Djordje Jovanovic

Ја, рецимо, знам на свом примеру како умем нешто да желим, а да уопште нисам свестан да је то неостварива жеља. Заправо, мени у том тренутку то није толико ни битно и чак сам полу-свестан да живим у илузији. Док нисам доживео да ми досађује особа која потпуно нереално размишља о свему, па и о мени, нисам се толико гадио илузија, али онда сам почео да се гадим њих и да покушавам да их откријем у себи. Раскид с илузијама је дефинитивно болна ствар ако је човеку стало до нечег о чему има илузију. Сад, нису сигурно све илузије толико баш битне. Лупам, чини ми се да је нешто у одређеном делу града, погрешно верујем, у заблуди сам, али мени то није ни битно. На пример нека радња се затворила, а ја и даље верујем да она постоји. Па, добро, мени то и није толико битно. Е, сад. Ако ја одем скроз до тамо, рачунам на то, а нешто ми је баш важно у питању, онда ћу се сигурно разочарати, изнервирати, итд. Сад, што се тиче илузије у вези са Богом, ја мислим да је то јако тешко питање јер је Бог свемогућ, тако да се ту некад нама машта распирује. Не знам. Можда је решење у томе да се не молимо Богу баш за сваку могућу жељу и да не мислимо како ће он нама све да испуни. Вероватно не треба да мислимо да Бог нама треба да испуни сваку жељу. Што рече један свештеник, отац Будимир, као да је Бог апарат за жеље. Не знам где сам још чуо, неке монахиње су ваљда то причале, како је неки човек остављао велике прилоге у манастир и оне су баш биле у чуду. Једном их је звао и питао их шта ће бити са жељом коју је пожелео када је давао тај прилог. Значи, човек буквално мисли да Бог њему треба да испуни одређену жељу и отишао је да остави новац у неком манастиру ради испуњења те жеље. Ја мислим да је то јако чудан приступ. Свештеник Будимир је препричавао како је неки човек у Београду био дуго времена провео у одређеном храму и када су га питали да ли му се можда нешто дешава, он је рекао да се моли Богу да победи на лутрији. Људи су мислили да није можда у некој тузи, или ко зна у чему, можда у неком страху, да му можда треба помоћ. Не, он је само мислио да ће та жеља да му се испуни ако се буде довољно дуго молио. Ја не знам, искрено, да ли људи озбиљно схватају шта је речено у Светом Писму, а речено је да од Бога не тражимо ово или оно, јер је Бог свезнајуће биће које зна шта нама треба. Можда је решење у томе да људи праве разлику између потреба и жеља. Треба нам нпр. храна, али не треба нам не знам колико луксузна храна. Треба нам аутомобил, али не треба нам не знам колико скуп, брз, удобан, леп, итд. Можда је одговор у томе што пише у молитви Господњој: "хлеб наш насушни".