nikolav323

МОЛИТВА

Човек: Оче наш који јеси на небесима...
Бог: Да?
Човек: Не сметај ми. Видиш да се молим.
Бог: Али звао си ме.
Човек: Звао?
Никог ја нисам звао. Само се молим: "Оче наш који јеси на небесима"
Бог: Ево опет!
Човек: Опет, шта?
Бог: Па звао си ме. Рекао си: "Оче наш који јеси на небесима". Ево ме, шта желиш?
Човек: Али ја нисам ништа тиме мислио. То је само свакодневна молитва, схваташ? Ја се редовно молим молитвом 'Оче наш'. Од тога се осећам боље. То је као кад обавиш неку дужност па се боље осећаш.
Бог: Па добро, настави.
Човек: Да се свети се име Твоје!
Бог: Чекај! Стани! Шта си тиме мислио?
Човек: Мислио чиме?
Бог: Па с тим 'Да се свети име Твоје'.
Човек: Па то значиииииии то Боже, ја не знам што то значи. Откуд бих ја то знао? Па то је само део молитве. Него, дај ми реци шта то значи.
Бог: Буди свет, узвишен, поштован.
Човек: Види стварно, па то има смисла. Заправо никада пре нисам о томе размишљао.
Бог: Добро, настави.
Човек: Да дође царство Твоје. Да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу
Бог: Ти то стварно мислиш?
Човек: Наравно, зашто не?
Бог: А шта предузимаш у том погледу?
Човек: Предузимам? Па ништа ваљда. Ја сам мислио да би било лепо да ти имаш све под контролом ту доле као што имаш тамо горе.
Бог: А да ли имам под контролом тебе?
Човек: Па, ја идем у цркву.
Бог: Не питам те то. Него, шта ћемо с твојим пљувањем по ближњима? То ти је озбиљан проблем, знаш. Па онда, начин на који трошиш новац: само на себе, лажеш, крадеш, осуђујеш, тучеш своју жену и децу....! А да не говорим о филмовима које гледаш.
Човек: Чекај, стани мало! Што си се окомио на мене? Нисам ја ни бољи ни гори од других који иду у цркву.
Бог: Опрости, мислио сам да хоћеш да 'буде воља Моја'. А ако је то циљ, онда треба почети од оних који то моле. Као нпр. од тебе.
Човек: Слушај Боже, морам завршити са овим, и онако траје дуже него иначе.
Бог: Но добро, хајде даље.
Човек: Хлеб наш насушни дај нам данас.
Бог: Требао би мало попустити с тим хлебом. Предебео си!
Човек: Ма чекај мало, што је ово? Дан за критику? Ја лепо кренем да обавим своје свакодневне верске дужности а Ти из чистог мира овако банеш и почнеш да ме подсећаш на моје несавршености.
Бог: Молитва је озбиљна ствар. Могао би се заиста променити. То ти сво време покушавам објаснити. Звао си ме и ево Ме. Ту сам. Настави с молитвом. Да чујем следећи део молитве.
Човек: Страх ме је.
Бог: Страх? Од чега?
Човек: Знам шта ћеш рећи.
Бог: Хајде, провери ме!
Човек: Опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима нашим
Бог: А шта је било с Иваном?
Човек: Ево, видиш! Знао сам да ћеш и њега однекуд извући. Боже, зашто говори лажи о мени? Зашто шири приче лажне о мојој породици? Никад ми није вратио дуг. Заклео сам се да ћу с њим изравнати рачуне.
Бог: А твоја молитва? Што ћемо с твојом молитвом?
Човек: Па нисам мислио озбиљно.
Бог: Ето, бар признајеш. Али није ти баш неки штос вући около тај терет у себи, зар не?
Човек: Не, али боље ћу се осећати кад изравнам рачуне с тим комшијом.
Бог: Нећеш се осећати боље него горе. Освета није слатка. Помисли само како си већ несрећан. Но, Ја то могу променити.
Човек: Како?
Бог: Ти опрости њему, а Ја ћу онда опростити теби. Тада ће мржња и грех бити његов проблем а не твој. Ти ћеш наћи мир у срцу.
Човек: Ма да, у праву си. А и више него што се желим осветити њему, желим бити ОК с тобом (уздах) но добро, опраштам му. Свакоме ко иде и наоколо прави људима свињарије какве он ради треба помоћи да се извуче из тог. Покажи му некако прави пут.
Бог: Ево видиш. Супер. Ниси још готов са својом молитвом. Настави.
Човек: И не уведи нас у искушење, него избави нас од злога.
Бог: Добро, добро, учинићу то. Само се не доводи у ситуације у којима можеш пасти у искушење.
Човек: Шта с тиме мислиш?
Бог: Па рецимо, не пали ТВ кад знаш да требаш да обавиш још неке друге ствари. Исто тако, што се тиче времена које проводиш с пријатељима у кафићу, ако не можеш утицати на разговор да иде у позитивном смеру, можда би требао још једном размислити о вредности тог пријатељства. Такође, не би се требао такмичити и упоређивати са комшијама и пријатељима. И молим те, немој Ме користити као излаз за нужду.
Човек: Не разумем ово задње.
Бог: О знаш, ти, знаш! Учинио си то већ сто пута. Увалиш се у неприлике и онда дотрчиш к мени вичући 'Боже помози ми да се извучем из ове фрке и обећавам Ти да то више никад нећу учинити!' Сећаш се таквих договора које си покушао склопити са мном?
Човек: Да, сећам се. Заиста се стидим.
Бог: Де, де хајде, заврши с молитвом.
Човек: Амин.
Бог: Знаш ли шта то значи?
Човек: Не, али волео бих да знам. Желео бих да Ти угодим. Видим какву сам збрку направио од свог живота. И видим како би било супер да постанем један од твојих следбеника.
Бог: Управо си одговорио на своје питање. Е па сад, кад су неки од старих греха извучени на површину и уклоњени, тешко је наћи речи да се опише шта све можемо заједно.
Човек: Боже, хајде да учинимо нешто од мене, је ли договорено?

(опет човек тера по своме)

Непознат аутор   http://manastirseljani.blogspot.com/2017/10/blog-post_26.html?view=classic

Припрема за вечност
Један краљ је био на самрти. Дође му у посету његова дворска луда, човек који је са собом увек носио један штап који је добио од краља.
Краљ му је једном рекао да тај штап преда ономе кога нађе да је луђи од њега, а како му се чинило да таквог нема штап је већ дуго носио са собом.
Краљу мој, како сте? – упита га дворска луда.
Ах, шта да ти кажем. Не осећам се добро. А како се осећате краљу?
Лоше. Идем ти у неку туђу земљу и, знаш, више се никада нећу вратити.
Дворска луда ће на то: “Јеси ли знао да ћеш путовати тамо?“
“Знао сам да ће доћи време за то путовање.“– одговори краљ. “Е па кад си знао онда си сигурно све учинио да и тамо себи саградиш неку кућу.“
“Видиш, лудо, нисам на то мислио.“ Одговори краљ.
Тада му дворска луда предаде штап говорећи:
“Краљу мој, мислим да овај штап припада теби. Човек који иде на пут са кога се никад неће вратити и који се не труди да сазна где иде и како да се припреми за ново обиталиште, већа је луда од мене, јер се ја бринем о овим стварима“.