У Јовановом откровењу се помиње: "Знам твоја дјела: ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Али јер си млак, ни врућ ни студен, повратит ћу те из уста. Говориш: 'Богат сам, обогатих се, ништа ми не треба!' А не знаш да си невоља и биједа, и убог, и слијеп, и гол".
Могуће је да сам у старту погрешно поставио ствари, ако јесам, исправите ме. Ево шта ме мучи код горенаписаног дела Откровења: Ако се под "ВРУЋ" подразумева прави верник, а под "СТУДЕН" прави атеиста, мислим на дубоки, прави атеизам, а под "МЛАК" човек равнодушан према вери, да ли то значи да ће чак и они који нису никада прихватили Христа, а целог су живота свесрдно трагали за Њим, тј. они СТУДЕНИ, моћи задобити Царство Небеско, или то само значи да је атеизам претпоследња степеница ка правој вери ?
Претпостављам да је исувише тешко на то питање са стопроцентном сигурношћу одговорити, јер је ипак у питању Јованово откровење, најнезахвалније за тумачење, а и нико сем Њега не може рећи ко ће заслужити Рај ...
Али ето ... Највише ме та "студеност" мучи, како је заправо треба схватати ?
И како се ослободити "млакости" ?