antoneta

0202_238

Добих ове молитве пре неки дан... мало су ми поједине реченице чудне, али у глобалу - симпатичне молитвице... 301 МОЛИТВА ПРЕ ПОЈАЊА Молитвама Светога Јована Дамаскина, преподобног Романа Слаткопојца, преподобног Јована Кукузеља и свих светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Боже наш помилуј нас. Молимо те, отвори нам и освети и духовни и телесни слух и подари нам снагу да својим недостојним устима и срцима сведочимо и благовестимо Твоја бескрајна савршенства у пуноти истине, доброте и лепоте. Помози нам да целомудрено и трезвено, смиреним духом и чистим срцем појући Тебе, очистимо духовно и телесно себе и оне који нас слушају, и да се кроз појање обучемо у светлост љубави и живота, у заједници са Тобом и свим светима. Помози нам да Те кроз појање достојно хвалимо и славимо, усрдно молимо и неизмерно благодаримо за ничим заслужене дарове којима си нас обасуо, и да нам појање не буде на гордост и осуду, већ да се преображени у Теби, појањем придружимо ангелским хоровима који непрестано славе Тебе, са беспочетним Твојим Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. АМИН МОЛИТВА ПОСЛЕ ПОЈАЊА Благодаримо ти Христе Боже наш, што си нас удостојио да се кроз појање, приближимо тајни силе и славе Твоје. Не одбаци нас грешне, него и убудуће прими као скупоцено миро хвалу коју Ти узносимо. Молимо Те да даром духовног слушања све дубље разумемо смисао светих речи које појемо, како би нам садржина просветљеног ума постала садржина срца. Молимо Те да се појући све више испуњавамо духом, како би Те благодатно обитавајући у Твојој неприступној и нествореној светлости, исказали неизрецивим речима, јер си Ти истинита светлост која просвећује и освећује све и свја и Тебе поје сва твар кроза све векове. АМИН

Хехе, ово ме је подсетило на једног мог професора... ексцентричан лик, али јако интересантан и учен човек, у последње време сам га виђала и у цркви... Каже он нама једном а пропо шунд музике коју данас слушамо, безвредних ствари које нас интересују, или уопште стила живота који водимо - "Да, тачно је, о укусима са не расправља... а ја додајем и - под условом да имаш укус..." у то време ми је то било јако симпатично и смешно... још нам је рекао да је према најновијој естетској дефиницији - лепо оно што је ретко... (тад ми је пало на памет да има ту неког основа... замислите колико смо сви ми онда лепи, кад нас је Господ створио не само као ретке, већ као јединствене, непоновљиве...) Крстићи су мени згодни уколико су сребрни, или од неког тако племенитог метала - не морају да се скидају ни због слане воде, нити уопште због честог квашења, не мењају боју, не рђају, не кидају се при уобичајеним активностима... уклапају се и уз елегантнију тоалету, тако да могу стално да се носе и свуда... са друге стране, дрвени су можда мало лепши, јер су скромни и делују једноставно, рустично... али се лако уништавају због абразивног дејства воде, барем је моје искуство такво (некад ми конопчић добије и мирис влаге)... али зато могу и чешће да се мењају: сваке сезоне - нови крстић, хехе... шалим се мало...

Делује ми да нису баш нестали... пре бих рекла да су се прилагодили нама, хехе... Нисмо ни ми женствене као што су биле наше баке, нисмо стидљиве, нисмо умиљате, нежне, не ценимо нити држимо девојаштво... (сад ми се некако чини да је на месту реченица коју сам прочитала у некој књижици - уколико није женствена, жена може да убије мужевност у мушкарцу...) Превише је претенциозно очекивати да се према нама неко односи са поштовањем и приљежњошћу какве проналазимо у романима, кад саме бивамо често агресивне и грубе (у опхођењу, у односу према животу), кад саме себе унижавамо, кад свесно дајемо повода за непоштовање... Мада је и дискутабилно који је процес хронолошки ту био први - наша тежња да ходамо у корак са временом (самовласне смо и самодовољне, са усађеним моделима (сумњивог порекла) "великих" љубави у којима мушкарци дају себе несразмерно више него жене; грабимо живот лактајући се, до те мере себи смо подредиле масу неприпадајућих нам ствари тако да сада тражимо мушкарце који нас могу "пратити"...) или њихово напуштање егзотичних манира и гестова који плене, напуштање чувања нас као највеће драгоцености својих живота; евентуално њихова недовољна самосталност, размаженост или ушушканост примана пролонгирано од родитеља нпр., због чега они "омекшаше" уместо да буду стабилни, постојани, храбри, одважни... (Шерон Стоун је рекла - Када бих нашла мушкарца који зна шта хоће, да ме води, прала бих му ноге сваки дан... хехе)... А можда је процес био синхрон, истовремен, хех... небитно... Гледано уопштено, заиста је мало данас свега онога што је раније постојало, па између осталог и те префињености у мушко-женским односима... Време у коме смо је урбаније, нису на цени некадашњи примери указивања пажње и привржености, а можда у неким сегментима нису ни потребни... Али сам сигурна да без обзира на психологију масе свако од нас на личном плану, уколико жели и потруди се, може бити џентлмен одн. дама и као такав/ва може наћи оног другог комплементарног... Кад тако посматрамо ствари делује ми да и није толико битно да ли су на глобалном нивоу фракције неџентлменских анонимуса у порасту... Али сигурно је још и то да уколико нисмо дорасле џентлименству - није адекватно ни очекивати га...

Интересантно је и то да инфаркт миокарда може проћи асимптоматски... код дијабетичара нпр. с обзиром да имају дијабетесну неуропатију... Интересантно је и то да је у етиопатогенези инфаркта миокарда (поред фактора ризика) битна и конституција особе, али не у телесном смислу... Наиме постоји тзв. "коронарни тип" и "некоронарни тип" људи. "Коронарни" људи не морају имати ни један од фактора ризика, али ипак имају велике шансе за коронарну болест. То су углавном амбициозне особе, особе које из жеље за доказивањем и перфекционизмом бивају под сталним дејством симпатикуса... Док су људи "некоронарног типа", иако поседују можда чак и више фактора ризика, са много мањим изгледима за развој инфаркта миокарда... То су оне незаинтересоване особе, флегматици, 'ладовине... Забрињавајуће је то што се коронарна болест данас јавља код све млађих особа... у Србији је нпр. забележен случај тринаестогодишњег детета које је преживело инфаркт миокарда... Хм... и ово је интересантно - реч инфаркт не односи се стриктно на инфаркт миокарда већ означава исхемијску некрозу.. некрозу ткива која је настала због смањене прокрвљености, неспецифичан термин... тако да постоје поред инфаркта миокарда и инфаркт плућа, бубрега, мозга...

Uploaded with ImageShack.us Дунавчић...

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us Ново Хопово...

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us 170fs799081

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us

Uploaded with ImageShack.us Тепих из епископског двора у Карловцима... и неке сукње... 4chsmu1