Наравно да је једно догматика а друго реалан живот,али нити може догматика без реалног живота нити може реални живот без праве вјере или Цркве.
Господ је дошао да спаси грешнике и да васпостави Цркву како би се преко ње спасавали а нигдје оче нисам нашао у евангелију да је потребна само вјера него Господ говори о крштењу,а крштења не може бити ван Православља,говори о исповијести,о Светом Причешћу,рукополагању јелеосвећењу,а ја оче колико знам овога нема ван Православља.
То што неко морално живи и исповиједа да је Христос БОГ није ништа ``посебно``-докети су исповиједали да је Христос БОГ али да је привидно страдао па их је Свети Јован Богослов на догматском плану побијао и говорио да ко не вјерује да је Христос дошао у тијелу да је антихрист.Ја то схватам да је врло битан догматски приступ вјери а кад неко има искривљену Христологију или Тријадологију како можемо говорити о њима као Хришћанима?
Немојте да мислите да заступам неке екстремне струје и сам присталица зурлота.Не,него ми једноставно није јасан став да ван Цркве постоји Хришћанство.
Надам се да ћете ме разумјети.