Ова тема ме је јако заинтересовала јер сам прошла кроз то и хвала Богу много је боље. Моје осећање је било падање у све већу рупу а опоравак је постепен. Треба стално радити на себи, поправљати се и не одустајати. Чим дигнеш руке - кренеш уназад... Постојао је и осећај "одсутности", психотерапеути то зову деперсонализација, знате ли нешто више о томе? Envoyé de mon iPhone en utilisant Pouke.org