сербон

Пре него што си благоизволео просудити, јеси ли уопште кликнуо на тај линк, тек колико да бациш поглед на оно што (пр)осуђујеш? 1405_love Наравно да сам благоизволео, и сматрам да се на једном блогу онаквог типа не може водити борба против Јеховиста, напротив, само им се даје већи публицитет. А мени се ипак из наведеног чини да ниси ни погледао о чему се ради, него лупио па остао жив, па се сад извлачиш, уместо да људски признаш грешку... А то штошта говори о теби... Слободно завршите мисао. Шта то говори о мени. Волео бих да чујем неку нову особину. Дуго ме није било овде па се окружење изгледа значајно променило, али пастирске бриге, никад много. Ја упорно говорим да је национализам намерно извитоперен појам којим се жели обезличити народ. Где сте то видели да се Св. владика Николај стидео свога Србства? Јел се наша црква зове Српска Православна црква? Зове се. Па коме смета та одредница?

....

Није лепо да приватизујемо и спамујемо тему. Имаш мој профил, погледај шта сам до сад написао на форуму, па се сам одреди. Ја сам овде "претежно од вајкада", и многи ме знају, ако би неко требало да се представи,... дакле мање са питањима, а више утисака, сазнања, процена, ... А тема је Православни националисти, па, изволи.

Постоји и таква опција исповедања вере, али се не зове Православље, нити Светосавље. Ти си претпостављам светосавац ? srcee добро претпостављаш

Пре него што си благоизволео просудити, јеси ли уопште кликнуо на тај линк, тек колико да бациш поглед на оно што (пр)осуђујеш? prstgore Наравно да сам благоизволео, и сматрам да се на једном блогу онаквог типа не може водити борба против Јеховиста, напротив, само им се даје већи публицитет.

Постоји и таква опција исповедања вере, али се не зове Православље, нити Светосавље.

Помаже Бог, Још од самог настанка овог форума, национално је потискивано на рачун хришћанског. Лоша политика уређивања форума је доживела прави бродолом , када су нас такозвани мисионари из међурелигијског дијалога почели подучавати о врлинама. Став уредништва да се не сме отказати гостопримство члановима са међурелигијског дијалога (ово је моја претпоставка), довео је до тога да су лажи интерпретиране као чињенице, а оне сада служе као оптужујући материјал, како овде на форуму тако и у Хагу нпр. (Због јавног изношења ове погубне уређивачке политике, "трајно" сам банован, а све због пастирске љубави оца Агапија, пије ага вино, Брус Дикинсон, ....) Дакле ако је моје враћање на форум везано за промену става, ја то поздрављам, али судећи по томе да се овде још дозвољавају линкови према квазихришћанским сектама, онда,... https://www.pouke.org/forum/index.php?action=profile;u=2605 од одбране нема ништа.

Децо драга, не залећи те су у непознато, прво истражите. Постављач теме по ко зна који пут ради против интереса сопственог народа, тиме што најпримитивније омаловажава труд људи који су се побринули да се истражује истина. Могуће је да је тај труд некада није усмерен у добром правцу, али начин који је овде изабран не одговара чак ни зони сумрака. Али ако сте већ наводили два извора, ваљда сте схватили да се ради о два човека, са истим именом и презименом. Човек на овом источнику http://www.serbijana.com/zabranjena9.php, није овајhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9B Него оче Агапије, дајте једном почните неку тему на којој можемо да препознамо нешто од ваше аналитичности, јер вам је инфорациони део кортекса прилично конфузан. А они који се поведу вашим примером, постају заведени, зар се не слажете? Због дрских клевета и оптужби да "радим против сопственог народа" и да је ми је "инфорациони део кортекса прилично конфузан", добијате трајни бан на нашем форуму (Ви већ имате неке опомене, видео сам у евиденцији).Овакве и сличне оптужбе су се понављале и раније, преко којих сам, из љубави и пастирске бриге, прелазио . Али пошто се не мењају ствари на боље већ напротив безобразно се напада моја личност и вређа мој "инфорациони део кортекса прилично " поступићемо онако како је требало још раније поступити. Клеветања и оптужбе вам остављамо да их спроводите на другим сајтовима али на нашем више не.

28.09.2010. Oшибка ест Готовом послу је лако наћи ману, нарочито ако сте специјалист. А није реткост да и незналци то раде, они по правилу залутају па им је важно, оно неважно. Од како знам за посао којим се бавим знам и за ово правило које наведох. Не знам кад сам га научио и ко ме га је научио, али се сад трудим да сваком ко жели да научи, кажем: ”Ништа што урадимо није апсолутно тачно, само је питање колика је грешка. Ако је грешка у допуштеним границама, онда је у техничком смислу урађено тачно.” Можда ово звучи компликовано, али није, временом се навикнете на визуелни преглед, и при том вам не треба пројекат. Чак може и да смета. Ко зна колико сам грешака открио зато што нисам гледао пројекат, већ стање на лицу места. Ово не пишем да бих, не дај Боже, придиковао колегама које се баве пројектовањем, него као пример како се чувамо великих грешака. Михаил Викторович Ово чиме се сада бавим је вероватно круна моје техничке каријете. Главни инжењер на једној од пумпних станица дуж далекоисточног нафтовода. У Русији је по традицији и наравно законској регулативи, заказшчик институција којој је поверено вођење инвестиције. Код послова овог обима то не може водити један човек, него читав штаб. Може се рећи да је начелник штаба заправо одговоран за инвестицију, а на овој станици су се променила два млађа начелника, јер је посао изузетно напоран, али се до данас није променио заменик начелника, Симанович Михаил Викторович. Рођен у Белорусији, Рус са ознаком квалитета. Око шездесете је. Иако би се о квалитету радова требао бринути технически надзор, што наравно и ради, Михаилу Викторовичу није тешко да сам прегледа, и процени јели ошибка (грешка) за бригу или се може занемарити. Кад се на неком послу сретну два слична може се десити и да се слажу и да се не слажу. То ваљда зависи од личности. А од кад смо се овде срели имали смо само једно неслагање у послу. Било је бурно, али се потом претворило у обострано поштовање. Са моје стране то могу јавно рећи а од стране Михаила Викторовича, непосредно, Наиме кад сам се у јулу, после скоро двомесечне паузе вратио на посао мој тадшњи руководилац ми је пренео да је Михаилу Викторовичу драго да сам опет ту. Пре неких седам до десет дана, један од предрадника, Рус, ми је пријавио једну грешку на једној позицији. Погледао сам и већ дао налог да се поправи. У питању је позамашан обим радова да би се та грешка исправила. Пренео сам и Михаилу Викторовићу о чему се ради и како мислим да санирам грешку. Поново смо заједно прегледали још већу зону, и провели готовао два сата у мерењима, након чега ми је рекао: “Молчимо, то не будет баљшаи проблем. Ти и ја провераемо ишо адин рас, ак њет ошибка, молчимо” Технадзор ни данас не зна за ту грешку, нити ће она произвести велики проблем, а да је аљкавост у питању, ту нема збора. Данас је као и сваког дана у 10:00 опход, сва виша и висока техничка лица извођача заједно са закашчицима и технадзором обилазе рекох већ повелико градилиште. Ја сам већ био на плашатки раније али ме позваше неки подриадшчик у канцеларију. При доласку са плашћатке спазих Михаила Викторовича али ми траса кретања не одговараше, те га не поздравих, мислећи да ћу се брзо вратити. Таман сам излазио из офиса, кад ме један радник Србин, пресрете тражећи ми хитно кључеве од аута, јер је позлило главном закашчику. Одмах сам знао да је у питању Михаил Викторович, и радници су га сматрали главним, иако је кажем био заменик начелника. Дотрчао сам до места где су га положили, на суве плоче пеноплекса. Одмах за мном стигао је и градилишни доктор. Причао је али тешко и жалио се на болове у грудима, снажне шаке су му још биле топле, а врхови прстију баш као и свима нама због спољне температуре, беху хладни.Није хтео да му подигнем узглавље. Укорио нас је што смо се толико нас окупили, узео још један нитроглицерин од доктора, касније и један аспирин и то својом руком. Ја му додах мало воде да га прогута. Мало се разиђосмо, већ је позвана хитна помоћ. Други напад био је брз и неочекиван. На путу за болницу умро је Михаил Викторович. Мени остаде да молчим, сам.

Саво, хтедох написати брате Саво, ал како да те братимим, кад ти не желиш имати браће међу људима, па онда хтедох да започе, питање "Бога ти Саво,...", ал како кад ти Бога на призиваш? Но ајд вако, да ти нама рекнеш има ли у окружењу каквих вампира, мислим и у другим народима. Некако ми жао да то буде наш специјалитет а да да други немају. Како и чиме шиптари децу плаше, како Маџари, Хрвати, ....?

У фебрару, пре мог доласка, кад су на плашћати (строитељна плашћатка=градилиште) били само геометри и електричари, један од радника четири дана није смео да изађе из контејнера, јер је видео тигра. И јошједном се одиграо блиски сусрет човека са тигром, и то на 156-ом километру федералног пута Хабаровск-Владивосток. Тај снимак начињен мобилним телефоном кружи мећу радницима. ако успем да га пребацим на комп, ставићу га и на нет. И да завршимо, са тигровима. Пре петнаестак дана је Игор, возач руководиоца радова, такође усликао мобилним телефоном тигра, снимак траје неких пет секунди можда. Интересантно је да Игор кађе да су била три, што значи да су млади, али је успео само једног да услика, остала два су замакла у шуму. Амурски тигар је кажу најкрупнији у фамилји.

Осењ стиже, дуњо моја Можда је требало да ово причање одложим за касније, али ме то жуља, па морам. Мој долазак на далеки исток збио се баш крајем прошле зиме. Кажем зиме (календарски је већ прошла) јер сам је тако доживљавао, кроз јутарње мразове, без и једног листа на грнама бреза, топола, јасена, храста ... Има и зимзеленог дрвећа наравно. Да не буде забуне надморска висина долине реке Усури, десне притоке Амура, одакле ово пишем, је око 130 метара. Усури је као и Амур природна граница Русије и Кине, која је неких 15 до 20км далеко. Кад су избили пупољци, помислио сам да ће као код нас, преко ноћи све олистати и позеленети. Било је то баш споро. Идући јутром и касно увече трасом федералног пута, нагледао сам се намерно запаљених поља. Највећи број се и не обрађује у смислу узгоја неке пољопривредне културе. Једноставно за нову вегетацију треба места а сунце се тешко пробија кроз, веома високу а полеглу траву, и зато се поља пале. Тако је било пролетос. Лето је било кратко и топло. Висока влажност појачава утисак топлине, а комарци додатно кваре слику. О инсектима не бих, али све што је у Европи крупно, овде је пута два,ко у кабареу Ланета Гутовића. Дакле обадови су величине стршљена, а и убод им је такав. И дођосмо до јесени, заправо нисмо још али магле су почеле, јутра су све свежија , заборавили смо кратке рукаве. А у очекивању своје прве Руске зиме, скупљам податке. У овом крају обично је око -20 иде и до -35 али је због велике влажности и ветра, кажу страшније него у Сибиру на -50. О свом утиску ћу са лица места, тамо негде у јануару, фебруару. Да не заборвим, дубина мржњења у овом реону је 2,2м.

....нити постоји такав систем линерарних једначина са једнозначним решењем!Дакле не узбуђуј се .

Глазунов Мој нови руководител радова, Рус родом из Казахстана, син управника колхоза, дакле човек совјетског образовања, високе техничке писмености а могло би се набројати још доста добрих особина. Ја ћу једну лошу, нека ми не замери, нисам злаурад, а и ево због чега. Међу нашим субподриадшчицима (подизвођачима) је и предузеће које монтира челичне конструкције и опшива их панелима, зидним и кровним. Беше много проблема са тим предузећем. На наше инсистирање они промене комплетан технички кадар и раднике такође. Нови предрадник је Лазуткин. Човек крупне али складне грађе, педантног изгледа и потпуно дефанзивног става. Носи оно тужно лице, које нема никакве мимике, мало подигнута доња усна појачава утисак. Нисам га видео да се смеје. Рекао бих да је око педесете. По налогу представника инвеститора, данас је, осим редовних послова, требало покупити саш шут и одвести га ван градилишта. Свако у свом сектору , а градилиште је неких шеснаест хектара(!). Ово је свакодневна активност, али се сад баш све чисти и спрема јер се очекује неко од врло високих функционера инвеститора. Лазуткин, одговоран и радан човек, немајући довољно радника, сам својим рукама цео дан скупља мусор (смеће, шут). А његови радници, из само њима знаних разлога, оставе га на цедилу и оду раније са градилишта. Е онда наступа задњи чин, ове кратке драме, током обиласка градилишта (опхода). Кад је директор видео помало неуредно али далеко од запуштеног радног простора, почео је тако да омаловажава Глазунова, да нисам издржао. Наравно нисам реаговао бурно, да не нарушавам ауторитет свог шефа, али сам наложио другом подриадшчику да му уступи два радника, како би превазишли ту тешку ситуацију, и успели да све доведемо у ред. Било ми је драго, да нисам био једини који је приметио муку Лазуткина. Али сам међу реткима који стално и упорно понавља, браћо Руси Стаљин је умро.