Аљонка

Što se mene tiče, novac - ne. Ali volja i želja (a i umeće) da nešto u životu stvori - apsolutno DA!

Ma tu je sunce, nego malo mi je nekako skuceno ovde... ova drzava, ovaj grad...

Evo posebna ponuda za ove koji se budu vencali sa foruma Uz blagoslov o.Ivana dobijate eksluzivni popust www.svadbovanje.com

Prica je o njenom ponasanju, ne njegovom (a njegovo je posebno diskutabilno). Poenta je u isticanju njene bolecivosti prema svojim roditlejima kao vrline. Koliko god da je ovo izmisljena prica, u zivotu je ovaj fenomen vrlo rasprostranjen. I pogresno se naziva zenskom emotivnoscu i sl.

...neobazrivije, nezrelije, nepromisljenije... U ovoj prici su stvari potpuno pogresno postavlje. Ženski tužno, jadno i plitko... Uzdignuta loša crta karaktera, upakovana u izlizanu patetiku. Da sam na mestu ovakvog muža -od žene bih se razvela, a ćerku bih od malih nogu, ako treba i najstrožije učila da poštuje i tuđe onoliko koliko poštuje svoje. Da je žena iz ove priče iole normalna i karakterna (a nažalost, ima ih u svakodnevnom životu, ogroman broj) ne bi mogla bez suza da posmatra ni svog muža kako vređa svoje roditelje, a još manje bi mogla sa njim u tome da učestvuje. Da smo normalno društvo (kao što nismo) muškarci u porodici ne bi bili slabići (a takvim ih nisu učinili samo roditelji, već i žene, kao što zajedno i muževi i žene takvim čine svoje sinove), niti bi žene bile bolesno vezane za svoje majke i očeve. Da smo normalni (kao što nismo) odnosi bi nam počivali na onom, već zaboravljenom - ne čini drugome što ne želiš ni sebi. Ali nismo... ni normalni, ni moralni, ni karakterni. Samo malo plitki i patetični. I što je najtužnije, ova priča, sa vratima ili bez... sasvim je istinita i široko rasprostranjena.

A najtuznije je, ustvari, sto je ova prica prilicno ucestala, u razlicitim oblicima.

http://www.kurir-info.rs/ima-4-sina-a-slavi-cerku-ona-ce-mi-otvoriti-vrata-clanak-906839

Slican, ali tezi dogadjaj, obzirom da je covek vozio pijan. I naslov koji stoji od jutros na netu, i niko ga ne komentarise. http://www.kurir-info.rs/tragedija-poginuo-u-povratku-sa-svadbe-clanak-903835 To govori toliko toga...

Ovakvi dogadjaji i price me cesto podsete na nekadasnje gladijatore, i narod koji trazi da vidi neciju krv i patnju.

Budireceno... ovakva tragedija ne treba da bude nacin da nacija nadje zadovoljstvo u laznom osecaju pravedne osvete za Mitrovicev kapital i nacin na koji ga je stekao. Ali mi vec hronicno menjamo teze.

Pre nekoliko dana kamion `pokosio` biciklistkinju na Ibarskoj. Postavih i temu o tome, bas na ovom forumu. N I K O se nije javio da osudi vozaca kamiona, koji je presao na njenu stranu puta, udario pa pregazio. Toliko o objektivnim clanovima pravoslavnog foruma. Vecinu nase nacije ustvari `bole` Mitroviceve pare. Ova tragedija im je dosla kao `kec na deset`. Kriv - ne kriv, i ovom mladom coveku je zivot unisten. BIo on Mitrovicev, Petrovicev ili Markovicev sin, sasvim je svejedno.

Jao, nije mi dobro. Aman covece, nekoga mozes da ubijes, unakazis, unesrecis... Kakve veze ima da li bi preduzece, Janko ili Marko stali iza tebe? Kakve veze ima kazna?

A sta bi rekao sefu da si nekog usput ubio? Mislim, odgovori su ti puni opravdavanja (tvog) divljanja po putevima, pa mi se pitanje samo namece... Sta mene BOLI UVO sto ti vozis za neko obezbedjenje. Druze, na ulici postoje propisi, po toj ulici i ja pesacim, vozim... Odakle tebi pravo da juris na posao i rizikujes moj zivot, ili zivot mojh najblizih. Groblje je puno onih na koje su naletali takvi koji misle da oni znaju i umeju nesto bolje od drugih za volanom.

https://www.facebook.com/ankica.sumaher/media_set?set=a.10200842572578081.1073741852.1577023455&type=1

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=658145174215583&set=a.584573718239396.143517.551548318208603&type=1&theater

Надам се да ми нико неће замерити што ћу ову тему сместити на овај форум... Данас су медији пренели вест о трагичној смрти "Анкице Ш.(51) из Лучана". http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/393727/Vozac-kamiona-pregazio-biciklistkinju-na-Ibarskoj-magistrali Осетила сам потребу да на овом форуму додам пар речи о овој жени. Анкица је бивша атлетичарка атлетских клубова Пролетер из Зрењанина, као и Црвене Звезде и Партизана. Била је и репрезентативка СФРЈ у бацању копља (1979-1986.) Радила је као професор физичког васпитања, атлетски и кондициони тренер, атлетски судија, инструктор пливања. Мајка је два сина, Александра и Ненада... Упознала сам је у цркви. Једноставна, скромна и добронамерна. Волела је Бога, људе, и све што има везе са црквом. Радовала се искрено, као дете, када је почела да пева за певницом. Увек насмејана, иако јој живот није био једноставан. Кажем, Анкица је волела Бога и цркву, редовно долазила на Литургије. Па нешто размишљам, ако је бивша репрезентативка СФРЈ за медије "Анкица Ш.(51) из Лучана", дајте онда да за нас не буде само једна од многих, јер била је једна од нас, из наше заједнице. Верујем да би се више радовала и најмањој молитви сваког од нас, него било каквим другим похвалама. Нека би јој Господ подарио Рајска насеља у Царству своме.

Како најлакше да проверите д ли сте од нечег зависни.... покушајте да уклоните ТО из свог домета на неко време, својом вољом. Све док вас мучи његов недостатак - НЕ ВАЉА. Интернет, мобилни, алкохол, дуван.... било шта. Не знам зашто је Фејс увек прва асоцијација на зависност од интернета. Шта је са форумима?

Ако мене неко пита (а нико ме не пита) ја бих да вратимо краља,