Биберче

Писмо Ненада Поповића Патријарху Кирилу Ваша Светости, Уважени господине Кирил, Српски православни народ који је, после два етничка чишћења у 20. веку, још преостао на своме историјском тлу, у завичају свог националног и верског идентитета, на просторима где се, пре више од миленијума, рађала и расла српска држава под влашћу свете лозе Немањића – на одувек српском Косову и Метохији – од агресије НАТО-пакта на Србију, 1999. године, живи у истинском концентрационом логору. Цео српски народ, а поготово онај његов најхрабрији и најпостојанији део, потомци оних који су створили моћну српску средњевековну државу, са срцем на Косову и Метохији, данас, у Вама лично, Ваша Светости, и у великом и братском руском народу, види једину наду за спас. За спас своје прошлости, своје садашњости и своје будућности. Наша заједничка историја је показала, да чак и онда када се чинило да је све изгубљено, вера у Бога може да нас спасе и одржи на окупу. Када је Руској цркви било најтеже, после Октобарске револуције, Српска православна црква и српски народ били су уз православну руску браћу. Управо на позив патријарха српског Димитрија, „Руска привремена виша загранична управа“, на челу са митрополитом кијевским Антонијем Храповицким, прешла је 1921. године из Константинопоља на српско тло. Патријарх Димитрије уступио јој је део Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Многи руски свештеници и монаси примљени су у српску црквену службу. Овим чином братског српског народа и Српске православне цркве, у тешком историјском раздобљу за нашу руску браћу, омогућено је да континуитет постојања Руске православне цркве никада не буде прекинут. Прогнана руска браћа, свештеници, духовници и праведници нису остављени на цедилу, већ су нашли загрљај и уточиште у својој другој домовини, Србији. Одржавала их је вера у коначну, Божју победу. Исто као што данас, Ваша светости, српски народ у Србији и на Косову и Метохији, одржава вера у Божју правду и вера у Русију. Вера да ћемо се, уз помоћ Русије, одупрети намери појединих сила да Србији одузму не само део њене територије, већ и њен идентитет, њено духовно и културно наслеђе и њено право на памћење. Поједине западне земље желе да Косово и Метохију, душу и срце Србије, ван сваке редовне процедуре, приме у чланство у УНЕСКО. Ако се то догоди, Србији ће бити одузето оно највредније и најсветије што има, а то је наслеђе свете српске лозе Немањића које је доказ постојања српске државе и наше Српске православне цркве још од времена средњег века. На том наслеђу, и на светосавско косовском завету, почива наш целокупан идентитет као народа. Уласком Косова у УНЕСКО српском народу се на бруталан начин одузима, и слободно можемо да кажемо – краде, његов идентитет. А народ без идентитета је народ без будућности. На Косову и, посебно, Метохији која је била и остала један велики метох Српске православне цркве, евидентирано је више од хиљаду и по споменика српског културног наслеђа, због чега је Косово и Метохија увек третирано као колевка Србије и духовно средиште Срба. Четири велике православне српске светиње на Косову и Метохији чине данас део Унесковог светског културног наслеђа. То су: величанствени манастир Високи Дечани, саграђен средином 14. века, за време владавине српског краља Стефана Првовенчаног, манастири Пећке патријаршије, Црква Свете Богородице Љевишке у Призрену и манастир Грачаница. Од уласка НАТО-снага на Косово и Метохију, 141 српски православни објекат је или потпуно уништен или оштећен, и то у доба мира који је гарантован Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација! Систематски је уништено, према подацима ОЕБС-а, најмање 392 православна гробља на Косову и Метохији. Српски народ је свестан да нема већег пријатеља од Русије. Зато Вас молимо у име целокупног српског народа да искористите свој ауторитет као верски поглавар Русије и лидер читавог православног света, да учините све што је у Вашој моћи да заштитите духовно и историјско наслеђе Српске православне цркве на Косову и Метохији и спречите пријем лажне државе Косово у УНЕСКО. У супротном, српска православна и сакрална баштина биће предата на старање истим оним вандалима који су је уништавали у Мартовском погрому на Косову и Метохији, 2004. године. По истој матрици као што су, недавно, терористи Исламске државе уништили Тријумфалну капију у древном граду Палмири у Сирији, тако су 2004. године терористи на Косову уништили Храм Богородице Љевишке у Призрену. Обе ове светиње налазе се под заштитом УНЕСКО, али то им није помогло да буду заштићене од уништавања које су спровели исламски фундаменталисти и терористи. Ваша светости, Молимо Вас да учините све што је у Вашој моћи да помогнете да историја, духовност и имовина Српске православне цркве на Косову и Метохији не падне у руке терориста. Са најдубљим поштовањем и захвалношћу, др Ненад Поповић Председник СНП

Да није Вучић?...

Па ако су контролисани од стране власти која сарађује са НАТО-ом, сигурно да ће бити искоришћени од стране исте, а да нису некад ни свесни.

Што се тиче подршке, мислим да сам на овом форуму прочитао да имају око 1%. Па имају сигурно јер прве контролише држава и даје им колико она хоће, а ови други се толико распадају да и оно што имају не знају да искористе...

Западу једноставно... Да би им били ово што смо сада...

Ма који ДСС... Има маса примера где је са СНС-ом у власти... Двери - државни пројекат за уништење десног блока...

Какве је демократије запад донео у Ирак, Либију, Авганистан и код нас, тако доноси и Украјини. Зарад неких туђих интереса пале своје цркве убијају свој народ. Бог све види...

Ево начина да искористимо међусобне санкције ЕУ и Русије.

Чепурин: Будућност је на истоку На Златибору отворена регионална Канцеларија за сарадњу са Русијом, која треба да буде сервис за извознике и посредник у контакту са руским институцијама и организацијама. РЕГИОНАЛНА Канцеларија за сарадњу са Руском Федерацијом, прва у Србији, свечано је отворена на Златибору. Биће то сервис за извознике, обављаће анализе тржишта, иницираће удруживање привредника за заједнички наступ и посредовати у контакту са руским институцијама и организацијама, а радиће и са инвеститорима из ЕУ заинтересованима за пласман робе по повлашћеним условима. Будућност Русије и Србије је на истоку. Исток постаје центар светског развоја, па је ово потез у правом смеру. Ми у Русији развијамо сарадњу са Кином и југоисточном Азијом, али то нашу заједничку будућност са Србијом не чини мање значајном - рекао је амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин. Председник Српске народне партије Ненад Поповић је казао да је циљ да се наши туризмолози повежу с 5.000 туристичких организација у Русији и да се омогући озбиљнији извоз. - За протеклих годину дана произвођачи са Златибора су извоз повећали за 300 одсто, али то није довољно. До сада нам је недостајало системско решење, имају га у Тиролу, у Баварској, у западноевропским државама, а коначно се и Србија озбиљније бави сопственим интересима - казао је Поповић. Извор: Новости

Шта је са ДСС-ом, лидером патриоског блока? Колико видим они ће сви прећи у СНС или у СНП....

ОДГОВОР НА ТЕКСТ ВОЈИСЛАВА МИХАИЛОВИЋА Радош Бајић: Ивер пао далеко од кладе Нејасно је, да ли унук Војислав није имао куражи да поименце каже - ко су "Нато четници" о којима говори? О Боже... Каква велика и ничим заслужена част за моју маленкост? У ауторском тексту који су објавиле "Новости", у свом првом обраћању после рехабилитације његовог деде Драгољуба Драже Михаиловића које је устрептала Србија жељно ишчекивала - поносни унук нашег Чиче господин Војислав Михаиловић ме је поменуо. Додуше, кроз атрибут. У пасусу са "мегазвездама нешег политичког циркузишта" и "Нато феминтерном" - апострофиран сам и истакнут у поднаслову као "булајићевско-бајићевски перформери". Признајем, препознао сам се. Још ми се црвене уши и бриде образи од страмоте и стида. Мада сам једно време гајио наду да је унук чувеног презимена можда мислио на браћу Бајић... Али, када је устврдио да су "перформери" желели да се "уграде у пресуду о рехабилитацији његовог деде или постану део ње", схватио сам да се не ради о мојим часним презимењацима. Они певају неке друге песме, а никада ону: Трла баба лан, да јој прође дан... Горд због закаснеле правде која је верујем највише обрадовала њега и друге Чичине потомке, што је за сваки респект - али и све српске патриоте и родољубе - унук Војислав је дочекао дан да нам свима одбруси и подели пацке. Сваком према заслузи. И да нам јасно и гласно каже - даље од мог деде!? Нејасно је, да ли унук Војислав није имао куражи да поименце каже - ко су "Нато четници" о којима говори? Па његови донедавни другови са којима је годинама развијао барјак слободе и правде на Равној гори морају да нагађају на кога је мислио. О коме се ради? Није тешко наслутити, али, за чуђење је што није именовао великог антифашисту и борца за очување тековина НОБ друга Ивицу Дачића, који се ових дана не скида са РТС и не престаје да бљује ватру против пресуде поступајућег суда. Притом, стварајући недоумицу - да ли говори у име своје партије или Владе Србије чији је потпреседник и министар иностраних послова. Унук није поменуо ни другог члана Владе - министра полиције Стефановића, који се незадвовољан пресудом огласио јер су, како је изјавио, "његови преци били на другој страни"? "Жутог" Стефановића, и намргођеног Ненада Чанка, и многе који су се ових дана громогласно успротивили јер сматрају да ће рехабилитација његовог деде да нас врати у задњу клупу европских интеграција - унук Војислав је поштедео. Али, мене није? Ако не рачунам небеске - Светог Саву и кнеза Лазара, ни историјске громаде попут председника САД Трумана и француске републике Де Гола, поред мртвог усташког поглавника Павелића - унук Војислав је поменуо само мене живога. Додуше, у тандему са великим југословенским редитељом и Титовим штићеником Вељком Булајићем. Ако му је воља, нека се са загребачког Пантовчака огласи времешни Булајић - за кога слутим да се својим филмовима "Козара" и "Битка на Неретви" замерио увређеном унуку. Што се мене тиче, прихватам критику и кривицу. Да погађам - крив сам јер сам уз несагледиво велику цену први филмски ентузијаста који је на екран националне телевизије извео анатемисаног Дражу. Крив сам јер сам аутор ТВ серије "Равна гора" и играног филма "За краља и отаџбину"! Ту кривицу ми нико никада не може одузети. У своју одбрану немам шта да додам. Али могу да се запитам: Мисли ли унук Војисав да покојни Чича припада само њему - или је саставни и нераскидиви део српског памћења, српске голготе и срамоте? Шта види лоше у томе да се сваки Србин који је дочекао "угради у пресуду и постане део исте", јер је после седам деценија макар делимично исправила неправду учињену Михаиловићу, али и целом родољубивом и слободољубивом српском народу? Има ли унук Војислав амбиције да буде цензор и ревизор националних осећања Срба међу којима готово да нема породице која није крварила због оданости "краљу и отаџбини", због вере у пуковника са Равне горе, због страхоте братоубилаштва и страшне комунистичке освете, која је по завршетку Другог светског рата у Србији однела преко осамдесет хиљада људских живота... И на крају, поготову данас у овом великом тренутку за цео српски род, после пресуде о рехабилитацији коју је српско правосуђе, изложено невероватним политичким и осталим притисцима, смогло снаге да донесе - као крвни наследник легендарног Чиче, уместо да унук Војислав делује у духу помирења, слоге и свеопштег опроста међу Србима, он сем што носи браду - показује да се ничим "није избацио на деду". Како би рекли моји сељаци. Уместо да пошаље помиритељске, благородне и благоугодне поруке српском народу, уместо да се угледа на речи Његове светости патријарха српског Иринеја који говори о рехабилитацији Драже Михаиловића као одредници за почетак коначног помирења међу Србима - унук Војислав џангриза, етикетира, малициозно ликује, оптужује, режи и завађа. Што демантује стару народну изреку да ивер не пада далеко од кладе. Пример унука Војислава, нажалост, показује ненадокнадиво и дијаметрално супротно. Извор: Новости

Идеологију је променио, али је принцип рада остао исти...

Кога да изабреремо? Жуте, ЛДП итд... они су нас повели овим путем, а ови докрајчили... Од десничара кога? ДСС као кренуо нешто, а само доказао да се распада... радикали, двери... све су то неозбиљне партије. Кога да бирам?