска реформа, јер им је све старо било ''мрачњачко'' и ''тихоновско''. Послије смрти патријарха Тихона наставили су да вршљају, али их је Руска црква одлучно сузбијала. Наследници св. патријарха Тихона нису се либили да уђу у борбу против кваритеља типика и самовољних ''обновитеља'' Литургије. 4 Текст Кумаријаниса, члана поменуте Комисије, чије су одлуке изазвале велику пометњу и отпор у Грчкој, објављен је у Васкршњем броју ''Видослова'' 2007.године. 6 Због свега овога, свештеномученик Петар (Пољански), мјестобљуститељ патријаршијског престола, после упокојења св. Тихона Исповједника, 1925. год. потписао је акт у коме јасно стоји: ''Од неког времена у многим храмовима града Москве и Московске епархије примјећује се увођење различитих новотарија приликом држања богослужења, новотарија које често збуњују савјест вјерника, као и одступања од црквеног Типика уопште''. Затим новоуведене обновљенашке девијације и новотарије наводи у 15 тачака, од којих се многе поклапају са савременим реформаторима Свете литургије. У закључку свештеномученик Петар (Пољански) енергично даје до знања обновљенцима: ''Одлучно изјављујем да су те и сличне појаве недопустиве у црквено-богослужбеној пракси... и упозоравам да ће упорни новотари бити с моје стране подвргнути казнама''. Патријаршијски чувар трона митрополит Петар 14. септембар 1925. Не знамо зашто неке савремене литургијске реформе личе на ове ''обновљенашке''. То би требало објаснити и истовремено нагласити да св. Тихон није био обновљенац, те да Литургију Руске цркве није измјенио. О навлачењу олтарске завјесе Наши ''литургички обновитељи'' све вријеме држе олтар отвореним и никада не навлаче завјесу. Покојни грчки литургичар Јован Фундулис им не даје за право, а нашу словенску праксу никако и ничим не осуђује. (Још једном напомињемо да се ово односи на јерејску Литургију.) Ево шта каже Фундулис у својим ''Литургичким недоумицама'' (Епархија жичка, Краљево, 2005. год.): ''Затварање часних двери дугујемо мистичким и символичким разлозима, који су истина данас ослабили, међутим, раније су били распрострањени и одиграли су важну улогу у образовању и развоју светог богослужења. Тако је завеса, по Светом Симеону Солунском, била символ 'Скиније небеског Бога, где су хорови анђела и покој светих' (Ερμηνεία 6, Διάλογος, гл. 133 и 139), значи била је средство за раздвајање трона Божијег и неба, које символизује олтар, од земаљског света, који символизује централни део храма, или наднебесног од небеског, 'умног' од 'чулног', опет по Светом Симеону Солунском. Завеса је подсећала и на ону другу завесу Шатора од Састанка и јудејског храма, која је делила забран (=άβατον) Светиње над Светињама од Светиње (2 Мој. 40, 3-5). Прво је било обиталиште Божије и 'покој' ковчега Његовог, и само је Првосвештеник имао право да једном годишње уђе у њу, 'не без крви (жртвене - п.п.)' (Јевр. 9, 7). Тако је и у хришћанском храму завеса делила небо од земље и заклањала тајне 'како не би народу било могуће да гледа свештенике који служе', по Исповедању Критопулоса. Због тога се, сасвим исправно, сматрало највећом чашћу коју човек може доживети у овом животу то да се неко удостоји да уђе 'иза завесе' у Светињу над Светишама, где 'Свети Анђели желе... да се вину и виде само лице светог приношења', по молитви након шестог Јеванђеља службе јелеосвећења, или да се 'удостоји ући на место где обитава слава Божија и да се нађе иза завесе и да гледа са трепетом Светиње над Светињама', према молитви Литургије Светог Јакова''. 7 Ово свједочанство је довољно, иако се даље детаљно говори о употреби и смислу олтарске завјесе, па ипак наводимо закључак професор Фундулиса: ''Дакле, из свега овога закључујемо да навлачење завесе на Часним Дверима у време певања причастног, које је у парохијама до данас очувано, има своју потпору у древном литургијском обичају, као што то сведочи пракса манастира и словенских Цркава, чак и Јерменске Цркве, и као што то сведоче и поједини стари кодекси. Оно се пак показало највиталнијим у литургијској пракси јер је повезано са врло упечатљивим литургијским символизмом. Отварање Часних Двери на позив 'Са страхом Божијим...', је сматрано изображавањем померања камена с гроба Господњег приликом Васкрсења, а појављивање Светог путира као појава самога васкрслог Христа. Навлачење завесе након великог входа до читања Символа вере, као што се очувало опет у манастирима, у словенским Црквама, у Литургији Пређеосвећених Дарова, и као што је посведочено кодексима и од стране Светог Симеона Солунског и Критопулоса, има свој почетак у древној литургијској пракси Цркве''. О причешћивњу свим честицама У својој књизи ''Свети владика охридски и жички Николај'' (Жича, 2003) владика Атанасије (стр. 137) тврди да ''владика Николај очигледно одобрава православну литургијску праксу (коју неки изостављају): да се у Свети Путир ставе све честице са Светог Дискоса и тада се причешћујемо, јер сви и јесу тијело Христово (I Кор. 10, 16-17)''. Ова пракса, за коју владика Атанасије каже да је православна, није православна, што доказује патријарх српски Павле у своме тексту: ''Да ли по освећењу на Литургији све честице на дискосу постају Тело Христово'' (''Да нам буду јаснија нека питања наше вере'', том III, стр. 225-234). Такође, наводећи истраживања Јована Фундулиса, који се позива на св. Симеона Солунског, патријарх Павле јасно каже: '' 1. На проскомидији се приноси 'у спомен Господа' само један хлеб. Из њега се вади (Агнец) и бива 'сједињење путира' (уливања вина и воде). Затим се из других хлебова ваде и приносе честице (ово је прави поредак). 2. Кад се ради о вршењу Пређеосвећене, приносе се и други хлебови према броју пређеосвећених, ваде се агнеци, бива сједињење, а онда се приносе честице. Само се агнеци приносе у спомен Господа. 3. Само се хлеб који се подиже и из кога се вади Агнец комада и дели као антидор. Друге просфоре, из којих се ваде честице Светих, не називају се антидором (ово је стари, правилни поредак. Свети Симеон наводи да се делио као антидор и хлеб из кога је извађена Богородичина честица, 'у њену част'). 4. При свршавању (телиосин), тј. при освећењу, јереј говори: 'И учини овај хлеб...', а не хлебове, пошто на дискосу постоје и честице. Када пак на дискосу има више агнеца, због вршења Пређеосвећених, тада каже 'хлебове ове' (према постојећој пракси, овај израз говори се свагда у једнини. Свети Симеон има у виду друго предање које се на то односи). 5. При подизању, свештеник подиже само Агнец, а не честице. 6. У случају да има више агнеца (предвиђањем вршења више Пређеосвећених), подиже све агнеце, не честице. 7. Кад раздроби хлеб, ставља у путир његов горњи део, а не честице. 8. Причешћује себе и даје ђаконима делиће Агнеца, не од честица. 9. За вршење Пређеосвећене чува цео хлеб (Агнец), а не честице. 8 10. Слично на Велики Четвртак оставља се као залог (паракататхики) (причешће за болне) освећени хлеб - Агнец, а не честице. 11. На хиротонији презвитера, архијереј даје као залог, у руку новорукоположеног цео хлеб, а не честицу говорећи: Прими овај залог... 12. Најзад, из хлеба предложења, из кога се вади Агнец, вади га свагда јереј. Честице пак, вадили су у неким местима и ђакони. (Реч је о најстаријем обичају, што Свети Симеон забрањује)''. Такође, цариградски патријарх Пајсије I тврдио је у писму руском патријарху Никону да свештеник који причешћује вјерне не Агнецом, него Честицама за свете ''пада у идолатрију''. Само је у XVIII вијеку папа Бенедикт XIV тврдио да се на унијатској литургији све честице претварају у тијело Христово. Патријарх Павле јасно каже: ''Мишљења, да на Дискосу, не само Агнец, него све честице током Литургије постају Тело Христово, не припада Православној цркви''. То је озбиљан и одлучан став који пориче тврдњу владике Атанасија. Када се молитвено дерзновеније претвара у човјекоцентричну дрскост, то нека он сам одлучи. Ионако је већ и смисао светопредањских тропара почео да мијења, па је у свом преводу ''Часослова'' (САСинод, Београд, 2000), у тропару Преподобном умјесто ''приљежати же о души, вешчи бесмертњеј'' (''старати се о души, твари бесмртној'') превео као ''старати се о вечном животу''. Је ли то и бесмртност душе доведена у питање? Тропар трећег часа Тропар трећег часа у Литургији св. Јована Златоуста свештено је наслијеђе словенских православних цркава и, као такво, никоме и ничему не смета. Колико га је поштовао св. Јован Кронштатски можемо закључити из његовог текста у коме је савјетовао вјерном народу да овај тропар чита за вријеме освећења Часних дарова: ''Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо ти се, Боже наш''. Док се пјевају ове ријечи, читава црква, сви који стоје у храму, треба да се моле заједно са онима који свештенодејствују - како би Отац небески ниспослао Духа Светог на нас и на предложене Дарове - и да изговарају у себи молитву: ''Господе, Који си у трећи час Апостолима Својим ниспослао Пресветог Духа Твога, Њега, Благи, не одузми од нас, но обнови нас који ти се молимо...Срце ми чисто саздај, Боже, и Дух прав обнови у мени... Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светог не одузми од мене''. У том тренутку ниједна душа не треба да остаје хладна, него треба да пламти љубављу према Богу; а душу, на то опет подсећам, хладе животне бриге и страсти, као што су: уживање, корист, стицање, гњев, непријатељство, мржња, љубомора. Нека ваше душе управо у том тренутку пламте као светиљке, као кандило које гори, као дим тамјана који шири миомирис и пење се у вис''. Ваљало би се упитати, еда ли смо већи од св. Јована Кронштатског, чија је Литургија Богу васкрсавала мртве? Наш патријарх Павле каже да су Срби и Руси унијели тропар трећег часа у Канон евхаристије ''због потребе јачег наглашавања епиклезе у Литургији''5. Не осуђујемо Грке ако га немају, али не морамо у свему да се на њих угледмао. 5 Патријарх Павле, Нека питања наше вере, том III, стр. 184. 9 Учитељноје извјестије, то јест Литургијско упутство Шта је скривило ''Учитељноје извјетије''6, дивно литургијско упутство свештенослужитељу , владици Атанасију, па га назива ''унијатским'', то нико не зна. Да ли то што тамо пише да се Литургија, осим у крајњој нужди, не смије служити нигдје осим у храму, а владика Атанасије на предавањима говори о служењу Литургије на ливади, гдје нема ни царских двери, ни завјесе? Да ли зато што пише да лице које се рукополаже за свештеника треба да буде ''часно, писмено и зналац Светог Писма и других црквених правила'', а неки су почели да рукополажу скоро људе са улице, ниподаштавајући богослове као необразоване у њиховом кључу? Да ли зато што свештеник не смије да служи Литургију без пуних одежди? Да ли зато што свештеник који има гријех на души, не треба да литургише док се не покаје и исповједи своме духовнику? Да ли зато што треба са свима да се помири прије служења? Да ли зато што треба да се уздржава од брачних односа прије и послије служења (као и лаик уосталом). Да ли је унијатско упутство то што пише да треба да се чува од расијаности, раздражености, преједања, препијања, претјераног спавања? У ''Учитељном извјестију'' вели да свештеник треба да се стара ''да има све оне врлине које ће очистити савјест његову од гријехова, а срце његово да је чисто од свих тјелесних пожуда''. Је ли то ''унијатство''? Да ли је унијатство то што свештеник уочи Литургије треба да одслужи вечерњу и да размишља о страдањима Господњим и Васкрсу, читајући молитве припреме и акатисте? Да ли фали нешто упутствима о томе у коме стању треба да буду богослужбени предмети и сасуди? Или какав да буде евхаристијски хљеб (''простом водом умијешен, добро испечен, квасан, непресољен, свјеж и чист''), или вино (''мора имати вински укус и мирис, за пиће пријатно и да је чисто, непомијешано ни са каквим другим пићем'')? Да ли су штетна упутства о специјалним случајевима који се могу десити са Светим Даровима у току служења Литургије (нпр. ако хитно позивају свештника да причести умирућег)? Нека нам се објасни зашто је ''Учитељноје извјестије'' ''типични производ и намет на вилајет оног новодобског западног ропства православног богословља'', а коришћење дјела римокатоличких литургичара за вршење реформе православне Литургије (Роберт Тафт, Хуан Матеос, Мигуел Аранц) није ''западно ропство''! Толико, тек да се зна да Свето Предање није увијек оно што неки тврде да јесте. А непоштовање одлуке Сабора, јасно је, зна се куда води и каква ''теологија'' подстиче да се Сабор презре. Sapienti sat, или, на српскоме, паметном доста. Циљ овога одговора јесте, да поновимо, да се православна јавност упозна са оним што представља предањску праксу Литургије, а не полемика с владиком Атанасијем и ''иже с њим'', који реформе изводе у име обнове ''древног поретка''. Сви реформатори ово добро знају, али хоће другачије. Зашто? Но, како каже Посланица источних патријараха из 1848. год. у Православној вјери Свето Предање чува 6 Ово упутство је крајем XVII вијека по наредби патријарха Јоакима саставио монах Евтимије, ученик Епифанија Славинецког (веома ученог филолога и преводиоца светоотачке литературе, који је у вријеме патријарха Никона вршио исправљање богослужбених књига). Писање овог Упутства било је изазвано ширењем латинског учења о тренутку претварања Светих Дарова у Тијело и Крв Христову. Латинско учење су ширили следбеници Симеона Полоцког, и патријарх Јоаким је наредио ученом монаху Евтимију да састави Упутство које ће се штампати на крају сваког Служебника (види на www.brocgaus.ru). Владика Атанасије примјећује да га у руском ''карманом'' издању нема, а било би чудо да га има, јер тако умањени – џепни формат то и не дозвољава. 10

Nego, zasto urednistvo foruma brise tekst vladike Jefrema o liturgiji. Molim za odgovor.

Sve "greske" su bile namjerne brate Vedrane.

Da li neko od vas zna, sta nije bilo istina u onome o cemu su pisali?

Ако мало боље обратиш пажњу на оно што сам написао, могао би да примјетиш да сам написао "отац и син", један другог су надопуњавали . . . невјероватно познавање Светих отаца и житија, да човјек не повјерује, да један човјек може имати толико знање. Е сада да је истина то што пишу, они би јавно изашли и рекли све то а не као неке бабе да се крију у беспућима интернета . . . не бих више о њима. А за стан си ми сам причао, да си га усељавао, колико се ја сјећам. Знаш да си треабо ићи сликати рукополагање, али није ти његов отац дао благослов да сликаш, и сада не могу да се сјетим да ли су те истјерали из цркве или си сам изашао, није било толико давно, али не могу да се сјетим свих детаља. Davno je bila ta frka oko "gazimestana". Znam da sam biko bijesan kao ris i da sam uhvatio asistenta, sigurno bi se fizicki obracunali. Znam da je bilo raznih teorija, jedna od njih je bila i ta o kojoj pricas. Ali, ja se zaista ne sjecam da sam useljavao ili isao da slikam nekog "asistenta". Znam da ovo ne pises zulonamjerno, ali bice da si nesto pomijesao. Ne sjecam se da sam u poslednjih 30 godina ikoga, osim sebe iseljavao ili useljavao, ipak sam ja lijeni Crnogorac. Tog "asistenta" o kome ti pricas znam iz vidjenja, ne znam ga licno, niti poznajem njegovog oca i siguran sam da on nije taj za koga ti mislis. Ali potpuno siguran, 100% siguran. Bez obzira na tvoje vjerovanje, dragi brate Vedrane, pomisli, sta ako grijesis u tvojoj pretpostavci, onda na pravdu Boga optuzujes nevine ljude. I zar mislis da je ono sto je pisano, mogao pisati neki neporavoslavan covjek, ili covjek koji ne voli istinu. Nemoj da grisesis dusu bez veze. Ti ljudi su pravednici i borci za pravu vjeru. Kazem ti jois jednom, cast mi je da sam pisao sa njima.

Ni Dzems Bond mi nije ravan. E mozete puci od muke, nikada necete saznati da li sam ja bio sef foruma "gazimestan". Citavo vrijeme vam pricam da sam ja bio alfa i omega tog foruma, ali mi vi ne vjerujete. Ne mogu da shvatim, kako ne umijete da razmisljate. Daj mucnite malo svojom glavom.

Prema meni su ispali nefer, ali to nije bitno, bitno je da li je ili nije ISTINA ono o cemu su pisali. Ako je ISTINA, kao sto jeste istina, onda u nasoj Crkvi nije problem forum "gazimestan" ili neki "asistent", nego je problematicno ono o cemu su oni pisali.

Асистент је постављен за свештеника у парохији, гдје живи Вукман и игром чудних околности, Вукман је уселио асистента у неки стан (тј. помогао му је око уноса ствари у стан). Асистен је након тога престао да пише, мада се и он и његов отац, који је исто свештеник са времена на вријеме јављали по неким "квазизилотским" форумима. Интересантна је та чињеница, да имамо фотографије асистента са неким протестанским свештеницима . . . мени је лично био интересантан на савест.орг, супер интересантни текстови, читао сам са ужитком и баш сам се смијао, знајући ко стоји иза тог "пројекта" . . . и могу само да кажем "јадни ти чувари Православља" . . . или примјер ради Дирк, исто имамо фотографије тог човјека, којем је живот "окренуо леђа", али ако буде потребе, "све тајно, биће јавно" Brate, to oko useljivanja u stan, toga se ne sjecam, pogotovo ne da sam "asistentu" pomagao da se useli u stan. Cuo sam i ja te price oko asistenta iz Njemacke, ali u to ne vjerujem. To je bila dezinformacija, koja je svjesno plasirana. Nema sanse da je taj o kome ti mislis mogao biti "asistent". Ali, bez obzira na sve, ono sto su pisali "asistent" i "Dirk" je bila sve istina, svidjalo se to nama ili ne. Asistent je mogao biti samo neki stariji covjek, sa puno iskustva. Morao je imati najmanje 50 godina. Znam da je asistent bivsi vrhunski sportista i da se bavio ruskom borilackom vjestinom "sambo". I zar vam nikada nije palo na pamet da "asistent" nije bio jedna osoba. Sve u svemu, ono sto su oni pisali je sve ISTINA i njihovi tekstovi su otvorili oci srpskom narodu. Meni je cast da sam pisao zajedno sa njima.

Баш не сазнасмо ништа,јер је све обавијено "велом мистике"...што се да видети из реченог. Брате,шта је са тобом? Да ли се ти то шалиш сам са собом или са нама? :cheesy2: Brate, prvo mi odgovorite, zasto skidate tekst vladike Jefrema u kojem raformatore liturgije rastura skroz naskroz i to knjigom samog vladike Atanasije Jevtica. A to o gazimestanu, znao sam da mi necete vjkerovati, ali iskreno, to je bio moj sajt, ja sam bio i asistent i pisao sam pod svojim imenom. A ostale ucesnike ne bih odao ni za zivu glavu. To sto su navodno neki tekstovi pronadjeni kod nekih monaha, to je samo znak da smo po manastirima bili citani. Takodje moram da vam kazem, da sam imao dvojicu vladika iz SPC koji su me snabdijevali informacijama. Izvinite, ali vise od ovoga ne smijem da vam otkrijem.