JelenaJ

Знам га. Прво сам га научила на часовима веронауке, а на литургији сам се усавршила Задовољство ми је да научим молитве, али никако на силу, него једноставно само од себе се запамти 0102_laugh Слава Богу!

??? ??? ????? ??????? ?????? ? ??? ????? ? ?????? "??????" ?? ?? ???????? ??? ??????? ??? ?????? ???????? ???? ??????? 0705_read ?????? ?? ???? ???????? 0102_laugh ? ?? ??? ??? ?????? ???, ?? ??? ? ?? ?????????/?????? :smiley: ???? ??? ??????? ????? ?????? ?? 0202_238

???? ???????! dada ?????? ?? ???? ?? ??????? ??? ???... ???? ?? ??? ???????!??? ?????? ??????? ??? ??????? ????????????? ?????, ???? ???? "??? ?????" ????? ?? ???? http://video.google.com/videoplay?docid=5062932742000166614#

Што се тиче посног сира, типа "Гауда" на коме пише-Производ на бази БИЉНИХ масти у типу сира. Један од састојака који садржи овај "посни сир на бази биљних масти" садржи састојак Renet kasein који је ензим и добијен је из облога стомала младе стоке, и сада га производе у лабораторији...

Прелепа слика заиста, Марко. Све похвале!

Тренутно "Религија Његошева" од Светог Владике Николаја. Топло је препоручујем, посебно љубитељима Његошевог дела "Горски вијенац" и "Луча Микрокозма". Ево делића чисто да вас заинтересује "...Пролази ли поред нас Доситеј, ми ћемо га радосно поздравити и молити, да нам каже штогод полезно или забавно из свог богатог искуства. Пролази ли Јакшић, ми можемо слободно запалити цигару и поручити вина. Он нам извесно неће замерити. Можемо викати и плакати с њим. Змају ћемо се љубазно поклонити и рећи, да нас његова Певанија чини бољим људима. Са оштроумним аристрократом Недићем можемо доћи и крупни препирку око књижевног укуса и "гомиле". Но, кад поред нас буде пролазио владика Раде, ми ћемо морати, читаоче, заћутати и устати. Заћутати - јер ко би од нас могао наћи за њ подесну поздравну реч у моменту, кад он са висине своје фигуре погледа својим као дубина морска тамним очима? Устати - јер како да седимо кад смо малени пред њим и кад устанемо? И када он буде прошао мимо нас, наш поглед ће га још дуго пратити..."

????? klapklap klapklap

???? ??? ?? ????? 0104_cheesy?? ??? ??????? ??????? ??????? 6 ?????? mocart ????????-????? ????? (????? ????????? ??????) 0104_cheesy 319.gif

Стара, али права 319.gif Уральский народный хор Куда бежишь, тропинка милая mocart

ЈЕДНОЈ ПОБОЖНОЈ ДУШИ- О НАЈВАЖНИЈЕМ ВЕЖБАЊУ Ти си разумела веру као вежбање у добру, и правилно си разумела. Твоја вежбања до сада односила су се на пост,молитву и милостињу. И то је правилно, и све троје од превелике важности. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Кроз све то ти показујеш преданост вољи Божјој. Та преданост вољи Божјој јесте као душа свих наших верских радњи, и не само верских радњи и напора него и свих наших мисли и осећаја и деловања, једном речју - целог нашега живота. СИЂОХ С НЕБА, РЕКАО ЈЕ ХРИСТОС, НЕ ДА ТВОРИМ ВОЉУ СВОЈУ НЕГО ВОЉУ ОЦА КОЈИ МЕ ПОСЛА. А уочи страдања Свога, у крвавом зноју, обраћа се Он Оцу говорећи: ИПАК НЕ МОЈА ВОЉА, НЕГО ТВОЈА НЕКА БУДЕ. Има пуно крштених људи, који се труде да испуне сав закон Божји, но при свему том нису потпуно предани вољи Божјој. Кад наиђу страдања, они ропћу на Створитеља свога. ТАКО ОБЕЛОДАЊУЈУ, ДА НЕМАЈУ ПРЕДАНОСТИ БОГУ СВОМЕ, И ДА ЈЕ ЊИХОВА ВЕРА ПЛИТКА И СВА ДЕЛА ВЕРЕ СРАЧУНАТА ЉУДСКИМ РАЧУНОМ. Зато ти знај, да је вежбање у преданости вољи Божјој најважније од свих наших верских вежбања. На капији сваког новог дана ти реци : нека буде воља Твоја, Оче! И опет исто на капији сваке нове ноћи: нека буде воља Твоја, Оче! Полазећи на посао и враћајући се с посла, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад те служи здравље и када паднес у постељу, опет исто: нека буде воља Твоја, Оче! И кад примаш и кад губиш, опет: нека буде воља Твоја, Оче! Најзад кад стигне неизбежан час, и ти се сретнеш лицем у лице с ангелом смрти, реци храбро : НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА, ОЧЕ МОЈ И БОЖЕ МОЈ!

Помаже Бог браћо и сестре! Нова сам на форуму, тако да је ово уједно и моје представљање :smiley: (надам се да не смета што је овде) Зовем се Јелена, из Београда сам, имам 16 година, а почела сам да идем на Свету Литургију пре отприлике 6 месеци. Сада то време сматрам незамењивим за било шта друго. Слава Богу! Ево примера, моја другарица живи у породици којој су родитељи разведени од њене 6-те године. И очева и девојачка Слава њене мајке је Св.Јован Крститељ. Али Славу не славе годинама. Смејала ми се када сам почела да посећујем Цркву сваке недеље, причала да је пост глупост, "хвалила" се тиме како она не може да испости 1 цео дан и сл... Падало ми је тешко то, јер сам сматрала то и својом грешком, јер је дуго знам а нисам покушавала да јој обајсним да не сме тако да ради, прихватала сам да њу не занима колико је битно бити одан Богу и нисам ништа чинила. Молила сам се за њу. После разговора са свештеником цркве Александар Невски, који ми је уједно и вероучитељ у школи, некако сам је измолила да пође самом на једну вечерњу службу. Побегле смо из школе и отишле правац Црква :smiley: Пред крај литургије ме је замолила да изађемо јер јој је тешко. Изашле смо испред и рекла ми је да јој је било загушљиво, да не може да издржи више и да ће следећи пут бити боља. Када је дошао викенд, позвала сам је да идемо на Свету Литургију и она ми је одговорила речима "Јел си луда ти, доста ми је било оно пре неки дан" и вала лепо ми се исмејала 0102_laugh И ја отишла у цркву, купила јој бројаницу, и икону Св. Јована, донела јој и рекла да се надам да се неће тако понашати, да ће јој се отворити очи. После 2 недеље, звонио ми је телефон и рекла ми је да ме чека испред Цркве, и да пожурим јер је јако хладно, није хтела да уђе без мене. :smiley: И од тада иде на Литургију релативно редовно. Али је то другачија особа потпуно.