Агница

Научите да примењујете најбоље од древних и савремених техника самопомоћи на свакодневне животне и пословне ситуације

Како је покрила своју наготу,тако би покрила и вашу и моју..па,ако јој се толико дивимо,угледајмо се онда на њу,а не да загледамо друге и да их оговарамо и осуђујемо..

није лијепо некоме рећи да је болестан. бјежећи од тзв. површности сами машисте суштину.. није важно шта носимо на себи,већ у себи..ако добро носимо у себи,све ће нам бити добро(лијепо)..

инес,да ли си била код о.Јоила? можда да нам пренесеш твоје утиске..наслушах се о њему од разних,а баш скоро чух од митрополита,на једном предавању,тако похвално о њему..вољела бих га упознати..да ли знаш да ли прима посјете?

Ово није истина..То би значило да молитве "пале" само на литургијским(црквеним)људима,а није тако..потребна је вјера и добро настројење(жеља да се буде бољи) и онда Господ помаже и услишује,осим ако нам другачије није на корист..

управо мислим на ово..с тим што онај који је продуховљен јесте и образован иако не мора да има ни редовно образовање,као нпр. отац Тадеј..

опрости,али ово баш боде очи..образовање није никакав услов за Богопознање,већ често баш напротив,буде препрека..образован је само онај ко има образа,и такав не треба никога да се стиди и ни пред ким да обара главу,сем наравно пред Господом..

Наравно,као и увијек до сада хвала,поздрави такође! :bendoff:

А како се уопште поставити према негативним особама? Да ли је,и таква особа,мој ближњи.,чак и онда ако није добронамјерна? Да ли осуђујем ако о таквој особи немам лијепо мишљење ни лијепу ријеч(без да јој желим било какво зло)? у питању је неко из шире породице,и као да мислено ратујемо,тачно осјетим неку негативну енергију..

"Светитељи су причешћем хранили свој мученички живот. Ми заваравамо своју посветовњачену духовност и самооправдање угледајући се на њих у учестаности причешћивања, али не и у аутентичности покајања и вере." Ово је итекако истина..(од којих сам прва ја)..главно је покајање..са покајаним је Господ,такав се причешћује Господом стално..

хвала емилија,такође све најбоље и вама! :bendoff:

"Neki kažu: "Treba da budem radostan jer sam hrišćanin. Mogu da budem spokojan jer sam hrišćanin." To nisu hrišćani. Razumete li? To je ravnodušnost, to je radost ovoga sveta, Onaj ko u sebi poseduje takve osobine nije duhovan čovek. Duhovnog čoveka sve boli, sve ga dira. Bolno preživljava teške situacije u svetu, boli ga ljudska nesreća, ali za taj bol biva nagrađen božanskom utehom. Oseća bol, ali oseća u sebi i božansku utehu, jer Bog, zajedno sa blagoslovom, šalje duši predukus raja i čovek oseća sladost od ljubavi Božije. To je radost, duhovna radost koja se ne može rečima iskazati i ona preispunjava celo čovekovo srce".(старац Пајсије)

Само лијепо мишљење о оном другом није осуђивање..добри људи све "покривају" својом добротом и у свему виде нешто добро..није популарно ово што ћу рећи,али таква је моја свекрва

хвала драга алилуја :bendoff:

мој проблем је што својим немиром повриједим драге људе око себе,било понашањем,ријечима или помислима..послије ми буде криво,кајем се,замолим за опроштај,али опет исто чиним..дакле,не могу(или нећу) да истрпим своје немире,а да их не пренесем на људе око себе.. поздрави и за тебе!

А како стећи благостање,како бити и остати у миру? опрости алилуја што те смарам са питањима,али некако се чини да си пуна искуства и да се од тебе може пуно научити.,хвала ти што пишеш :bendoff: алилуја!

на исусову молитву и мислим,или на неке друге кратке молитве,а не на читање..углавном,тешко ми је да одржим пажњу..хвала на савјетима,свако добро :bendoff:

да..само што је то "враћање сваки пут кад одлутам",код мене пуууууууууно пута

А како остати "прикључен на молитву" мало дуже времена?Ја баш имам проблем са тим..Кренем да се молим,али већ за који тренутак сам ко зна гдје у мислима

Мајо,потруди се да редовно одлазиш на литургију..Ако не можеш сама,онда замоли неког да пође с тобом,и за почетак можеш стајати одмах до врата,тако да си сигурна да можеш брзо изаћи ако ти буде лоше,али мој ти је савјет да не излазиш већ ако баш,баш осјетиш да ти је лоше..гледај у иконе и покушај да се сконцентришеш на саму службу и да у њој и учествујеш,онолико колико можеш,наравно..а можеш много Мајо,(у човјеку се налази невјероватна снага)само што те "онај" лаже да не можеш,а ти му вјерујеш,прихваташ за истину све што ти нашапће..исповиједи свој проблем свештенику,све му слободно реци,не стиди се ничега.,и уз његов благослов почни да постиш и да се причешћујеш..и видјећеш кроз неко вријеме заборавићеш на панику,а то и јесте исцјељење од ње,не придавати јој значај..просто стајаћеш у цркви и биће ти чудно што напада нема..међутим,"онај" је лукав,и кад нас напусти и онда оставља свој траг,па ти се може понекад десити да ти опет нашаптава помисли како ће те поново ухватити,како се све поново враћа,а у ствари видјећеш да "то" више нема ону силу као раније,иако се чини страшно..борба је то,некад смо слабији,некад јачи,зависно од тога колико смо Христови..

Научимо дијете да вјерује у Бога и биће сасвим довољно :good2:

"Ја сам пут,истина и живот"..Бог јесте истина,нема или..