Тако често дођем у ситуацију да чујем, парафразирам: "Замисли она иде у Цркву а урадила је то и то" и тако даље и тако ближе. Човјеку који не вјерује оно што упада у очи код вјерног јесте његово одступање од онога чему нас је учио и учи Христос Бог наш. И ту онда настаје осуда, хеј па да је то урадио неки незнабожац па и хајде, али он вјерник човјек, сви су ти они исти, лицемјери. Мени је то увијек забавно посматрати, човјек безбожник, сматра да вјерник мора да буде безгрешан и праведан, јер шта ради у Цркви ако није такав. Заборавља се да је вјерник дошао да тражи лијека својој болести, и ако цио живот буде уложио у труд да се промијени ће успјети бар да се приближи ономе што ми данас зовемо праведношћу. Да, истина је да има хришћана који долазе у Цркву из погрешних разлога, али је истина да нико од нас није безгрешан.Чак и овдје свака ријеч вјерног се одмјерава, тражи се доказ грешности, и онда се маше њиме, као некаквом чињеницом, да православни хришћани јесу грешни. Свима онима који воле да се баве испитивањем туђе грешности, а своју не гледају, поручујем, истина је, све што кажете, истина је да смо најгрешнији од свих, истина је све то што причате, али не заборављајте и оно:...опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала, а коме се мало опрашта има малу љубав.