o aca

ДА ЛИ НЕКО ИМА АКАТИСТ ИКОНОМИСИ У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ ИЛИ ЗНА НЕКИ ЛИНК ГДЕ МОГУ ДА СКИНЕМ ТАЈ АКАТИСТ? хвала унапред.

ДА ЛИ НЕКО ИМА АКАТИСТ ИКОНОМИСИ У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ФОРМИ ИЛИ ЗНА НЕКИ ЛИНК ГДЕ МОГУ ДА СКИНЕМ ТАЈ АКАТИСТ? хвала унапред.

Хоћу и ја то! Само ме интересује како , где и по којој цени да дођем до тога? Хвала у напред на имформацијама.

Знам да ова песма није историјска грађа овога о чему разговарамо, али сам је просто морао ставити у службу суштине јер је иста као и проповед овог пастора. СРПСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО Ово су моје опроштајне речи које приносим времену што следи, можда ће неком рану да залечи неког ће другог љуто да увреди Зовем се Јохан, Немац по рођењу, од оца Ханса и мајке Грете наша је кућа знана по чувењу, у раскоши живех к'о једино дете. Наследих фабрике, силна имања, непрегледне шуме и бројна стада радост ми трајаше све до сазнања да тешка болест мноме влада. Доктори рекоше да нећу дуго годину једну ил' можда две свет ми се сруши, о моја туго, у једном дану нестаде све. Рекоше нећу издржат више најбољи доктори који постоје, једини лек је, сви се сложише, да замене другим срце моје. О, судбо моја, о дивни часи, најлепши мој животни трене, када из болнице стигоше гласи, нашли су доктори срце за мене. За цену човек тада не хаје, и не знам да ли за то постоји, нисам чак пит'о ни ко га даје, кад живот нови мени предстоји. Операција прође у најбољем реду са новим срцем несташе боли, тек онда схватих, кад скинух беду, колико се живот цени и воли. * * * Недуго затим, кроз ноћи тавне у сну ми прилазе лица нека и звона цркве православне, буди ме њихова тужна јека. Јасно видим пределе стране, прелепе шуме и поља плодна, ливаде и потоке разигране брдашца блага и винородна. Видим и двориште између плота, амбар и шталу, стазу до куће, старину неку што дуван мота, док гледа кера и звиждуће. Старица крхка живину ваби док баца просо из мале зделе, а онда журно ка штали граби да пусти на воду шарено теле. Прелепа жена, гипка к'о срна, двориштем хита да ручак стави за њом вијори коса јој црна и мало дете очију плави. О, та ме слика ходила често, сновима мојим давала срећу, спавао нисам ал' то је место, стварало љубав у мени већу. * * * А онда дођоше ружни снови, које не могах да пребродим, насташе неки предели нови, којима свезан, у колони ходим. Угураше нас затим у нека кола, пут је трајао бескрајно дуго, уз псовке, претње, тренутке бола, од звери се нисмо надали друго. У Жутој кући, у граду Бурељу, сазнасмо тако је месту име, у албанском приватном мардељу, тамничише нас до почетка зиме. Последња слике које се јежим беше зелена маска докторска и лице које видех, док лежим, како се кези мрцина мрска. И светло јако, јаче од сунца, које ми сева мозгом к'о стрела док ме на живо секу к'о јунца и крв док шикља, последња врела. Задње што видех бејаху руке, шиптарске како дигнуте стоје, на њима дрхтећ' уз тешке муке још увек куца - то срце моје. * * * Тај урлик страшан што небо пара враћ'о ме стално из ноћних мора све сам мислио да сан ме вара и спас да доноси једино зора. Кренух на пут, непознат, далек да нађем извор несаних ноћи, да решим једном, али за навек, куд срце вуче - где морам поћи? Косово беше циљ мога пута тамо ме поведе душа и тело кренух к'о путник који не лута коме је познат и крај и село. Угледах цркву из снова мојих пред њом је стража, то ме зачуди, са војском неку реч прозборих кажу да чувају цркву од људи Какви су људи што би да сруше лепоту ову из средњег века имају ли они бар мало душе знају ли каква их судбина чека? Пред мојим очима пукло село око њега свуда бодљикава жица к'о да га нешто за век проклело и људе у њему згрчених лица. Гледај Европо, завриштах тада погледај свете ту правду нашу докле ће овај народ да страда, а други и даље оружјем машу. Изнад те туге, изнад те жице, осетих поглед који ме тражи угледах познато дечије лице које ме ноћу сновима блажи. И приђе мени кроз жица сплет, загрли ручицом око врата то божје биће, небески цвет, прозбори нешто: "Тата, тата". А срце моје к'о лудо скаче, шавови хоће да попуцају, шта ли те речи њему значе да ли се можда препознају? Нисам ни хтео ал' моје руке кренуше к њему некако саме то дете нежно, о моје муке, беше к'о зрачак из љуте таме. Жена из снова дојури с врата, из оног истог дворишта преко, "Милане сине, то није тата, он је на небу негде далеко. Наш Јован сине Косово чува заједно горе с Лазаром светим чујем га увек кад ветар дува, тебе кад гледам њега се сетим." Стојимо тако, жица нас дели, а срце спаја љубављу истом, и свет је застао, управо цели, заустављен божанском искром. У повратку мало застах по страни задивљен, поносан и препун среће, док Јован и мртав Косово брани, Србима га нико одузети неће. Од јуче ја сам Петровић Јанко, рођењем Немац, Србин по вери, написах ово јер желим жарко, истину да сазнају светске звери. Од стида мало да погну главу, злочинце казне - добро их знају, жртвама српским да одају славу, имена њихова вечно да трају. Веселин Џелетовић Павлов

Можда ! Али после њене духовне снаге коју она као таква носи, избледела је по мени потреба за историјском ( не ) тачношћу. А ко зна можда ће докази о тачности тј. истинитости ове приче покренути многе или неке на промену начина живота. Ко зна! Вреди покушати! Па ајде онда да се потрудимо ако ишта о томе можемо да сазнамо!

Оно што је дефинитивна Истина јесте стање Српске душе и честитост Српског бића које је описано у том делу. Истинитим делом из живота или као приповетка испричано , какве везе има!? Истинита је порука ове приче! Истина је да стање данашњег Српског бића и данашње Српске душе је далеко од тога шта нам ова прича поручује и Истина је да ако ли се невратимо тим вредностима бићемо у лажи са оцем лажи. Мали свештеник Аца са великом породицом.

????? ?? ???? ?? ???? ??. ??????? ?????? ??????? ???? ? ?? ???? ?? ? ????????? ??????? ????? ??. ????????? ???? ?????. ???????, ?????? ?? ????? ?? ????????????, ????????. ? ??????? ??? ??????.? ??? ?? ?????????? ????, ???? ??????? ?????? ?? ??? ? ?? ?? ???????? ??? ????? ??? ?? ????????, ??? ??? ? ???? ?? ????? ????????? ???????, ????? ?????? ???? ?????, ??? ?? ?? ?????????. ??????? ?? ????? ?? ???? ?? ?????. ??? ?? ???? ??????????, ??????? ?????????? ?? ??????, ???????. ??? ?? ???? ???????? ????? ??????? ?????? ? ??????? ??????, ???? ?? ???????? ?????? ?? ?? ????? ?????? ????? ?? ?? ?? ???????? ??????? ? ??? ????? ?? ??????? ??????????, ??? ????? ?????? ????? ?? ?? ?? ?????????? ??????? ?? ??????? ???????????. ????? ??? ???? ?? ?? ???????. ????? ?? ??????? ???? ???? ???????? ???? ??????. ??????? ?????? ????? ?? ?????? , ?? ????????, ?? ?????? ? ??????? ?? ?? ??????. ????? ?? ????? ????? ??????? ???? ???? ?? ??? ????? ? ?????. ? ???????? ? ???????????? ??? ?? ?? ????????? ?????? ? ?????, ??????????? ?????? ??????? ? ??????. ??? ?? ???? ?????. ??????????? ?????? ?? ?????????? ?????? ???????? ???? ???? ??? ??? ?? ????????? ??? ???? ?????? ???? ?????? ???? ?? ??? ?????????? ?? ????. ??? ?????? ?? ?? ???????????????? ????? ?????? ???. ??? ?? ??? ? ???? ???? ????????? ???? ???? ?????????? ? ????????? ???? ? ?????? ???? ?????????. ?? ??? ????????? ?????? ????????? ?????? ???? ????????? ?? ?? ??? ????? ?????? ????? ??? ?????????. ??????? ???????? ??? ????? ????????. ?? ?? ????? ??????? ???? ?? ?? ? ???? ?? ??????? ??? ??, ??? ??????? ??????? ? ??? ?? ? ?? ?????? ?? ??????. ? ?? ??? ?? ?? ?? ???????. ?? ????? ?? ?? ???? ???? ???? ??????? ???? ????? ? ??????? ? ??????? ?? ???? ?? ??? ???? ???? ???????? ??????? ???? ?? ??? ????????? ??????, ?????? ???? ????????? ???. ? ???? ???? ?????? ?????? ? ?????? ??? ?????? ?? ??????? ? ???? ??? ???????? ??? ??? ?? ?????????, ?????? ?????? ???? ? ??????????? ???? ??? ?????????. ?? ????? ?????? ?? ??????? ??? ?? ?????? ??? ???? ?? ???. ??? ????? ???? ??? ?? ???? ????? ???? ? ???? ????????? ??????? ?? ???? ? ????? ?? ????? ???? ??? ?? ??????? ??? ?? ????? ?? ?? ??? ??? ? ???????.??????? ?? ??? ??? ????? ? ???? ?????? ?????????? ?????? ????? ???????? ????????? ??? ???. ?'??????? ? ???????? ???? ????????? ??? ?? ??????? ?????????.

Ето!!!!!!!!! Машо за тебе А ево и за Меду

сви одговори су у љубави. Тако је и овај тамо пронађен а и од вас Медо послан. Битно је да има љубави онда се не бојмо шта се дешава у љубави све нађе своје право место.Јел'тако Машо?

Нисам ја овде отворио било какав рат али истини треба погледати у очи. да бисмо то успели морамо престати мислити да је добро то што радимо. Критички сагледавајући себе ми се поправљамо а оно добро чинимо још бољим. Овде сам изнео само своје мишљење које је и даље такво у многим темама. И да, далеко је то од ЖИВИХ РЕЧИ УТЕХЕ!!!! Али због овога мишљења нисам заузео став јер све има промењиву димензију па и нешто лоше да буде добро. Само да дам пример да бих био јаснији . овде се унапред извињавам оцу Угрину и молим да не схвати ово као прозивку јер на то немам права. Наводим ово као пример да бих објаснио шта мислим. Оцу је постављено питање шта је то онтолошки ескатолошки итд... на шта је он одговорио да објашњење тих речи има у претраживачу. Мишљења сам да овде нема живе речи утехе! Па без обзира! Ако се може бити у дотичној особи осетила доза ироније или шта год. Мишљења сам да без обзира на то ми свештеници увек морамо смирено и трудољубиво давати живе речи утехе. Тако да не мислим да има боље од овога нити сам у жељи да било шта стварам ново,нема потребе. Жеља ми је да искрено кажем своје мишљење. Ако грешим праштајте! Метанишући пред вама молим опроштај ако не грешим видите шта ту треба да се уради. Како би рекао отац Угрин: '' МИСЛИТЕ О ТОМЕ''! Ово рекох у пуноћи љубави и искреном жељом ваш у Христу брат мали свештеник Аца са великом породицом!

????? ????! ??? ?? ??????? ???????. ????? ??? ????? ?? ???? ????? ?? ?????? ? ???? ???? ???? ?????! ??????????? ?????? ???????????.

Свака част Византиона! Лепо и тачно речено баш сам уживао читајући а верујем да ће и други исто тако. Можда неко од братије свештеника има да дода понешто овоме. Ја лично сам јако радостан због вас и захвалан Богу што нам увек пошаље утеху када видимо да и наш верујући народ учи и сазнаје .Тако да православље није у форми него је начин живота. Нека је благослов Господњи на вама у све векове.Амин! С'љубављу у срцу, молитвама на уснама и радошћу у души, мали свештеник Аца са великом породицом.

Због обавеза око Аранђеловдана према својим верницима немогу на моју велику жалост да присуствујем сахрани али ћу ако Бог да сутра бити око 17 часова да се поклоним нашем Патријарху, и православном свецу 20 и 21 века. Време ће показати шта је воља Божија!

ЕВО НЕЧЕГА ШТО НИЈЕ ОД МЕНЕ АЛИ БИХ ВОЛЕО ДА ПОДЕЛИМ СА ВАМА. ПЕСМУ ЈЕ НАПИСАО ГОСПОДИН БОШКО МАРИНКОВ: Г О Ј К О Долази ти Гојко, Господе, а знамо да се никада нисте ни растајали. Или можда јесте,ради нашег спотицања? Вама је познато. Тада би са једном маслином обилазио сва места наших падова и вољу твоју под прстима имао. А,Ти си по доброти благоизволео Љубав нам точити и метати је међ' нашу мржњу. Као чашу или какав пехар опточен миром излио си га по свим нашим несрећама да би нам људски лик нетакнут био и спокојан, а свако је видео шта је хтео, говорио је. Не долази ти празних руку, Домаћине! Потрудили смо се да му чак и по џеповима оставимо нашу неслогу да се са њом бори и да се моли, и узео је. На ципелама носи прашину крајишких поља и пар каменчића од крша приморског и није му тешко. Вез надбедреника руком девојака македонских би урађен и потсећа на царски. И Крст косовски му је око врата. Да, онај ломљени и бачен Ти знаш где... Непоштени смо али немамо куд и немамо са чим. Све злу окренусмо и преврнусмо и сваки пласт сена не би ли пронашли какву поган да се сладимо. Немамо пред Твоју светлост него са њим! Испраћамо Ти данас Гојка, Господе како је коме дато и како ко уме и не слутећи величанственост дочека.

pa gde si ti Protice?????

ma šalim se ja pošto protu Azapa znam lično i jako dobro!

1317_womens

P R O T I C E????????

"Božja volja te nikada neće odvesti tamo gde te Božija Milost neće zaštititi."

ОДЛИЧНО ИМА НАДЕ ЗА ОВУ ЛУДУ АЛИ НАШУ ЗЕМЉУ. Док год има људи који тако размишљају као ви што овде прочитах има наде. Али да се не заваравамо све нам ово долази онако потипарски.Онако резигрирано. И када се побуниш против тога онда добијеш прегршт епитета. А нај гори од свих јесте:'' па оче није то ништа мало се деца забављају'' нећемо им забаву забранити. Па ето нека свако прочита о овој још ко зна којој у низу пошасти и сам извуче закључак да ли је то само забава или се крије много тога иза ''БЕЗАЗЛЕНОСТИ ЗАБАВЕ''.Данас је у ДЕЛТА ЦЕНТРУ приређен маскембал са бундевама јер је то нешто лепо што нам из Америке долази рече јутрос госпођа која ради у том центру. Вероватно је оно што се данас зове Pi AR. Незнам ја шта је ту лепо. Радите на томе! мали свештеник Аца са великом породицом.

ЕВО ЗА ПОЧЕТАК ОВО : О празнику Хелоувин (Ноћ вештица) Сад је доба године када се секуларно друштво у коме живимо припрема за празник Хелоувин (Ноћ вештица). Пошто смо већина нас или однедавно православни или одскора познајемо наше Православље, апсолутно је неопходно да пажљиво размотримо сваки вид нашег учешћа у овом свету - у његовим активностима, празницима, удружењима - како бисмо размотрили јесу ли у складу или не са нашом светом православном вером. Ово je тежак задатак који доводи до извесне напетости онда када схватимо да има популарних организација и активности у којима ми не можемо да учествујемо. Мада ће наше школе, организације наших локалних заједница, и сви видови забаве на телевизији, радију, и у штампи учествовати у прослави Хелоувина и од тога имати користи, православним хришћанима није могуће да учествују у овом догађају ни на какав начин. Разлог је једноставан - верност Богу и светој хришћанској вери. Хелоувин има корене у паганству и још увек је облик идолопоклонства у коме је сатана, анђео смрти, предмет обожавања. Као што нам je познато, сам темељ наше свете Цркве се гради на крви мученика који су одбили и под претњом казнама и окрутног страдања и смрти да обожавају, поштују, или се било који начин идолима који су анђели сатане. Због оданости исказане кроз послушност и саме жртве светих мученика, Бог je наградио Своју Свету Цркву обиљем благодати, а број хришћана се свакога дана увећавао, баш у време када се могло очекивати да ће претња прогоном угасити пламен вере. Али, супротно схватању овог света, смерна оданост и послушност Богу су баш тајна нашег живота у Христу, кроз Кога нам се даје истинити духовни мир, љубав и радост, и учешће у чудесним делима Његовог Светог Духа. Стога нас Света Црква позива на оданост нашим окретањем од неистина ка Истини и вечном животу. Што се тиче нашег одбијања да учествујемо у паганској светковини Хелоувин, нашу зеру ће оснажити сазнање о духовној опасности и историји ове антихришћанске светковине. Светковина Хелоувин је почела у пре-хришћанском добу међу келтским народима Велике Британије, Ирске и северне Француске. Ови паганскм народи су веровали да се физички живот рађа из смрти. Стога се почетак “нове године” слави у јесен (имеђу 31. октобра и првог дана новембра), када почиње, како су веровлаи, период хладноће, мрака, труљења и смрти. Извесно божанство које су они звали Самаин (Самхајн), било је, по веровању Келта, господар смрти, и управо су ово божанство славили на cвojoj новогодишњој светковини. Постојали су, с православног гледишта, многа демонска веровања и обичаји повезани са овом светковином, који су, касније ћемо јасно видети, остали и до данас. У ноћи новогодишње светковине, друиди, који су били жреци келтског култа, упућивали су народ да погасе сва огњишта и светла. На само вече светковине паљена je огромна ломача од храстових грана, које су по њиховом веровању биле свете. На овој су ватри гореле жртве у виду усева, животиња па чак и људских бића, као понуде да би се умилостивио и приволео Самаин, господар смрти. Веровало се и да Самаин, задовољан њиховим обредним понудама, дозвољава душама мртвих да дођу у своје домове на овај дан у празничну посету. Управо из овог веровања је настао обичај тумарања по ноћној тмини у костимима духова, вештица, баука, вила и демона, јер су живи улазили у дружења и општење са мртвима помоћу онога што је било, и још увек јесте, ритуални чин имитације, преко костима и тумарања по мрклој ноћи, баш као што се верује да душе мртвих лутају. И дијалог “превара или чашћење” (“trick or treat”) је неодољив део овог система веровања и обичаја. Веровало се да душе мртвих које су ушле у свет таме, трулежи и смрти, и стога у присној, ропској вези са Самаином, господаром смрти, током своје празничне посете живима пате због огромне глади. Из овога је настало данашње упражњавање прошње. Koje је било ритуална имитација онога за шта су Келти веровали да су активности душа мртвих док су у својој празничној посети. У вези са овим још једно тумачење да, уколико се душе мртвих и њихових имитатора не умилостиве “чашћењем”, то јест понудама, тада ће се гнев и љутња Самаина, чији су гласници и слуге постале те душе и њихови имитатори, појавити кроз некакав низ превара или клетви. С гледишта Православља, учествовање у овим активностима на било који начин је грех, јер je идолопоклоничко, права издаја нашег Бога и наше свете вере. Јер ако учествујемо у ритуалној активности опонашања мртвих облачећи њихову одору или тумарајући по мраку, или просећи са њима, ми смо онда добровољно ступили у дружбу са “мртвима” (злим дусима), чији господар није, како су Келти веровали, Самаин, већ сатана. Нечастиви који стоји насупрот Богу. Затим, уколико прихватимо дијалог “превара или чашћење”, ми наше понуде не дајемо невиној деци, већ заправо Самаину, господару смрти коме су деца дошла да служе као имитатори мртвих, тумарајући по ноћној тмини. Има и других обичаја везаних за празник Хелоувин којих се мора клонити. Као што je горе поменуто, у ноћи келтске новогодишње светковине, друидски жреци су давали упутства својим верницима да погасе огњишта и светла и да се окупе око жртвене ватре како би дали своје понуде и одали пошту господару смрти. Управо због тога што је ово била света ватра, од ње је требало узети пламен за расвету у Новој години и њоме поново упалити огњиште. Из овога je настао обичај прављења фењера у облику главе - “фењер Џек” (у САД “тикванка”; у ранијим временима коришћено je друго поврће), који је био ножем обликован као лобања мртваца и користио се да пренесе нову светлост и ватру до сваког дома у коме се преко ноћи тај фењер остављао да гори. Чак и само коришћење “фењер Џека” садржи учешће у овој паганској светковини мртвих која слави келтског бога Самаина. Православци не смеју ни на какав начин да учествују у таквим стварима, већ треба да пале свеће и кандила пред иконом Господа, Majкe Божје и светаца. У древном келтском обреду и прорицање je било повезано са том светковином. Пошто би се ватра угасила, друиди би истражили остатке жртвених дарова како би предвидели, као што су веровали да је могуће, догађаје у наступајућој години. Од тог времена светковина Хелоувин је била ноћ учешћа у свим врстама врачања, предвиђања будућности, прорицања, игара на срећу, а у каснијем, средњовековном добу, обожавања сатане и црне магије. У време ране келтске Цркве, кoja je била снажно православна, Свети Оци су покушали да ову новогодишњу паганску светковину, кoja je славила господара смрти, упуте у супротном правцу, увођењем празника Свих Светих на исти дан (на Истоку, празних Свих Светих се слави прве недеље после Духова). Као што је обичај Цркве налагао, православни верници су одлазили на вечерње, а ујутру на Свето Причешће. Управо се из овога развила реч Хелоувин. Ова реч има корен у старо-енглеском изразу "All Hallow’s Even”, то јест вече сећања на све оне који су заблистали као свеци, “хеловин”. Људи који су остали пагани и стога анти-хришћани и чији je паганизам постао дубоко испреплетен са окултизмом, сатанизмом и магијом, реаговали су на покушај Цркве да истисне њихову светковину додатним настојањима да светкују Самаина (сатану). У раном средњем веку, хелоувин је постао врхунска и централна светковинама окултизма, један ноћ и један дан у току којих су упражњавани магија, поклонство демонима и сатанизам свих врста. Многи од ових обичаја укључивали су скрнављење и ругање хришћанским веровањима и обредима. Костими скелета су настали као изругивање црквеног поштовања светих моштију; крадене су свете ствари, као што су крстови и хостије, па коришћене на изопачене и богохулне начине. Обичај прошења од куће до куће je постао систем за малтретирање хришћана jep они, по свом веровању, не могу да учествују у пружању понуда онима који служе господару смрти. Покушај Западне Цркве да потисне ову паганску светковину празником Свих Светих није успео. Сличан светковини Хелоувин у древној Русији је био Нави Дењ (стара словенска реч за мртви je била “нав”), који се још звао и Радињица и празновао се у пролеће. Да би потиснула ову светковину, Источна Црква је oвaj празник повезала са Васкрсом и одредила да се празник слави у уторак Томине недеље (друга недеља после Васкрса). Црква је такође променила име празника у Радињица, од руске речи “радост”, због радости Васкрсења Господњег и васкрсења из мртвих целог човечанства Благодаћу Господа Исуса Христа. Постепено je Радињица свој значај предала Васкрсу и постала мање популарна светковина, али су многи мрачни и пагански обичаји и навике неких старих светковина руског паганизма остали (Семик, Купало, Русалиа и неки видови Масленице) све до почетка нашег века. Сада су се они изгубили за сва времена, али су атеистичке власти покушавале да их оживе. Можемо да се сетимо и примера још једног “безазленог” празника - 1. Maja, проглашеног за “међународнидан рада”. То је било једноставно поново давање имена веома старој сатанској светковини Валпургијиној ноћи (ноћ између 30. априла и 1. Maja) - велики годишњи вештичији Сабат за време кога се сви учесници уједињују у “братство сатане”. Ови савремени обичаји Ноћи вештица имају корене у паганизму, идолатрији, и обожавању сатане. Како је онда нешто што је тако очигледно супротно светој Православној Вери стекло присталице међу хришћанима? Одговор на питање је: равнодушје и немар, који су духовни корени атеизма и окретања леђа Богу. У данашњем друштву стално нас приморавају да не обраћамо пажњу на духовне корене секуларних обичаја под изговором да су они само спољашњи, да су слатки, забавни, смешни и безопасни. Иза таквог става налази се догма безбожништва, која пориче постојање и Бога и сатане, и зато закључује да су овакве делатности, упркос томе што имају незнабожачко и идолопоклоничко порекло, безопасне и лишене последица. Света Црква мора да устане против тога, јер смо ми научени од Христа да Бог суди свему што радимо и у шта верујемо, и да су наша дела или за Бога или против Њега. Стога, обичаји за Ноћ вештица нису невине шале које немају везе са духовним светом. То су заправо демонски обреди, као што нам показује изучавање њиховог порекла. Зли дуси заиста постоје. Христос је дошао у свет да уништи онога који има силу смрти, то јест ђавола (Јов 2. 12). За нас је најважније, да као хришћани, схватимо да je наш највећи непријатељ Зли, који надахњује појединце и народе да греше против човечности, и ко их спречава да дођу до познања истине. Док не схватимо да нам је сатана непријатељ, неће бити наде за наше духовно напредовање. “Јер не ратујемо против крви и тјела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесију” (Еф. 6, 12). Данас смо сведоци обнове сатанистичких култова; чујемо за сатанистичке мисе које се одржавају у Ноћи вештица; свуда сатана гледа да обмане што више невиних људи. Новински киосци су пуни листова који пропагирају спиритизам, натприродне појаве, “пророштва” и друге демонске појаве. Нема сумње да је Свети Јован Кронштатски, по Божјем промислу, као свети исцелитељ душа и тела, одређен да се слави баш онда када и Ноћ вештица, дан посвећен разоритељу, кваритељу и обмањивачу човечанства. Бог нам је у Светом Јовану Кронштатском дао снажан противотров и оружје против замки сатаниних, и ми треба њиме да се, као нajвећим даром, служимо јер је “ваистину диван Бог у светима Својим”. Епископ Руске Заграничне Цркве Кирил Извор: Православац Бр. 44, квартални часопис Српске православне цркве у Линцу - главни уредник протјереј Драган Мићић

Хајде прото сви једва чекамоодговоре на ова више него интересантна питања. Уствари нека поучна и битна а нека интересантна. Машино је у нестрпљењу ишчекивања одговора. Сав сан се у око претворио чекајући одговоре!!!!!

Незнам, можда ово не припада овде али мени се јако допало па бих да поделим са свима вама: Разумно дете Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита: - Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ? - Шта ме је учио?... Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица. - А зар вам не рече, да Отац није старији од Сина, нити је Син млађи од Оца? - Да, тако нам рече, мили тата - одговори Иван. - О, сине мој, како је то велика глупост, - одговори отац безбожни. - Погледај сине! Нисам ли ја твој отац? - Да тата, - одговори дете. - Ето видиш, дете моје, кад сам ја твој отац, то морам ја бити старији од тебе. Није ли тако? -Тако је, драги тата. Ти си старији од мене као човек, но као отац ти ниси старији од мене, јер у онај час кад си ти постао мој отац, ја сам постао твој син. Зато, ако је Небесни Отац од пре времена, то од пре времена мора да буде и Син. Безбожни отац обори главу, замисли се и од тада није се усудио да пита дете, шта га је учио отац вероучитељ у школи. савремена руска прича Из књиге "Духовне поуке" Светог Владике Николаја

Ја то у животу нисам срео,никада. То је мало рећи накарадно. По мени је то свтогрђе и скрнављење.Страшно.

0442_feel???? ?????? ??? ???? ??????? ???? ?????? ???? ?? ???? ?????.?????? ?? ???? ??????? ?? ??? ???? ?????? ???? ?? ??? ??????? ???????. ? ?? ???? ?????????? ? ?????: ????????? ?? ???????? ???????? ???????? ? ????? ????, ?????? ?? ?? ?? ???? u 18 ????. ??????? ?? ????????? ?? ????? ???????? ?????.?? ???? ?? ?????? ?????? ?? ????????? ?? ????? ? ???? ?? ??????? ??? ? ??? ?????? ?? ??????? ?? ?? ?? ??? ?? ????? ????? ??? ????????. ?? ????? ? ???? ?? ?? ??????? ??? ?? ?? ?? ?? ?????? ? ???????? ??????. ? ??? ?? ??? ?????? ? ?? ???? ?? ??????? ?? ????????? ????????? ?????? ? ?? ???? ??????. ??? ?? ???????? ???????? ???? ??? ?? ????? ?? ??????? ????????. ????????? ???.