irina

Hvala Vam puno na odgovoru!

Пре двадесетак дана сам поставила оцу Сави питање о критиковању, расуђивању и осуђивању... Ево, шта сам у међувремену нашла. Једно виђење о томе која је разлика између критиковања, осуђивања и расуђивања.

Помаже Бог оче! Благословите! Ако можете да ми одговорите на једно питање, али што делатније могуће тј. користећи се искључиво својим богатим монашким искуством! Наиме, која је разлика између КРИТИКОВАЊА, ОСУЂИВАЊА И РАСУЂИВАЊА? Читала сам Ваше одговоре на претходна питања и заиста су исцрпни и ретко кад их на екрану могу ишчитати до краја, а штампач немам ... зато опростите на смелости, али молим Вас за што концизнији одговор. Свако добро од мале Ирине

http://www.youtube.com/watch?v=8Ey5OSrQ1L8

KONACNO dodjosmo do poente ovog posta tj. razloga zasto sam ga zakacila... Vi kazete da je tamo bio PO POSLUSANJU. Sam je sebi dao to poslusanje ili za ucesce na toj tribini bio potreban blagoslov nekog vladike, njegovog vladike?? Ili?

"Ne veruj onome sto slusas. Istina je vrlo dragocena stvar, i ne nalazi se u ustima svakog coveka. Svaki covek govori onako kako zivi. Ali, istinitost recenog prepoznaje se iz nacina zivota. Shvati sta ti govorim." (starac Josif Isihasta)

Da odgovorim i Vama i ocu Ivanu (iako mi je cudno da i njemu MORAM dauputim isti odgovor kao i Vama). Dakle sto se slucajnosti tice, temu bih zakljucila tako sto cu Vam reci da mi pravoslavni hriscani verujemo u Promisao Boziji, a slobodni smo onoliko koliko se blagodacu Bozijom prisajedinjujemo Bogu. O ovome je jako tesko pisati, tako se moze samo ziveti, tako da nikako ne bih da razradjujem ovu temu. Oce Ivane, molim Vas ispravite me ako gresim. I jos da dodam, da sam sasvim sigurna da cete sve sto govorite u Beogradu izgovoriti i u Zagrebu. Kada budete dolazili, javite se, pa da se upoznamo.

U tome i jeste caka gospodine Knezevic. Bilo bi dobro da sledeci put kad budete organizirali ovakve sastanke (kojih se nadam vise nece biti) vise povedete racuna o tome kakve ljudi mogu zakljucke da izvedu.

Svaka Vam cast.

Postovani gospodine Knezevicu, lepo je sto ste Zeljku sve tako detaljno objasnili. Kao prvo, slucajnosti ne postoje; a kao drugo nije bas kulturno da se oglusujete na moj poziv da sve te tribine organizujete, na primer, u Zagrebu. Zelim Vam uspesan rad i da sto pre dodjete u poznanje Istine.

Aposlutno smo se razumeli i hvala Vam sto ste temu tako detaljno i ozbiljno razradili i prihvatili. Sto se tice mojih emotivnih ispada ispricavam se i Vama i ostalima koji su citali napisano. Svako dobro.

Bravo Manolis! Samo sto ovi uopste nisu ugladjeni... Pametnom dosta ...

Nadam se da ovo necete shvatiti kao uvredu, ali pretpostavljam da ste mladi, pa samim tim i neiskusni. Vasa konstatacija je u najmanju ruku neumesna, buduci da ne zivite u Hrvatskoj i ne znate. Mi postovani Dragi redovno dobijamo njihove letke u postansko sanduce, a najavljuju da ce uskoro dobiti i bogosluzbeni prostor.

http://www.hrvatskipravoslavci.com/ OVO JE NASA REALNOST

Pa tesko je razumeti nas koji zivimo u Hrvatskoj i trudimo se da budemo pravoslavni hriscani i dostojanstveni Srbi. Mozda ce Vam biti jasnije ako samo osvestite cinjenicu da, na primer, na internetu ne postoji nijedan katolicki portal kao sto su POUKE u Srbiji, gde su sve konfesije ravnopravne. Osim toga, ako niste znali nedavno je izrazito aktivna postala HPC i nasi svestenici se bore da i ovo malo sto nas je ostalo vuci ne razgrabe...

Oprostite, nisam Vas razumela. Svakako nije problem u tim ljudima, ali je veliki problem kako se mi pravolsavni odnosimo i prema njima i jedni prema drugima.

Cetiri pravoslavne eparhije i jedna mitropolija postoje u Hrvatskoj, a vi nas se tako olako odricete i divanite u za sada mirnom Beogradu sa Kandickom i ekipom?!!!

E pa gresite dragi Zeljko. Ima nas u Hrvatskoj, ali nas pljuju po ulicama i psuju nam srpsku majku. Svestenici u vecim gradovima ne smjeu da hodaju u mantijama. Svestenicka deca u prodavnici ne smeju da traze hleb nego KRUH... E moja pravoslavna Srbijo kojim putem ides?

Pa onda joj predlozite da o istoj temi pricate u Zagrebu, Splitu i Rijeci na primer.

Hajde da u Zagrebu, Splitu i Rijeci organizujemo jedan ovakav skup. A sta kazete?

Oprostite oce Zeebeede, sto se Dimitrijevica tice sve mi je jasno, ali zasto je Milosav Samardzic psihijatrijski slucaj? Jos samo da dodam, da sam ovu temu zakacila ne sa namerom da neko nekom pljuje pod prozor ili da se u srpskom maniru preganjate ko je koga i zasto je taj neko nekog onda zbog ovog ili onog, vec sam iskreno sokirana cinjenicom da jedan svestenik SARADJUJE, PREGOVARA , OBJASNJAVA ili pak RASVETLJUE nasu muku i nevolju sa Kandickom i njoj slicnima. Sa cijim blagoslovom to radi? Duboko verujem da u Crkvi vlada svesteni poredak jedino onda kada nesto cinimo po poslusanju i sa blagoslovom.

ШТА САЊАМ, А ШТА МИ СЕ ДЕШАВА? Ових дана, после срамних уст(Х)ашких „пресуда“ Готовини, Маркачу и Харадинају, почео сам да сањам да су, како рече Срђа Трифковић,чак и читаоци „Блица“ и гледаоци РТС све схватили, и да Соња Бисерко и Наташа Кандић више ником нису сфинге којима се мора одговорити ако хоћемо, попут Едипа некад, да уђемо у Тебу звану ЕУ. Нема – бар тако сањам – више никог међу нама ко није „провалио“ шта је то Реком, нарочито после упозорења Стефана Каргановића: „Ниједна озбиљна држава важан задатак писања своје историје не поверава приватним организацијама под утицајем странаца, поготово не ако су заинтересовани да се историјска грађа представни на нетачан начин. Једном унапред постављен ’печат’ Србије на иницијативу за Реком тешко да ће моћи да се повуче са коначног извештаја. Предвидиви закључци о кривици Србије, Републике Српске и српског народа у целини, ’геноцид у Сребреници’ и одговорност српске стране за изазивање сукоба у бившој Југославији у том извештају ће бити централне тачке“. Циљ Рекомових квазиисторичара је, како доказује Каргановић, операционализација лажне историје на конкретном политичком и културном плану: оно што закључи Наташа са својим компањонима учиће наша деца у школама и биће обавезна истина у медијима. „Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит пест“. Кад ја тамо, а оно међутим. Стварност је стварност,а сан је сан. Демантовао ме свештеник СПЦ Вукашин Милићевић, човек од поверења дела нашег вишег клира, уредник „Слова љубве“, радија Митрополије београдско-карловачке, дипломирани теолог. Моји снови срушили су се при сусрету са новинама „Данас“. (хттп://www.данас.рс./друство/цркве_имају_велики_знацај_у_процесу_помирења.55хтмл?неwс_ид=251384) На трибини о религији и помирењу међу балканским народима, одржаној у београдском Медија центру, свештеник Милићевић је у присуству свог колеге Александра Нинковића из Београдске надбискупије истакао: „Жртве су невине и свете, самим тим што су жртве. Без обзира на националност и верску припадност. Задатак верских заједница је да на то подсећају. Читање историје треба препустити историчарима, а не фудбалским навијачима, а цркве треба јасно да се ограде од појединаца који, позивајући се на вероисповест, чине недела“. Милићевић је био недвосмислен када се определио за праве историчаре и праву историју. Читам и преписујем из „Данаса“: „Свештеник Вукашин Милићевић у своје име дао је подршку Регионалној комисији за утврђивање истине о ратним злочинима – РЕКОМ, а председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић, која је присуствовала трибини, оценила је да је подршка цркве важнија од подршке политичара. ’Многи чланови цркве дали су подршку Рекому. Та подршка је значајнија од оне коју дају политичари, а која је варљива, вербална и никад конкретна“, рекла је Наташа Кандић“. Ова похвала нам је „архетипски“ позната. Својевремено је Крцун, после одушевљеног дочека у Сирогојну – што га је Титу, са својим парохијанима, приредио свештеник Михаило Смиљанић – рекао маршалу да би златиборски прота могао постати добар „друштвено-политички радник“. Броз је ипак подсетио Крцуна да је „у народу бољи један добар поп од пет лоших политичара“. Као што је Смиљанић некад певао, „Тита волим, а Богу се молим“, тако би Милићевић сад могао да буде у улози пропагатора Рекома међу својим парохијанима или слушаоцима „Слова љубве“. Па ипак, надајмо се да је српски свештеник био само необавештен, и да не мисли да су Рекомови историчари компетентнији и мање острашћени од фудбалских навијача. „СУЖИВОТ“, „ПОМИРЕЊЕ“, „ТОЛЕРАНЦИЈА“ ИЛИ УПОЗНАЈТЕ ЦИВИС „Случај Милићевић“ није дао мира потписнику ових редова, па је почео да се даље занима за тематику „СПЦ и НВО сектор“. Лутајући Интернет морем, он открива да иза низа активности везаних за прославу 1300-годишњице Миланског едикта у Нишу (а не у Милану, где би та прослава била природнија), стоји ЦИВИС – Асоцијација невладиних организација Југоисточне Европе. Ова асоцијација је основана јуна 2007. године због тога што при Конференцији међународних НВО при Савету Европе није постојала ниједна „кровна организација“ за НВО из наших крајева, а са циљем да „промовише идеје и вредности Европске уније и Савета Европе, подстиче сарадњу невладиних организација на убрзању процеса приступања ЕУ земаља које нису њене чланице и прекограничну и регионалну сарадњу НВО, општина, привредних субјеката и грађана“.Области којима се бави дотични НВО савез су, рецимо, питање енергетске ефикасности,заштите културне баштине региона Југоисточне Европе, равномерни регионални развој, али и међурелигијски дијалог. ЦИВИС, између осталог, чине Европски покрет у Србији, Стална конференција градова и општина, Асоцијација мултиетничких градова Југоисточне Европе-ПХИЛИА, Центар за регионализам и, наравно, Џеј, тојест Миљенко Дерета са Грађанским иницијативама. Пробрано евроатлантско друштванце, нема шта. Они учествују у свим комитетима Конференције међународних НВО при Савету Европе, од којих се Комитет за људска права бори за све нам добро познате, што би бивша браћа рекла, „вредноте“ ЕУ: заштиту бранилаца људских права, националне мањине, Роме и Синте, плус акције „против ксенофобије,расизма, анти-Семитизма и исламофобије“ (на челу овог НВО ЕУ комитета су Габриел Нисим из Светске католичке асоцијације за комуникацију и Брижит Кан, коју је делегирао Међународни савет Бнај Брита, донедавно познатог као ексклузивистичка јеврејска ложа). НИШ 2013: ЦИВИС НА ДЕЛУ У оквиру припрема за прославу 1300-годишњице Миланског едикта у Нишу (а не у Милану, где би, како рекосмо, то било природније), на коју су, за сада неупешно, покушавали да позову римског папу, покренут је трогодишњи пројекат ЦИВИС под називом „Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта – у сусрет великом јубилеју 2013“, са циљем одржавања научних конференција посвећених овом документу. У припремама скупова учествовали су Одбор СА Сабора СПЦ за припрему обележавња 1700-годишњице Миланског едикта, Епархија бачка, ЦИВИС, аустријска фондација Про Ориенте, швајцарска Фондација за мир и решавање криза у сарадњи са Конференцијом европских цркава (КЕК). Скуповима су присуствовали представници Конференције европских рабина, Комисије бискупске конференције ЕУ, Заједнице протестантских цркава Европе, а дискутовало се о слободи вероисповести и уверења са теолошког, институционалног и правног аспекта. Крајем фебруара 2011, у Нишу је одржана конференција „Непролазна вредност и трајна актуелност Миланског едикта“, на којој је закључено да Милански едикт цара Константина може допринети решавању данашњих проблема какви су: „непостојање ничим ограниченог права на верску слободу, угрожавање или непотпуна заштита људских права, недостатак социјалне правде и перманентно нарушавање мира у свету“. Почетком маја, 2012. одржан је у Новом Саду скуп „Милански едикт (313-2013): Основа за слободу вероисповести и уверења?“ Ту се расправљало о разним темама: од верско-политичких начела цара Константина до исламофобије и антисемитизма. Све је то, као и увек кад је питању ЕУ реторика, лепо и красно: суживот, толеранција, људска права. Језик јавке и одзива на највишем нивоу. А КО ТО ПЛАЋА? http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=21335

Објашњење: Овај занимљив «преглед» православних чуда сам добио у једном православном женском манастиру. Уз овај текст прилажем и снимак једног дела Причасног које поју две монахиње. Кратко, али лепо. Послушајте и прочитајте. Души прија! http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/02.html ПРАВО СЛОВО http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/god_2012/jul/naslovna07.html

s praznikom .smesko. http://www.pravoslovo.net/tekstovi/blog/maj_10/akatist_Justinu_Celijskom.pdf

:291291291: